You are not connected. Please login or register

Tračerica - cijela knjiga prevedena

Go to page : 1, 2  Next

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 2]

1 Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:02 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Ovdje ću vam postaviti cijelu knjigu Tračerica. Nemojte komentirati u ovoj temi!

Preuzeto sa GG Serbia

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

2 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:03 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
ćao, narode!

Jeste li se ikad zapitali kako stvarno izgledaju životi izabranih? Pa, ja ću vam ispričati, jer sam jedna od njih. Ne govorim o prelepim modelima ili glumicama ili fantastičnim muzičarima ili matematičkim genijima. Govorim o ljudima koji su rodjeni sa zlatnom kašikom u dupetu, onima medju nama koji imaju sve što se poželeti može, i sve to uzimaju zdravo za gotovo.

Dobro došli u njujorški Gornji Ist Sajd, gde moji prijatelji i ja živimo, idemo u školu, zezamo se i spavamo – ponekad, jedni s'drugima. Svi mi živimo u ogromnim stanovima, u kojima imamo sopstvene spavaće sobe i kupatila, kao i telefonske linije. Imamo neograničen pristup kinti i cirki, i čemu god poželimo, a naši roditelji su retko kod kuće, što nam ostavlja more privatnosti. Pametni smo, klasičnu lepotu nasledili smo od roditelja, nosimo fantastične krpice, i znamo dobro da se zezamo. Naše govno i dalje smrdi, ali ne možete ga osetiti, jer sobarica svakog sata prska kupatilo osveživačem, koji specijalno za nas proizode poznate francuske parfemdžije.

Luksuzan je to život, ali neko mora da ga živi.

Stanovi svih nas su na pet minuta od Metropoliten muzeja umetnosti na Petoj aveniji, kao i od privatnih muških i ženskih škola, poput Konstans Bijar, u koju ide većina nas. Čak i kad sam mamurna, Peta avenija mi izgleda lepo izjutra, dok zraci sunca padaju na glave seksi momaka iz škole Sveti Juda.

Ali, ima nečeg trulog u krugu muzeja...

Na sajtu

B sa svojom majkom, raspravljaju se u taksiju ispred Takašimaja. N uživa u džointu na stepenicama Meta. C kupuje nove cipele za školu kod Barnija. I poznata, visoka, jezivo lepa plavuša izlazi iz voza, koji je iz Nju Hejvena stigao na stanicu Grand central. Otprilike joj je sedamnaest godina. Da li je moguće? S se vratila?!



DEVOJKA KOJA ODLAZI U INTERNAT, ODAKLE JE IZBACUJU, I ONA SE VRAĆA

Da, S se vratila iz internata. Kosa joj je duža i svetlija. Njene plave oči izgledaju veoma misteriozno zbog tajni koje kriju. Nosi istu staru fenomenalnu odeću, sada već pohabanu olujama Nove Engleske. Ovog jutra, S-in smeh odzvanjao je stepeništem Meta, gde više nećemo moći da uživamo u dimu na brzaka i kapućinu, a da ne vidimo nju kako nam maše iz stana svojih roditelja, koji se nalazi odmah preko puta. Počela je da grize nokte, što nas još više čudi, i mada umiremo od želje da saznamo zašto su je izbacili iz internata, nećemo da je pitamo, jer bismo voleli da je tamo i ostala. Ali, S je definitivno ovde.

Za svaki slučaj, treba svi da sinhronizujemo svoje satove. Ako ne budemo oprezni, S će osvojiti naše nastavnike, nosiće onu haljinu u koju mi nismo mogle da udjemo, poješće poslednju maslinku, seksaće se u krevetu naših roditelja, prosipaće kampari po našim tepisima, ukrašće srca naše braće i naših momaka, i, jednostavno, uništiti naše živote i sve nas ispizdeti.

Posmatraću pažljivo. Posmatraću sve nas. Biće ovo luda i opaka godina. Osećam to.

Voli vas,
tračara

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

3 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:04 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Kao i u svim socnim pricama,sve je pocelo na zurci

