aylor Momsen, zvezda serije „Gossip Girl“, nije devojka koju bismo mogli nazvati prosečnom tinejdžerkom…
Na koncertima tvog benda deluješ potpuno prirodno iako nemaš mnogo iskustva na muzičkoj sceni. Otkud to?
TAYLOR: Pre ovog benda samo jednom u životu sam se popela na pozornicu – kada sam u drugom razredu osnovne škole glumila u jednoj predstavi. Ali svi u mojoj porodici obožavaju muziku i svake subotnje večeri pravimo igranke u podrumu. Moja sestra i ja imale smo i svoju rock grupu, zvale smo se Pink Boa – ja sam svirala gitaru, a ona bubnjeve, i nosile smo neke otkačene haljine i maske.
Ali sigurno ti je pomoglo i desetogodišnje profesionalno bavljenje glumom, zar ne?
TAYLOR: Moglo bi se reći da sam praktično odrasla pred kamerom: počela sam sa modelingom kada sam imala dve godine. Ali muzika je za mene nešto sasvim drugačije – još kao mala znala sam da ću se baviti njome.
Da li to znači da se više nećeš baviti glumom kada serija „Gossip Girl“ jednog dana prestane sa prikazivanjem?
TAYLOR: Bila bi ludost da skroz prekinem sa glumom. Obožavam što sam deo te serije i nadam se da ćemo je snimati barem još nekoliko godina. Ali u nekoj daljoj budućnosti – ko zna? Trenutno sam u fazi kada ne želim da radim ništa isključivo radi novca ili slave.
Nedavno si završila srednju školu, dve godine pre svojih vršnjaka. Bila si nestrpljiva?
TAYLOR: Škola je za mene bila gnjavaža. Ja sam umetnik i u životu mi neće biti potrebna trigonometrija. Sada uzimam časove na koledžu putem interneta – želim da diplomiram na odseku za engleski jezik i književnost.
Zar te ne privlači studentski život – da upišeš pravi fakultet, živiš u internatu i tome slično?
TAYLOR: Fakultet je za većinu ljudi mesto na kome mnogo toga naučiš o samom sebi, ali ja osećam kao da sam to već uradila. Ja sam već odavno nezavisna.
Na koledžu se stiču prijateljstva za žitav život…
TAYLOR: Veoma sam komplikovana kada je u pitanju poklanjanje poverenja drugim ljudima. Bliska sam samo sa dve osobe u svom životu.
Da li je to propratni efekat slave?
TAYLOR: Ne, oduvek sam bila takva. Ljudi sve vreme pogrešno tumače ono što kažem – misle da sam neprijatna osoba, dok, zapravo, ja samo izražavam svoje mišljenje. Osim toga, većina mojih prijatelja starija je od mene. Ja živim život odrasle osobe, imam dve različite karijere i idem na turneje. Šta bi trebalo da radim, da se družim sa srednjoškolcima? Sa njima jednostavno nemam zajedničkih tema za razgovor.
Da li tvojim roditeljima smeta tvoja preterana zrelost?
TAYLOR: Ne smeta im jer sam odgovorna devojka. Nisam jedna od onih blesavih tinejdžerki. Moji roditelji imaju poverenja u mene.
A šta ti roditelji kažu na to što se zabavljaš sa starijim momcima?
TAYLOR: Trenutno sam singl ali sam mnogo puta bila u vezi. Moji roditelji znaju da se neću zabavljati sa nekim ko ima šesnaest godina. Momci u tom dobu su veoma nezreli u poređenju s devojkama, tako da nema šanse – da imam dečka svojih godina živog bih ga pojela.
Na koncertima tvog benda deluješ potpuno prirodno iako nemaš mnogo iskustva na muzičkoj sceni. Otkud to?
TAYLOR: Pre ovog benda samo jednom u životu sam se popela na pozornicu – kada sam u drugom razredu osnovne škole glumila u jednoj predstavi. Ali svi u mojoj porodici obožavaju muziku i svake subotnje večeri pravimo igranke u podrumu. Moja sestra i ja imale smo i svoju rock grupu, zvale smo se Pink Boa – ja sam svirala gitaru, a ona bubnjeve, i nosile smo neke otkačene haljine i maske.
Ali sigurno ti je pomoglo i desetogodišnje profesionalno bavljenje glumom, zar ne?
TAYLOR: Moglo bi se reći da sam praktično odrasla pred kamerom: počela sam sa modelingom kada sam imala dve godine. Ali muzika je za mene nešto sasvim drugačije – još kao mala znala sam da ću se baviti njome.
Da li to znači da se više nećeš baviti glumom kada serija „Gossip Girl“ jednog dana prestane sa prikazivanjem?
TAYLOR: Bila bi ludost da skroz prekinem sa glumom. Obožavam što sam deo te serije i nadam se da ćemo je snimati barem još nekoliko godina. Ali u nekoj daljoj budućnosti – ko zna? Trenutno sam u fazi kada ne želim da radim ništa isključivo radi novca ili slave.
Nedavno si završila srednju školu, dve godine pre svojih vršnjaka. Bila si nestrpljiva?
TAYLOR: Škola je za mene bila gnjavaža. Ja sam umetnik i u životu mi neće biti potrebna trigonometrija. Sada uzimam časove na koledžu putem interneta – želim da diplomiram na odseku za engleski jezik i književnost.
Zar te ne privlači studentski život – da upišeš pravi fakultet, živiš u internatu i tome slično?
TAYLOR: Fakultet je za većinu ljudi mesto na kome mnogo toga naučiš o samom sebi, ali ja osećam kao da sam to već uradila. Ja sam već odavno nezavisna.
Na koledžu se stiču prijateljstva za žitav život…
TAYLOR: Veoma sam komplikovana kada je u pitanju poklanjanje poverenja drugim ljudima. Bliska sam samo sa dve osobe u svom životu.
Da li je to propratni efekat slave?
TAYLOR: Ne, oduvek sam bila takva. Ljudi sve vreme pogrešno tumače ono što kažem – misle da sam neprijatna osoba, dok, zapravo, ja samo izražavam svoje mišljenje. Osim toga, većina mojih prijatelja starija je od mene. Ja živim život odrasle osobe, imam dve različite karijere i idem na turneje. Šta bi trebalo da radim, da se družim sa srednjoškolcima? Sa njima jednostavno nemam zajedničkih tema za razgovor.
Da li tvojim roditeljima smeta tvoja preterana zrelost?
TAYLOR: Ne smeta im jer sam odgovorna devojka. Nisam jedna od onih blesavih tinejdžerki. Moji roditelji imaju poverenja u mene.
A šta ti roditelji kažu na to što se zabavljaš sa starijim momcima?
TAYLOR: Trenutno sam singl ali sam mnogo puta bila u vezi. Moji roditelji znaju da se neću zabavljati sa nekim ko ima šesnaest godina. Momci u tom dobu su veoma nezreli u poređenju s devojkama, tako da nema šanse – da imam dečka svojih godina živog bih ga pojela.