''Citavog jutra sam u sbojoj sobi gledala TV, da ne bih morala da doruckujem sa njima'' , pricala je Bler Valdorf svojim najboljim prijateljicama, s'kojima ide u isto odeljenje u skoli Konstans Bijar, Kejti Farkas i Izabel Kouts. ''Mama mu je spremila omlet. Nisam ni znala da ume da koristi sporet.''
Bler je sklonila svoju dugu, tamnosmedju kosu iza uva, i cugnula majcin stari viski iz kristalne case koju je drzala u ruci. Ovo joj je vec drugi.
''Koje si emisije gledala?'', pitala je Izabel, uklanjajuci, pri tom zalutalu dlaku sa Blerinog kasmirskog dzempera.
''Koga je briga'', rekla je Bler, trupnuvsi nogom. Nosila je svoje nove baletanke. Izgledala je veoma formalno i pristojno u skolskoj uniformi, sto moze da je prodje, jer zacas moze da se predomisli i obuje svoje kicaste cizme do kolena, sa spicastim vrhom, i onu seksi metalik suknju, koju njena majka mrzi. Abrakadabra, i postace rok zvezda, seksi mackica. Mijau.
''Poenta je da sam celog jutra zaglavila u svojoj sobi zbog njihovog ljigavog romanticnog dorucka u njihovim uparenim bademantilima od crvene svile. A, uopste se nisu istusirali.'' Bler je popila jos jedan veliki gutljaj viskija. Jedini nacin da podnese pomisao da njena majka spava s'tim covekom, bio je da se napije - da se urolja.
Sreca da Bler i njene drugarice poticu iz onih porodica u kojima je pijenje sasvim normalna stvar, kao izduvavanje nosa. Njihovi roditelji veruju u kvazievropsku ideju da sto je alkohol dostupniji deci, to su manje sanse da ce ga ona zloupotrebljavati. Tako Bler i njene prijateljice mogu da piju sta god hoce, kad god hoce, dok god zadrze dobar uspeh u skoli i dobar izgled i ne obrukaju sebe ili svoje porodice povracanjem na javnom mestu, pisanjem u pantalone ili divljanjem po ulicama. Isto vazi i za sve ostalo, kao sto su seks ili droge – dok god pazis na porodicni ugled, sve je u redu.
Al', drz'te gacice. Kasnije cemo o tome.
Covek zbog kog je Bler bila tako uznemirena jeste Sajrus Ruoz, novi decko njene majke. Upravo u tom trenutku, Sajrus Rouz je stajao na drugom kraju dnevne sobe i docekivao goste koji su pristizali na veceru. Izgledao je kao neko ko bi vam pomogao da izaberete cipele kod Saksa - celav, ako se izuzmu mali cupavi brkovi, u sjajnom plavom odelu sa dvorednim kopcanjem, koje jedva da je pokrivalo njegov debeli stomak. Neprestano je zveckao sitninom u svom dzepu, a kada je skinuo sako, ispod njegovog pazuha videle su se velike, gadne fleke od znoja. Smejao se glasno i bio je vrlo fin prema Blerinoj majci. Ali, on nije Blerin otac. Prosle godine, Blerin otac je pobegao u Francusku s'jednim muskarcem.
Bez zezanja. Zive u dvorcu i zajedno upravljaju vinogradom. Kad malo razmislis, to je bas kul.
Naravno da Sajrus nije kriv ni za sta od toga, ali Bler to nije brinulo. Sto se nje tice, Sajrus je totalni drkadzija i debeli luzer.
Ali, Bler ce veceras morati da trpi Sajrusa Rouza, jer je vecera, koju njena majka priredjuje, u njegovu cast, a svi prijatelji porodice Valdorf dosli su da ga upoznaju: supruznici Bas, sa sinovima Cakom i Donaldom; gospodin Farkas, s cerkom Kejti; cuveni glumac Artur Kouts,njegova zena Titi i njihove cerke Izabel, Redzina i Kamila; kapetan i gospodja Arcibald i njihov sin Nejt. Jednini koji nedostaju su gospodin i gospodja Van der vudsen, cija su cerka, tinejdzerka Serena, i Erik na skolovanju van grada.
Blerina majka je cuvena po svojim vecerama, a ova joj je prva posle sramnog razvoda. Potkrovlje porodice Valdorf, tog leta renovirano za velike pare, u tamnocrvenim i cokoladnobraon tonovima, bilo je prepuno antikvarnih predmeta i umetnickih dela, koja bi impresionirala svakog ko zna ista o umetnosti. Nasred stola u dnevnoj sobi stajala je ogromna srebrna cinija, puno belih orhideja, maca i grancica kestena - moderna ikebana iz Takasimaja, radnje s luksuznom robom na Petoj aveniji. Kartice s imenom, ukrasene zlatnim listovima, bile su postavljene na svaki tanjir. U kuhinji, kuvarica Martaje sufleu pevala pesme Boba Marlija, a trapava irska sobarica, Ester, jos nikome nije prosula viski na odelo, hvala Bogu.
Bler je sada bila ta koja je postala trapava. A, ako Sajrus Rouz ne prestane da maltretira Nejta, njenog decka, morace da ode do njih i prospe svoj viski po njegovim sugavim italijanskim cipelama.
''Ti i Bler se vec dugo zabavljate, jel' da?'' rekao je Sajrus, munuvsi Nejta u ruku. Pokusavao je da natera klinca da se malo opusti. Sva ova deca s Gornjeg Ist Sajda previse su ustogljena.
To on misli. Samo im daj malo vremena, pa ces videti.
''Spavao si sa njom?'' pitao je Sajrus.
Nejt je postao crveniji od mebla na francuskom divanu iz 18. veka, pored koga je stajao. ''Pa, znamo se, prakticno, od rodjenja'', promucao je. ''Ali, izlazimo tek, kao, godinu dana. Ne zelimo sve da pokvarimo, znate, srljajuci, pre nego sto budemo spremni?'' Nejt je samo ponavljao zvaku koju mu je Bler davala kad god bi je pitao da li je spremna da to uradi ili ne. Ali, prica sa deckom majke svoje devojke. Sta bi trebalo da kaze: ''Brate, da je po mom, mi bismo to radili u ovom trenutku?''
''Apsolutno'', rekao je Sajrus Rouz. Mesnatom rukom stegao je Nejtovo rame. Oko njegovog zglavka bila je obmotana jedna od onih Kartijeovih zlatnih narukvica za manzetne, koju jednom zasrafis, i vise nikad je ne skines – bile su veoma popularne osamdesetih i ne tako popularne danas, osim ako stvarno ne padate na sav taj fazon retro osamdesetih. Halo?
''Dozvoli da ti dam jedan savet'', rekao je Sajrus Nejtu, kao da ovaj, pa, ima nekog izbora. ''Ne slusaj ni reci od onoga sto devojke govore. Devojke vole iznenadjenja. Zele da im budes zanimljiv. Znas na sta mislim''
Nejt je klimnuo glavom, mrsteci se. Pokusavao je da se priseti kad je poslednji put iznenadio Bler. Jedino cega se setio bilo je kada je otisao po nju na cas tenisa, i kupio joj sladoled u kornetu. To je bilo pre vise od mesec dana, a to je i prilicno jeftino iznenadjenje, po svim standardima. Ako nastave ovim tempom, on i Bler nikad nece stici do seksa.
Nejt je bio jedan od onih decaka koje pogledate i dok ih gledate, znate da misle – ta devojka ne moze da skine pogled sa mene jer sam tako dobar frajer. Iako on uopste nije bio umisljen zbog toga. Ne moze da ne bude dobar tip kad je, jednostavno, rodjen takav. Jadan on.
Te veceri, Nejt je nosio kasmirski dzempek na V-izrez, mahovinasto zelene boje, koji mu je Bler poklonila proslog Bozica, kad ih je njen otac odveo na nedelju dana na skijanje u San Veli. Bler je kradom usila zlatni privezek u obiku srca na unutrasnju stranu jednog rukava, kako bi Nejt uvek nosio njeno srce na svojoj ruci. Bler je volela da misli o sebi kao beznadeznom romanticaru, poput glumica iz starih filmova, Odri Hepbern i Merlin Monro. Stalno je izmisljala zaplete za film u kojem, u tom trenutku, igra glavnu ulogu, u filmu, koji je njen zivot.
''Volim te'', Bler je, promuklim glasom, rekla Nejtu, kad mu je poklanjala dzemper.
''I ja tebe'', odgovorio je Nejt, iako nije bio sasvim siguran da li je to tacno ili nije.
Kad je obukao dzemper, bio je tako zgodan u njemu, da je Bler pozelela da vrisne i pocepa odecu sa sebe. Ali, ucinilo joj se da nije nimalo lepo da vristi u trenutnom zanosu – tako nesto prilici vise fam fatal, nego devojci koja dobija momka – pa je Bler cutala, trudeci se da ostane krhka i kao beba-pticica u Nejtovom narucju. Dugo su se ljubili, obrazi su im bili vreli i hladni u isto vreme, jer su celog dana bili na stazama. Nejt je upleo svoje prste u Blerinu kosu i oborio je na hotelski krevet. Bler je podigla ruke iznad glave i pustila Nejta da pocne da je skida, dok nije shvatila kuda to vodi, i da to, ipak, nije film, vec stvarnost. Tako je, kao svaka dobra devojka, sela na krevet i naterala Nejta da prestane.
Nastavila je da ga zaustavlja sve do danas. Pre samo dve noci, Nejt je dosao kod nje posle jedne zurke, s poluispijenom flasom brendija u dzepu, legao na njen krevet i promrmljao: ''Zelim te, Bler''. Bler je opet pozelela da vrisne i skoci na njega, ali oduprla se tome. Nejt je zaspao i tiho hrkao, a Bler je lezala pored njega i zamisljala da su ona i Nejt zvezde filma, u kojima su njih dvoje u braku, a on ima problema sa picem, ali ona ce uvek biti uz njega i zauvek ce ga voleti, cak i ako se on, povremeno, upisa u krevet.
Bler nije pokusavala da glumi flertusu, jednostavno, nije bila spremna. Ona i Nejt jedva da su se videli preko leta, jer je ona isla u onaj uzas od kampa za intezivni trening teniske skole u Severnoj Karolini, a Nejt je isao na jedrenje sa svojim ocem, duz obale Mejna. Bler je zelela da se uveri da ce se, i kad provedu ceo raspust jedno bez drugog, oni i dalje voleti vise nego ikad. Zelela je da saceka sa seksom do svog sedamnaestog rodjendana, sledeceg meseca.
Ali, sad joj je bilo dosta cekanja.
Nejt izgleda bolje nego ikad. Mahovinastozeleni dzemper je njegove oci obojio u tamno, iskricavozeleno, a njegova talasasta kosa je, posle leta provedenog na okeanu, prosarana zlatnoplavim pramenovima. I, tek tako, Bler je znala da je spremna. Uzela je jos jedan gutljaj viskija. O, da. Definitivno je spremna.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

4 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:04 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Sat Seksa Sagori 360 Kalorija

''O čemu pričate vas dvojica?'' pitala je Blerina majka, stala pored Nejta i stegla Sajrusovu ruku. ''O seksu'', odgovorio je Sajrus, i zavukao joj jezik u uvo.
Fuj.
''Oh!'', ciknula je Elenor Valdorf, popravljajući svoju isfeniranu, plavu paž frizuru.
Blerina majka je nosila uzanu haljinu od kašmira, s crnim perlama, koju joj je Bler pomogla da izabere kod Armanija, i male papuče od crnog somota. Pre godinu dana, ona ne bi ušla u tu haljinu, ali je smršala deset kilograma od kad je upoznala Sajrusa. Izgleda fantastično. Svi tako misle.
''Stvarno izgleda vitkije'', čula je Bler gospodju Bas kako šapuće gospodji Kouts. ''Ali, kladim se da je skalpel radio na njenom podvaljku''.
''Kladim se da si u pravu. Pustila je kosu da joj izraste – to je odaje. Kosa krije ožiljke''. šaputala je gospodja Kouts.
Soba je zujala od tračeva o Blerinoj majci i Sajrusu Rouzu. Po onom što je Bler mogla da čuje, prijatlji njene majke imaju isto mišljenje kao i ona, samo što nisu baš koristili reči poput drkadžija, debeli, luzer...
''Osećam miris Old spajsa'', prošaputala je gospodja Kouts gospodji Arčibald. ''Misliš li da on stvarno nosi Old spajs?''
To bi bio muški ekvivalent nošenju Impuls losiona, a svi zanju da je to ženski ekvivalent za gadno.
''Nisam sigurna'', prošaputala je gospodja Arčibald. ''Ali, ne bi me čudilo.'' Zgrabila je prolećnu rolnicu s bakalarom i kaprom, s'ovala koji je nosila Ester, ćušnula je u usta i energično žvakala, odbijajući da kaže još nešto. Nikako ne bi želela da ih Elenor Valdorf čuje. Tračarenje i ćaskanje je zabavno, ali ne na uštra osećanja stare prijateljice.
Ne kenjaj! Rekla bi Bler, da je mogla da čuje misli gospodje Arčibald. Licimerko! Svi ovi ljudi su užasne tračare. A kad, već, ogovaraš druge, zašto ne bi uživala u tome?
Na suprotnom kraju sobe, Sajrus je dohvatio Elenor i poljubio je u usta, pred svima. Bler je, zgrožena bljutavim prizorom svoje majke i Sajrusa, koji su se ponašali kao zatreskani tinejdžeri kreteni, okrenula ledja sobi i kroz prozor potkrovlja posmatrala Petu aveniju i Central park. Jesenje lišće bilo je u plamenu. Usamljeni biciklista pojavio se na ulazu u park iz Sedamdeset druge ulice i zastao kod uličnog prodavca hot doga, na uglu, da bi kupio flašu vode. Bler nikad do sad nije primetila prodavca hot doga, i pitala se da li je uvek tu postavljao svoju tezgu, ili je novi. Smešno je koliko ti stvari promakne u onome što gledaš svaki dan.
Bler je iznenada osetila da umire od gladi i znala je tačno šta hoće da jede: hot dog. Želi jedan, ovog trenutka – Sebret hot dog, koji je toliko vreo, da se puši, sa senfom, kečapom, lukom i kiselim kupusom – i poješće ga u tri zalogaja, a onda će podrignuti majci u lice. Ako Sajrus može da gura jezik niz grlo njene majke, pred svim njenim prijateljima, onda i ona može da jede glupavi hot dog.
''Odmah se vraćam'', rekla je Bler Kejti i Izabel.
Okrenula se i krenula preko sobe, ka ulaznom holu. Sad će da obuče kaput, izadje, kupi hot dog od uličnog prodavca, pojede ga u ti zalogaja, vrati se, podrigne majci u lice, popje još jedno piće, a onda će da se seksa s'Nejtom.
''Kuda ćeš?'' viknula je Kejti za njom. Ali, Bler se nije zaustavila; zaputila se pravo prema vratima.
Nejt je video Bler kako prilazi i izvukao se od Sajrusa i Blerine majke, taman na vreme.
''Bler?'', rekao je, ''Šta je bilo?''
Bler je zastala i zagledala se u Nejtove seksi zelene oči. Izgledaju kao smaragdi na dugmadima za manžetne, koje je njen otac nosio uz smoking kad je išao u operu.
On nosi tvoje srce na svojoj ruci, podesetila je sebe i totalno zaboravila na hot dog. U filmu njenog života, Nejt je uzima u naručje i nosi je do njene spavaće sobe i obeščašćuje je.
Ali, ovo je stvaran život, nažalost.
''Moram da razgovaram sa tobom'', rekla je Bler. Pružila mu je svoju čašu. ''Napuni mi prvo ovo''.
Nejt je uzeo njenu čašu i Bler ga je povela do bara prekrivenog mermerom, pored francuskih prozor-vrata kroz koja se ulazi u dnevnu sbou. Njet je oboma nasuo po punu čašu viskija i zatim ponovo krenuo, prateći Bler preko dnevne sobe.
''Hej, gde ste krenuli vas dvoje?'', Čak Bas je upitao, dok su prolazili kraj njega. Podigao je obrve, cereći se značajno.
Bler je zakolutala očima i nastavila da hoda, pijući usput. Nejt je išao za njom, potpuno ignorišući Čaka.
Čak Bas, najstariji sin Misi i Bartolomeja Basa je mnogo zgodan!; zgodan kao muškarac sa reklame za afteršejv. On je i snimio reklamu za britanski Drakar noar, zbog čega su njegovi roditelji u javnosti bili očajni, a u potaji se ponosili time.
Čak je, takodje, bio najnapaljeniji tip u Blerinoj i Nejtovoj ekipi. Jednom, u devotom razredu, na žurci, Čak je dva sata proveo sakriven u ormaru gostinjeske sobe, i čekao da se uvuče u krevet kod Kejti Farkaš, koja se tako uroljala, da je sve vreme povraćala u snu. Čaku to uopšte nije smetalo. Jednostavno je legao pored nje. Totalno je nepokolebljiv kad su devojke u pitanju.
Jedini način da se razgovara sa momcima kao što je Čak, jeste da im se smeješ u lice, što i rade sve devojke koje ga znaju. U drugim krugovima, Čak bi možda dobio crveni karton, kao ljiga najvišeg reda, ali ove porodice su bile prijatelji, generacijama... Čak je od Basovih, tako da su morali da ga trpe. Cak su se navikli i na prsten s'monogramom, koji nosi na malom prstu, njegov prepoznatljivi teget šal od kašmira, sa monogramom, na fotke njegovog lica, kojih su prepune brojne kuće i stanovi njegovih roditelja i koje su se prosipale iz njegovih ormarića, u muškoj privatnoj školi Riversajd.
''Ne zaboravite da koristite zaštitu'', dobacio je Čak, dižući čašu ka Bler i Nejtu, dok su oni išli dugim hodnikom, zastrtim crvenim tepihom, ka Blerinoj sobi.
Bler je uhvatila staklenu kvaku i okrenula je, iznenadivši svoju rusku plavu mačku, Kiti Minki, koja je bila sklupčana na prekrivaču od crvene svile. Bler je zastala na pragu i ledjima se naslonila na Nejtove grudi, pripijajući svoje telo uz njegovo. Uzela ga je za ruku.
Tog trenutka, Nejtove nade su živnule. Bler se ponaša nekako uspaljeno i seksi i da li je moguće... da će se nešto dogoditi?
Bler je stegla Nejtovu ruku i uvukla ga u sobu. Spotakli su se jedno o drugo, pali prema krevetu i prosuli svoja pića na tepih od mohera. Bler se zakikotala; viskiji koje je izručila udarili su joj pravo u glavu.
Sad ću se seksati sa Nejtom, mislila je, dok joj se vretelo u glavi. Onda će obje maturirati u junu i na jesen otići na Jejl i četiri godine kasnije imaće veliku svadbu i naći divan stan na Park aveniji i dekorisati ga u somotu, svili i krznu i seksaće se po svim sobama, redom...
Iznenada, hodnikom je glasno i jasno zazvonio glas Blerine majke.
''Serena van der Vudsen! Kakvo divno iznenadjenje!''
Nejt je ispustio Blerinu ruku i ispravio se, kao vojnik kome je naredjeno da stane mirno. Bler se sručila na ivicu svog kreveta, spustila svoje piće na pod i zgrabila pokrivač stisnutim pesnicama pobelelih zglobova.
Pogledala je u Nejta.
Ali, Nejt se već okrenuo da ide, grabeći niz hodinik, da proveri da li je to stvarno istina. Zar se Serena van der Vudsen stvarno vratila?
Film Blerinog života je iznenada dobio tragičan preokret. Bler je rukama stegla stomak, jer je ponovo umirala od gladi.
Ipak je trebalo da ode po taj hot dog.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

5 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:05 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
S se vratila

"Cao,cao,cao!" gukala je Blerina majka,ljubeci glatke,upale obraze svakog Van der Vudsena.
cmok,cmok,cmok,cmok, cmok!

"Znam da nisi ocekivala Serenu,mila",prosaputala je gospodja Van der Vudsen,zabrinutim poverljivim tobom.
"Nadam se da je u redu"
"Naravno.Da,bas lepo",odgovorila je gospodja Valdorf. "Jesi li dosla kuci za vikend,Serena?"

Serena van der Vudsen je odricno zatresla glavom,i Ester,sobarici,predala svoj klasicno krojeni Barberi mantil.
Zalutali pramen plave kose gurnula je iza uva i nasmesila se svojoj domacici.
Kad se Serena smejala,koristila je svoje oci-te tamne,skoro teget oci. To je osmeh koji mozete samo pokusati da oponasate,kreveljeci se,ispred ogledala u kupatilu,kao kreten. Magnetski privlacan,presladak,ne mozes da skines pogled sa mene jel' da - osmeh,koji supermodeli usavrsavaju godinama. E pa,Serena se tako smejala bez imalo truda.
"Ne,ovde sam da... ",zaustila je Serena.
Njena majka ju je zurno prekinula. "Serena je odlucila da inernat nije za nju",izjavila je,tapkajuci lezerno svoju kosu,kao da je to nebitno.Ona je bila sredovecni primerak totalnog kuliranja.
Citava porodica Van der Vudsen bila takva. Svi su bili visoki,plavi,vitki i super uravnotezeni i nikad nisu radili nista- igrali tenis,zaustavljali taksi,jeli spagete,isli u toalet -a da ne zadrze svoj mir. Narocito Serena. Ona je bila obdarena onim specijalnim kul izgledom,koji se ne moze dobiti kupovinom prave tasnice ili pravih farmerki. Ona je bila devojka koju svaki decko zeli da ima,i kakva svaka devojka zeli da bude.
"Serena se sutra vraca u Konstans",rekao je gospodin Van der Vudsen,gledajuci svoju cerku celicno plavim ocima,s mesavinom ponosa i neodobravanja,poput sove,zbog cega je izgledao strasniji nego sto je u stvari.
"Dobro,Serena. Divno izgledas,mila.Bler ce biti odusevljena sto te vidi" vezla je Blerina majka.
"Ko mi kaze",rekla je Serena grleci je. "Pogledajte kako ste mrsavi! I kuca izgleda fantasticno. Vau. Umetnost vam je strava!"
Gospodja Valdorf se smesila,ocigledno zadovoljna i obavila ruku oko Sereninog dugog,tankog struka. "Draga,zelim da upoznas mog izuzetnog prijatelja,Sajrusa Rouza",rekla je. "Sajruse,ovo je Serena"
"Lepotica",zamumlao je Sajrus Rouz. Poljubio je Serenu u oba obraza i zagrlio malo previse snazno. "A i dobro se grli " dodao je Sajrus,pljesnuvsi Serenu po guzi.
Serena se zakikotala ali se nije trgla. U poslednje dve godine provela je mnogo vremena u Evropi i navikla je da je grle bezopasni,napaljeni evropski vataci,koji su smatrali da je nacisto neodoljiva. Bila je pravi magnet za vatace.
"Serena i Bler su naj,naj, najbolje drugarice",Elenor Valdorf je objasnila Sajrusu. "Ali Serena je u jedanaestom razredu otisla na Akademiju Hanover i celo leto provela putujuci.Jadnoj Bler bilo je tako tesko bez tebe,ovih godinu dana,Serena",rekla je Elenor,dok su joj se oci maglile od suza. "Narocito zbog razvoda. Ali,sad si se vratila. Bler ce biti tako drago."
"Gde je ona?" upitala je Serena znatizeljno,njena savrsena bleda koza dobila je ruzicast sjaj pri pomisli da ce ponovo videti staru prijateljicu.Propela se na vrhove prstiju i istezala vrat ne bi li ugledala Bler,ali ubrzo je bila opkoljena roditeljima Arcibaldovima,Koutsovima,Basovima i gospodinom Farkasom-koji su je,svi redom izljubili i pozeleli dobrodoslicu.
Serena ih je radosno izgrlila. Ovi ljudi su cinili njen dom a dugo je bila odsutna. Jedva je cekala da se njen zivot ponovo vrati u normalu. Ona i Bler ce zajedno ici do skole,umesto na dvocas fotografije. Ici ce u Sip medou u Central parku,lezace na ledjima,fotografisace golubove i oblake,pusiti pljugu i cirkati koka kolu i osecace se kao ludi umetnici.Ponovo ce ispijati koktele u Star foajeu hotela Tribeka star,u kojem uvek i prespavaju,jer se previse olese da bi stigle do kuce,pa noc provedu u apartmanu koji koji roditelji Caka Basa tamo imaju. Sedece na Blerinom krevetu s baldahinom i gledati filmove sa Odri Hepbern,nosice starinsko rublje i pice dzin i sok od limete. Kao i uvek,varace na testu latinskog amo,amas,amat jos uvek je trajnim markerom istetovirano na unutrasnjoj strani njenog lakta(Hvala Bogu na tri-cetrvt rukavima!). Vozikace se starim nadzornikovim bjuik karavanom na imanju Blerinih roditelja u Ridzfildu,u Konektikatu,pevajuci glupave himne koje pevaju u skoli i ponasace se kao lude babuskere. Puskice na ulaze kuca od fasadne cigle,svojih drugova iz odeljenja,zazvonice na vrata i onda zbrisati. Povesce Blerinog mladjeg brata Tajlera,do Donjeg Ist Sajda i meriti koliko mu treba do kuce-sto je u stvari dobro delo,jer se Tajler najbolje snalazi na ulici,od svih decaka u skoli Sent Dzordz.Ici ce s velikom ekipom da skacu u klubu i izgubice pet kilograma samo od preznojavanja u svojim koznim pantalonama.Iako nisu debele.
Ponovo ce biti dobre,stare fantaticne one same,kao sto su uvek bile. Serena je veoma nestrpljiva.
"Doneo sam ti pice",rekao je Cak Bas,odgurujuci roditelje s puta i dajuci Sereni casu Viskija. "Dobro dosla natrag",dodao je,saginjuci se da poljubi Serenu u obraz namerno promasujuci tako da su se njegove usne spustile na njena usta.
"Nimalo se nisi promenio",rekla je Serena i prihvatila pice.Potegla je veliki cug. "Pa,jesam li ti nedostajala?"
"Ti meni? Pitanje je jesam li ja nedostajao tebi! Hajde lutko,pljuni. Zasto si se vratila? Sta se dogodilo? Imas li decka?"
"ma hajde Cak." Rekla je Serena,stezuci njegovu ruku. "Znas da sam se vratila jer te strasno zelim.Oduvek sam te zelela"
Cak se povukao korak nazad i procistio grlo,zajapurenog lica. Uhvatila ga je bez garda,sto retko kome polazi za rukom.
"Pa rezervisan sam celog ovog meseca,ali mogu da te stavim na listu cekanja",odbrusio je,pokusavajuci da se sabere.
Ali Serena gotovo da ga vise nije ni slusala. Nejt je stajao pokraj vrata koja vode u hodnik,a Bler stajala uz njega pognute glave,i igrala se dugmetima svog crnog dzempera.Nejt je gledao pravo u Serenu,a kad se nje pogled sreo sa njegovim,ugrizao se za donju usnu,kao sto uvek radi kad je nervozan. Onda se osmehnuo.
Taj osmeh.Te oci. To lice.
"Dolazi ovamo",jedva je prozborila Serena mahnuvsi rukom. Srce joj je brze zalupalo kako je Nejt krenuo prema njoj.Izgleda bolje nego sto ga pamti,mnogo bolje.
Nejtovo srce tuklo je jos brze od njenog.
"Zdravo,ti",uzdahnula je Serena,kad ju je Nejt zagrlio.Mirise isto,kao i uvek.Kao najcistiji,najsladji decko na planeti. Sereni su nagrnule suze na oci i zarila je lice u Nejtove grudi. Sad je stvarno stigla kuci.
Nejtovi obrazi postali su crveni kao rak. Smiri se,govorio je sebi.Ali nije mogao da se smiri. Zeleo je da podigne i zavrti oko sebe i izljubi je svud po licu,hiljadu puta. "Volim te ' hteo je da vikne,ali nije. Nije mogao
Nejt je bio jedini sin mornarickog kaptena i hostese Francuskog drustva.Njegov otac je bio pravi morski vuk i izuzetno zgodan,ali malo siromasan na polju neznosi.Njegova majka bila je potpuno suprotnost ocu,uvek bdila nad Nejtom i bila sklona emotivnim napadima,tokom koji se zakljucavala u spavacu sobu,s bocom sampanjca i zvala svoju sestru na svoju jahtu u Monaku. Nesrecni Nejt bio je uvek na ivici da kaze sta stvarno oseca,ali nije zeleo da napravi scenu ili kaze nesto zbog cega bi kasnije zazalio.Umesto toga,Nejt je cutao i pustao druge da upravljaju brodom dok je on lezao u uzivao u ljuljuskanju talasa.
Mozda izgleda kao opasan tip,ali je kao beba.
„Pa sta si radila?“ Nejt je pitao Serenu,pokusavajacu da dise normalno. „Nedostaja si nam“
Primecujete kako nema petlju da kaze „meni si nedostajala?“
„Sta sam radila?“ ponovila je Serena njegove reci. Zakikotala se. „Kad bi samo znao,Nejte.Bila sam tako,tako,losa devojcica“
Nejt je instiktivno stisnuo pesnice.Covvece,o Covece,kao mu je samo nedostajala
***
Ignorisan kao i uvek Cak se iskrao od Serene i Nejta i presao preko sobe,do Bler,koja je ponovo stajala sa Kejti i Izabel.
„Kladim se u hiljadu kinti da su je izbacili“ saopstio im je Cak „I,zar ne izgleda karano?Mislim da su je bas jebali.Mozda je tamo organizovala neki lanac prostitucije.Meri Adam Akademije Hanover“,dodao je smejeci se svojoj glupavoj Sali.
„I ja mislim da izgleda,nekako,izgubljeno“izjavila je Kejti „Mozda je na heroinu“
„Ili nekom leku,koji se dobija na recept“rekla je Izabel,“Znate kao valijum ili prozak.Mozda je totalno odlepila“
„Moze i sama da pravi ekstazi“slozila se Kejti.“Uvek je imala pet iz hemije“
„Ja sam cuo da se pridruzila nekakvoj sekti“,dodao je Cak. Kako isprali su joj mozak i sad misli samo na seks i kao mora sve vreme da radi ono.“
Kad ce vec jendom,ta vecera? Pitala se Bler,iskljucujuci se iz lupetanja svojih prijatelja.
Zaboravila je da kaze kako je koza savrsena.Koliko su joj noge duge i vitke.Kako izgledaju Nejtove oci kad je gleda-kao da ne zeli ni da trepne.Nikad ne gleda Bler takvim pogledom.
„Hej,Bler.Serena ti je sigurno rekla da se vraca“.rekao je Cak“ Hajde pricaj.O cemu se tu radi?“
Bler je bledo buljila u njega,sitno,seksi lice se zacrvenelo.Istina je da sa Serenom nije ozbiljno razgovovarala duze od godinu dana.
U pocetku kad je posle druge godine Serena otisla u internat stvarno je nedostajala Bler. Ali uskoro je postalo jasno koliko je lakse blistati kad nema Serene u blizini.Odjednom je Bler bila najlepsa,najpametnija,najfensi i najvidjenija devojka u prostoriji.Ona je postala ta u koju svi gledaju. Tako da je Bler prestala da zali sto Serena nije tu. Malo je osecala krivicu sto nije u kontaktu sa njom ali cak bi i taj oseccaj izbledeo kad od Serene primi lud i bezlican mejl u kojem pise kako je dobar provod u internatu.
„Stopirala do Vermonta da bih se vozila snoubordom i cele noci igrala sa najzescim frajerima!“
„Luda noc prosla noc.Do djavola,puca mi glava“
Poslednja vest koju je Bler primila od nje bila je razglednica proslog leta:
„Bler,napunila sedamnaest na Dan Bastilje. Francuska je zakon!! Nedostajes mi! Voli te Serena“,jedino sto je pisalo.
Bler je cusnula tu razglednicu u svoju staru kutiju od Fendi cipela u kojoj je drzala i sve druge uspomene na njihovo prijateljstvo.Prijateljstvo koje ce joj uvek biti drago,ali za koje je do malopre mislila da je zavrseno.
Serena se vratila.Poklopac s kutije od cipela je podignut i sve ce poonovo postati onako kako je bilo pre nego sto je ona otisla. Kao i uvek bice Serena i Bler,Bler i Serena,pri cemu ce Bler biti niza,deblja,manje zanimljiva i manje pametna najbolja drugarica plave naddevojke,Seren van der Vudsen.
Ili nece.Nece,ako se Bler pita.
„Sigurno si veoma uzbudjena sto je Serena ovde“ cvkutala je Izabel.Ali kad je videla Blerinu facu,promenila je pesmu. „Naravno da ce je primiti natrag u Konstans.To je tako tipicno.Previse su ocajni da bi izgubili bilo koga od nas“ Izabel je spustila ton. „Cula sam da je proslog proleca Serena ludovala s nekom gradskom facom,gore u Nju Hempsiru. Imala je abortus“dodala je.
„Kladim se da joj to nije prvi“ rekao je Cak.
„Pogledajte je samo“
Poslusali su ga.Svo cetvoro su pogledali u Serenu,koja je jos uvek veselo cavrljala sa Nejtom. Cak je video devojku koju zeli da kresne,jos odkad je prvi put zeleo da spava sa devojkama-prvi razred,mozda? Kejti je videla devojku koju kopira,otad je pocela sama seci da kupuje odecu-treci razred? Izabel je videla devojku koja je u Bozicnoj predstavi u crkvi Hevenli rest bila pravi andjeo,s krilima napravljenim od pravog perja,dok je Izabel bila beznacajni pastir,i jos obucena u platno za vrece.Opet treci razred. I Kejti i Izabel su videle devojku koja ce im jednog dana ukrasti Bler i ostaviti same jednu s drugom,a cak i sama pomisao na to bila je previse dosadna.A,Bler je videla Serenu,svoju najbolju drugaricu,devojku koju ce uvek voleti i mrzeti.Devojku kojoj nikad nece biti do ramena i koju je tako zarko pokusala da zameni.Devojkku koju je zelela da svi zaborave.
Jedno deset sekuundi,Bler je pomisljala da svojm prijateljima kaze istinu: ona nije znala da se Serena vraca.Ali ,kako bi to izgledalo? Bler je navodno,uvek u toku svih desavanja,a koliko upucena bi izgledala ako ima prizna da nema pojma o Sereninom povratku ,kad njeni prijatelji izgleda znaju tako mnogo? Bas i nije mogla da stoji tu,I nista ne kaze. To bi bilo previse providno.Ona je uvek imala nesto da kaze. Osim toga,ko zeli da cuje istinu,kad je istina tako neverovatno smarajuca? Bler zivi za dramu. Ovo je njena sansa.
Bler je procistila grlo „Sve se desilo sasvim... iznenada.“rekla je tajanstveno.
Spustila je pogled i igrala se malim prstenom sa rubinom koji nosi na srednjem prstu desne ruke. Film je poceo a Bler se zagrevala.
„Mislim da je Serena prilicno sjebana zbog toga.Ali obecala sam joj da necu nista reci“ dodala je.
Njeni prijatelji su klimnuli glavama,kao da savrseno razumeju.To je zvucalo ozbiljno i socno.a najbolje je sto je zvucalo kao da Serena sve poverava Bler. Samo,kad bi Bler pisala ostatak scenarija za taj film,ona bi,sigurno,dobila momka.A Serena bi mogla da igra devojku koja pada sa litice i razbija lobanju o stenu,onda je zivu pojedu gladni lesinari,i nikad je niko vise ne vidi.
„Oprezno Bler“upozorio je Cak,pokazujuci glavom na Serenu i Nejta koji su jos uvek tiho razgovarali preko sanka ne skidajuci pogled jedno drugom s lica,ni za trenutak. „Izgleda da je Serena nasla svoju sledecu zrtvu.“

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

6 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:05 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
S i N

Serena je Nejtovu ruku opusteno drzala u svojoj, ljuljajuci je napred – nazad.
„Secas se Baka Golaca?“ pitala ga je, smejuci se tiho.
Nejt se zakikotao, jos uvek postidjen, i posle svih ovih godina. Bak Golac je bio Nejtov alter ego, izmisljen na zurci, u osmom razredu, kad se vecina njih napila po prvi put u zivotu. Posle sest ispijenih piva, Nejt je skinuo kosulju, a Serena i Bler su crnim markerom na njegovim grudima nacrtale budalastu facu, s konjskim zubima. Iz nekog razloga, ta zvrljotina je probudila djavola u Nejtu i on je zapoceo igru pijanih fota. Svi su seli u krug, a Nejt je stajao u sredini, s udzbenikom latinskog u ruci i izvikivao glagole da ih oni konjugiraju. Prvi koji pogresi morao je da pije i poljubi Baka Golaca. Naravno da su svi zabrljali, i momci i devojke podjednako, tako da se Baku bas posrecilo te veceri. Sledeceg jutra, Nejt je pokusao da se pravi da se nista nije dogodilo, ali dokaz je bio ucrtan u njegovu kozu. Trebalo mu je dve nedelje da Baka spere tusiranjem.
„A Crvenog mora?“ pitala je Serena. Proucavala je Nejtovo lice. Nijedno od njih nije se sad smejalo.
„Crveno more“, ponovio je Nejt, daveci se u tamnoplavim jezerima njenih ociju. Naravno da se seca. Kako bi mogao da zaboravi?
Jednog vrelog avgustovskog vikenda, leto posle desetog razreda, Nejt je bio u gradu, s ocem, dok je ostatak porodice Arcibald jos bio na Mejnu. Serena je bila u svojoj seoskoj vili u Ridzfildu, u Konektikatu, i, od silne smaracine, obojila je svaki nokat na rukama i nogama lakom razlicite boje. Bler je jos bila u zamku Valdorfovih u Gleniglzu u Skotskoj, na vencanju svoje tetke. Ali, to nije sprecilo dvoje njenih najboljih prijatelja da se dobro provode bez nje. Kad je Nejt nazvao, Serena je, odmah uskocila na voz iz Nju Hejvena i stigla na stanicu Grand central.
Nejt je sacekao Serenu, na peronu. Ona je sisla sa voza, obucena u svetloplavu svilenu haljinu na bretele i roza gumene japanke. Plava kosa joj je padala slobodno, tek dodirujuci njena gola ramena. Nije nosila torbu, cak ni novcanik ili kljuceve. Nejtu je izgledala kao andjeo. Kakav je on sreckovic. Nista lepse u zivotu od trenutka kad je Serena dotapkala niz peron, bacila mu se oko vrata, i poljubila ga u usta. Taj divan poljubac iznenadjenja.
Prvo su pili martinije u malom baru na spratu, pored ulaza iz Avenije Vanderbilt, u Grand central. Onda su taksijem, preko Park avenije, stigli do Nejtove kuce, u Osamdeset drugoj ulici. Njegov otac je, tog dana, primao delegaciju stranih bankara i trebalo je da stigne kuci tek kasno uvece, tako da su Serena i Nejt imali celu gajbu samo za sebe.
Cudno, ali to je bio prvi put da su njih dvoje bili sami zajedno i da su bili svesni te cinjenice.
Nije im dugo trebalo.
Sedeli su u vrtu, pili pivo i pusili cigarete. Nejt je nosio rolku dugih rukava, a vreme je bilo veoma toplo, pa ju je skinuo. Njegova ramena bila su pokrivena sitnim pegicama, a ledja su mu bila misicava i pocrnela, jer je mnogo sati proveo na doku, gradeci jedrenjak, sa svojim ocem, gore u Mejnu.
I Sereni je bilo vruce, pa je usla u fontanu. Sedela je na kolenu mermerne Miloske Venere, prskajuci se vodom, dok joj haljina nije bila nacisto natopljena.
Nije bilo tesko uvideti ko je prava boginja. Venera izgleda kao dzombasta hrpa mermera, u poredjenju sa Serenom. Nejt je nesigurnim korakom usao u fontanu, pored Serene, a ubrzo potom, njih dvoje su pocepali odecu jedno s drugog. Bio je to, ipak, avgust. Jedini nacin da izdrzite u gradu, u avgustu, jeste da se skinete goli.
Nejt je bio zabrinut zbog bezbedonosnih kamera, koje su njegovu kucu snimale sve vreme, sprednje i dvorisne strane, zato je Serenu odveo u kucu, u spavacu sobu svojih roditelja.
Zna se sta je posle bilo.
Oboma je to bio prvi put. Bilo je trapavo i bolno i uzbudljivo i zabavno, i tako slatko da se nisu setili da se osecaju neprijatno. Bilo je upravo onako kako biste zeleli da vam bude prvi put, i uopste nisu zalili. Posle su ukljucili televizor, koji je bio namesten na kanalu gde je bio prikazivan dokumentarac o Crvenom moru.
Serena je mislila da je to urnebesno smesno.
„Ti si razdvojio moje Crveno more!“ vristala je od smeha i sabijala Nejta u jastuke.
Nejt se smejao i zamotao je u carsav, kao mumiju. „A sad cu te ostaviti ovde, kao zrtvu Svetoj Zemlji“, rekao je dubokim glasom, kao iz horor filmova.
Jeste je ostavio, ali nakratko. Ustao je i narucio pravu gozbu kineske hrane i loseg belog vina. Lezali su u krevetu, jeli i pili, a on je, jos jednom, razdvojio njeno Crveno more, pre nego sto je nebo postalo tamno, a zvezde zasvetlucale u sumrak.
Nedelju dana kasnije, Serena je otisla u internat, u Akademiju Hanover, dok su Nejt i Bler ostali u Njujorku. Sve do ovog trenutka, Serena je svaki raspust provodila van grada – austrijski Alpi za Bozic, Domikanska republika za Uskrs, letnje putovnje po Evropi. Ovo je prvi put da se vratila, prvi put da su se ona i Nejt videli, od razdvajanja Crvenog mora.
„Bler ne zna, zar ne?“ tiho je upitala Nejta.
Koja Bler? Mislio je Nejt, koji je, na trenutak, doziveo amneziju. Odmahnuo je glavom. „Ne“, rekao je. „Ako joj ti nisi rekla, onda ne zna.“
Ali, Cak Bas je znao, sto skoro da je bilo jos gore. Nejt se ofirao na zurci, pre samo dve veceri, u pijanom napadu totalnog kretenizma. Pili su zestinu, a Cak je pitao: „Dakle, Nejte. Koji je bio tvoj najbolji jeb svih vremena? Hocu reci, ako si to, uopste, do sada radio.“
„Da znas da jesam, i to sa Serenom van der Vudsen“, duvao se Nejt, kao idiot.
A Cak tu informaciju sigurno nece dugo zadrzati za sebe. Previse je pikantna i strasno korisna. Cak ne mora da procita onu knjigu Kako steci prijatelje i uticati na ljude. On ju je napisao, jeb’o te. Mada mu ne ide bas najbolje na polju prijateljstva.
Cinilo se da Serena ne primecuje Nejtovo nelagodno cutanje. Uzdahnula je, spustajuci glavu na njegovo rame. Vise ne mirise na Sanel Kristal, kao pre. Sada mirise na med i sandalovinu i ljiljane – mesavinu esencijalnih ulja, koju sama pravi. Bas kao i Serena, ta mesavina je sasvim neodoljiva, ali na nekom drugom bi, verovatno, mirisala kao pseca kaka.
„Sranje. Uzasno si mi nedostajao, Nejte“, rekla je. „Volela bih da si mogao da vidis sta sam sve izvodila. Bila sam tako losa.“
„Kako to mislis? Sta si to, tako strasno lose, radila?“ pitao je Nejt, s mesavinom straha i uzbudjenja. Nakratko ju je zamislio kako organizuje orgije u svojoj sobi Akademije Hanover i ima avanture sa starijim muskarcima, po hotelskim sobama u Parizu. Voleo bi da ju je posetio u Evropi, ovog leta. Oduvek je zeleo da to uradi u hotelu.
„I bila sam tako losa drugarica, takodje“, nastavila je Serena. „Jedva da sam razgovarala sa Bler, otkad sam otisla. A toliko stvari se izdesavalo. Vec vidim da je ljuta. Jos me nije ni pozdravila.“
„Nije ljuta“, rekao je Nejt. „Mozda je samo nesigurna.“
Serena ga je pogledala. „Da“, rekla je, zezajuci ga. „Bler je nesigurna. Kad je to Bler, ikad, bila nesigurna?“
„Pa, nije ljuta“, insistirao je Nejt.
Serena je slegla ramenima. „U svakom slucaju, bas je strava sto sam ponovo ovde, s vama. Radicemo sve kao nekad. Bler i ja cemo bezati s casova i sacekati te na krovu Meta, onda cemo otrcati do onog starog bioskopa, pored hotela Plaza i gledati film nekog cudaka, dok ne dodje vrema za koktele. Ti i Bler cete zauvek ostati zajedno, a cu vam biti kuma na vencanju. I bicemo srecni zauvek, bas kao u filmovima.“
Nejt se namrstio.
„Ne pravi takvu facu, Nejte“, rekla je Serena, kroz smeh. “To ne zvuci tako lose, zar ne?“
Nejt je slegnuo ramenima. „Ne, valjda zvuci dobro“, rekao je, mada je bilo jasno da ne veruje u to sto govori.
„Sta zvuci dobro?“ pitao je neko, osornim tonom.
Zateceni, Nejt i Serena su brzo sklonili pogled jedno s drugog. Bio je Cak, a sa njim i Kejti, Izabel i poslednja, ali ne i najmanje vazna, Bler, koja je stvarno izgledala veoma nesigurno.
Cak je pljesnuo Nejta po ledjima. „Zao mi je, Nejte“, rekao je. „Ali, ne mozes cele noci da obradjujes Van der Vudsenovu, znas.“
Nejt je frknuo i iskapio pice. Ostao je samo led.
Serena je pogledala Bler. Ili je, bar, pokusala to da ucini. Bler je pravila veliku frku od zatezanja svojih crnih carapa, povlaceci ih, centimetar po centimetar, od svojih koscastih gleznjeva, sve do, tenisom oblikovanih, misica butina. Tako da je Serena odustala i poljubila prvo Kejti, zatim Izabel, a onda se okrenula ka Bler.
Bler nije mogla vecno zatezati carape, a da to ne postane smesno. Kad joj se Serena priblizila na samo nekoliko centimetara, ona je podigla pogled i pretvarala se da je iznenadjena.
„Cao, Bler“, rekla je Serena uzbudjeno. Ruke je spustila na remena svoje nize drugarice i sagla se da je poljubi u oba obraza. „Zao mi je sto te nisam zvala pre nego sto sam se vratila. Htela sam. Ali, bila sam u pravoj ludnici. Imam toliko toga da ti ispricam.“
Cak,Kejti i Izabel gurkali su jedno drugo laktovima i zurili u Bler. Svima je bilo prilicno jasno da je lagala. Pojma ona nije imala da se Serena vraca.
Blerino lice se upalilo.
Provaljena.
Nejt je primetio napetost, ali je mislio da potice iz sasvim drugog razloga. Da li je Cak vec rekao Bler? Da li je on provaljen? Nejt nije znao. Bler ga nije, cak, ni gledala.
Bio je to leden trenutak. Ne onakav kakav biste ocekivali da imate sa najstarijom, najbliskijom ortakinjom
Serenine oci su letele sa jednog lica na drugo. Jasno je bilo da je rekla nesto pogresno, i brzo se setila sta je to. Takvo sam govno, prekorila je sebe.
„Mislim, zao mi je sto te nisam zvala sinoc. Bukvalno sam se tek vratila iz Ridzfilda. Roditelji su me tamo krili dok nisu resili sta ce sa mnom da rade. Bilo mi je tako dosadno.“
Fino sam je izvukla.
Cekala je da joj se Bler zahvalno osmehne sto ju je spasila, ali Bler je samo pogledala Kejti i Izabel, da vidi da li su primetile da ju je Serena ofirala. Bler se ponasala cudno i Serena je pokusavala da suzbije napad panike. Mozda Nejt nije u pravu, mozda je Bler stvarno ljuta na nju. Serena je propustila toliko stvari. Razvod, na primer.
Jadna Bler.
„Sigurno ti je gadno bez tvog tate, ovde“, rekla je Serena. „Ali mama ti izgleda mnogo dobro, a Sajrus je nekako sladak, kad se naviknes na njega.“ Zakikotala se.
Ali, Bler se, jos uvek, nije smejala. „Mozda“, rekla je, zagledana kroz prozor, u tezgu sa hot dogom. „Verovatno se jos nisam navikla na njega.“

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

7 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:05 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Svo šestoro su jedno dugo, napeto vreme proveli ćuteći.
Ono što im treba jeste još dobrog, čistog alkohola.
Nejt je zazveckao kockicama leda u svojoj čaši. „Ko hoće još jedno?“ponudio je. „Ja ću doneti.“
Serena mu je pružila svoju čašu. „Hvala, Nejte“, rekla je. „Tako sam jebeno žedna. Zaključali su prokletu vitrinu s cirkom, gore u Ridžfildu. Jel’ možeš da veruješ?“
Bler je odmahnula glavom. „Ne, hvala“, rekla je
„Ako popijem još jedno, biću mamurna sutra u školi“, izjavila je Kejt.
Izabel se nasmejala. „Ti si uvek mamurna u školi“, rekla je. Dodala je Nejtu svoju čašu. „Evo ti, podeliću svoje s Kejti.“
„Pomoći ću ti“, ponudio se Čak. Čim se on izmakao, njima se pridružila gospodja Van der Vudsen, dodirnuvši svoju ćerku za ruku.
„Serena“, rekla je njena majka. „Elenor bi volela da svi sednemo za sto. Napravila je dodatno mesto za tebe, pored Bler, kao biste nadoknadile propušteno.“
Serena je nervnozno pogledala Bler, ali Bler se već okrenula, pošla ka stolu i sela pored svog jedanaestogodišnjeg brata, Tajlera, koji je na svom mestu sedeo već više od sat vremena i čitao časopis Rolingstoun. Tajlerov idol bio je onaj filmski režiser, Kameron Krou, koji je išao na turneje sa Led Cepelinom, kad mu je bilo samo petnaest godina. Tajler je odbijao da sluša CD, insistirajući da su vinilske ploče prava stvar. Bler je brinula da joj se brat ne pretvara u luzera.
Serena je skupila hrabrosti i privukla stolicu pored Bler.
„Bler, žao mi je što sam ispala pravi kreten“, rekla je izvlačeći, pri tom, platnenu salvetu iz srebrnog prstena i raširivši je preko krila. „Razlaz tvojih roditelja mora da je bio totalni užas.“
Bler je slegla ramenima, i iz korpe na stolu zgrabila svežu zemičku. Prepolovila ju je i nabila jednu polovinu u usta. Ostali gosti su tek pristizali za sto i gledali gde treba da sednu. Bler je znala da je nepristjno jesti pre nego što svi posedaju, ali sa punim ustima ne može da priča, a njoj stvarno nije do priče.
„Volela bih da sam bila ovde.“, rekla je Serena, dok je posmatrala Bler kako po drugoj polovnini zemičke razmazuje debelu kockicu francuskog putera. „Ali, ja sam provela ludu godinu. Imam da ti pričam najneverovatnije priče.“
Bler je klimnula glavom i polako žvakala zemičku, kao krava kad preživa. Serena je čekala da je Bler pita kakve, o kakvim pričama je reč, ali Bler ništa nije rekla, samo je nastavila da žvaće. Nije želela da sluša o svim fantastičnim stvarima koje je Serena radila, dok je Bler bila zaglavljena kod kuće i gledala svoje roditelje kako se svadjaju oko antikvarnih stolica, na kojima niko ne sedi, šoljica za čaj, koje niko ne koristi i oko ružnih, skupih slika.
Serena je želela da ispriča Bler o Čarlsu, jedinom rastafarijancu na Akademiji Hanover, koji je pitao da pobegne s njim na Jamajku. O Nikolasu, liku iz francuskog koledža, koji nikad ne nosi doniji veš i koji je, u maleckom fijtau, jurio za njenim vozom, od Pariza sve do Milana. O puštnju hašiša u Amserdamu i spavanju s grupom pijanih prostitutki u parku, jer je zaboravila gde je odesela. Želela je da ispriča Bler kakav je užas bio kad je saznala da je neće primiti na sledeću godinu na Akademiji Hanover, samo zato što je prvih nekoliko nedelja zapalila sa časova. Želela je da ispriča Bler koliko je prestravljena što se sutradan vraća u Konstans, jer prošle godine nije baš vredno učila i oseća se skroz izgubljeno.
Ali, Bler nije bila zainteresovana. Zgrabila je još jednu zemičku i zagrizla jako.
„Vina, gospodjice?“ pitala je Ester, stojeći s bocom u ruci, sa Serenine leve strane.
„Da, hvala“, rekla je Serena. Posmatrala je kako se Kot di ron sliva u njenu čašu, i ponovo pomislila na Crveno more. Možda Bler, ipak, zna, mislila je. Da li se o tome radi? Da li se zbog toga ponaša tako čudno?
Serena je pogledala Nejta, koji je sedeo četiri stolice dalje, desno od nje, ali on je bio zadubljen u razgovor sa njenim ocem. Sigurno pričaju o brodovima.
„Pa, ti i Nejt ste još skroz zajedno?“ reskirala je Serena. „Kladim se da ćete se vas dvoje venčati jednog dana.“
Bler je gutala svoje vino, a rubinski prsten zveckao je o čašu. Dohvatila je puter i tresnula veliki komad na zemičku.
„Halo? Bler?“ rekla je Serena, gurnuvši ruku svoje drugarice. „Jesi dobro?“
„Aha“, promrmljala je Bler. To je bio manje odgovor na Serenino pitanje, a više neodredjena, opšta izjava, koja treba da popuni prazninu dok namaže zemičku. „Dobro sam.“
Ester je iznela patku i sufle od tikvica i sparušenu blitvu i sos od brusnica, a za stolom se čulo čagraljanje tanjira, zveckanje srebrnog pribora i promrljani komentari – „ukusno“. Bler je natrpala pun tanjir hrane i navalila, kao da baš dugo ništa nije jela. Nije brinula da li će joj biti muka, samo da ne mora da razgovara sa Serenom.
„Vau“, rekla je Serena, gledajući kako je Bler zabila glavu u tanjir. „Mora da si gladna.“
Bler je klimnula glavom i ubacila punu viljušku blitve u usta. To je zalila dobrim gutljajem vina. „Umirem od gladi“, rakla je.
„Dakle, Serena“, doviknuo je Sajrus Rouz sa čela stola. „Pričaj mi o Francuskoj. Tvoja majka kaže da si ovog leta bila na jugu Francuske. Je li istina da Francuskinje na plaži ne nose gornji deo kupaćeg?“
„Da, istina je“, odgovorila je Serena. Podigla je jednu obrvu vragolasto. „Ali ne rade to samo Francuskinje. Kad sam bila dole, ni ja nisam nosila top. Kako bih, drugačije, pristojno pocrnela?“
Bler se zagrcnula ogromnim zalogajem suflea i ispljunula ga u svoju čašu vina. Plutao je po površini grimizne tečnosti, kao mokar uštipak, sve dok ga Ester nije uzela i donela Bler novu čašu.
Niko nije primetio. Serena je zaokupila pažnju svih za stolom, i pričama o svojim putovanjima po Evropi držala goste kao začarane, sve do dezerta. Kad je Bler slistila i drugi tanjir pačetine, pojela je veliku činiju pudinga od tapioke, prelivenog čokoladom, isključujući Serenin glas, sa svakom kašikom pudinga koji je trapala u usta. Na kraju joj se stomak pobunio i ona je iznenada skočila, uz škripu odgurnula stolicu, i otrčala niz hodnik do svoje spavaće sobe, pa pravo u toalet povezan sa njom.
„Bler?“ viknula je Serena za njom. Ustala je. „Izvinite me“, rekla je i žurno otišla da proveri šta se dešava. Nije morala toliko da žuri, neće Bler daleko.
Kad je Čak video da Bler ustaje od stola, a za njom i Serean, znalački je klimnuo glavom i laktom gurnuo Izabel.
„Bler će sad da uprlja ruke. Jebena strava.“
Nejtov osećaj nelagodnosti je, posle furke devojaka, još više porastao. On je prilično uveren da devojke u klonji pričaju samo o seksu.
I, u većini sluačajeva, bio bi u pravu.
Bler je klekla iznad toaletne šolje i zabila srednji prst što je dublje mogla, u grlo. Oči su joj zasuzile, a onda se želudac zgrčio. Radila je ona ovo i pre, mnogo puta. Odvratno je i užasno, i zna da ne bi trebalo to da radi, al bar će se osećati bolje kad bude gotovo.
Vrata od toaleta bila su samo napola zatvorena, i Serena je mogla da čuje svoju drugaricu, unutra, kako povraća.
„Bler, ja sam“, rekla je Serana tiho, „Jesi dobro?“
„Izlazim za sekund“, prasnula je Bler, brišući usta. Ustala je i pustila vodu.
Serena je skroz otvorila vrata, a Bler se okrenula i besno je pogledala. „Dobro sam“, rekla je Bler. „Stvarno.“
Serena je spustila dasku na šolji i sela na nju. „Ma, ne budi takva kučka, Bler“, rekla je, ozlojedjena. „U čemu je fora? To sam ja, sećaš se“ Mi znamo sve jedna o drugoj.“
Bler je uzela četkicu i pastu za zube. „Nekad smo znale“, rekla je i počela besno da pere zube. „Nekad smo znale“, rekla je i počela besno da pere zube. Ispljunala je oblačić zelene pene. „Inače, kad smo, poslednji put, razgovarale? Kao, pretprošlog leta?“
Serena je spustila pogled na svoje braon čizme od izlizane kože. „Znam. Žao mi je. Baš sam smrad.“
Bler je isprala četkicu i vratila je u držač. Zurila je u svoj odraz u ogledalu toaleta. „Pa, mnogo si propustila“, rekla je, vrhom malog prsta brišući mrlju od maskare, ispod oka. „Mislim, prošla godina bila je stvarno... drugačija“ Htela je da kaže „teška“, ali „teška“ bi zvučalo kao da je ona žrtva. Kao da je jedva preživela bez Serene. „Drugačija“ je bolje.
Bler je sa svoje visine pogledala Serenu na toaletnoj šolji, sa iznenadnim osećajem moći. „Nejt i ja smo postali stvarno bliski, znaš. Sve pričamo jedno drugom.“
Aha, kako da ne.
Dve devojke su se, na trenutak, oprezno odmeravale. Onda je Serena slegnula ramenima. „Pa, ne brini zbog mene i Nejta“, rekla je. „Mi smo prijatelji, to znaš. Osim toga, dosadili su mi momci.“
Uglovi Blerinih usana su se izvili. Serena je, očigledno, želela da je Bler upita zašto su joj momci dosadili. Ali, Bler nije imala nameru da joj pruži to zadovoljstvo. Zategla je džemper i ponovo se oglednula. „Vidimo se unutra“, rekla je, i izletela iz kupatila.
Sranje, mislila je Serena, ali je ostala tu gde je. Nema svrhe ići za Bler, kad je u tako fuj raspoloženju. Sutra, u školi, stvar će biti bolja. Ona i Bler će sutra, u menzi, uz jogurt s limunom i zelenu salatu, obaviti jedan od svojih čuvenih iskrenih razgovora. Ne mogu tek tako prestati da budu ortakinje.
Serena je ustala i pažljivo pregledala svoje obrve, u ogledalu toaleta, i Blerinom pincetom počupala poneku suvišnu dlaku. Iz džepa je izvukla tubu Urban Dikejevog Geš sjaja za usne i namazala još jedan sloj na usta. Onda je Blerinom četkom iščetkala kosu. Na kraju je piškila i vratila se na večeru, zaboravivši sjaj za usne na Blerinom lavabou.
Kad je Serena sela, Bler je jela drugu činiju pudinga, a Nejt je, na poledjini kutije za šibice, crtao Sajrusu umanjenu sliku svog jedrenjaka. Preko puta stola, Čak je podigao svoju čašu vina da se kucne sa Serenom. Ona pojma nije imala čemu nazdravlja, ali je uvek spremna za bilo kakvu akciju.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

8 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:06 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Upozorenje: Sva stvarna imena mesta, ljudi i dogadjaja, promenjena su ili skracena, da zastite nevinog. Sto ce reci mene.
Cao,narode!
S PRIMECENA KAKO DILUJE NA STEPENISTU META
Pa stvarno smo dobro poceli. Poslali ste more majlova i bilo mi je super zabavno da ih citam .Puno hvala. Zar nije dobar osecaj biti los?
Vas email:
P: cao tracaro
Cula sam za devojku u Nju Hempsiru koju je policija nasla golu u polju, sa gomilom mrtvih kokoski. Verovatno su mislili da se ona bavi nekakvim vudu sranjem ili necim slicnim. Mislis li da je to bila S ? Mislim, zvuci kao da je ona, jel’ da?
- Kejti3

O: Draga kejti3
- Ne znam, ali ne bi me iznenadilo. S je luda za piletinom. Jednom sam je videla u parku, kako jede dzambo kanticu przene piletine, ne disuci. Ali, tog dana je, kao, zesce duvala...

- P: Draga Tracaro
- Moje ime pocinje sa S i imam plavu kosu!! Takodje sam se tek vratila iz internata u svoju staru skolu u Nj. Tako su mi se smucila sva ta pravila, da nema alkohola u sobama, ni pusenja, ni momaka. Sad Nego sad imam svoj stan I pravim zurku sledece nedelje – dolazis? Smile
S969
- O: Draga S969
S o kojoj ja pisem jos uvek zivi sa svojim roditeljima, kao i vecina nas sedamnaestogodisnjaka, ti, kucko srecna.

- P: Sta ima tracaro?
Sinoc su neki momci koje znam nabavili saku pilula od neke plave ribe na stepenistu metropoliten muzeja umetnosti. Bile su nacisto ispecatirane slovom S slucajnost ili sta?
- O: Dragi Bezimeni ,
Vau, sve je sto imam da kazem...
-T


Tri Frajera I Dve Ribe
I i K ce se malo pomuciti da udju u one slatke haljinice koje su sopingovale u Bendelu, ako nastave svakog dana da navrcu u kafe Kod tri frajera na toplu cokoladu i pomfrit. Bila sam i sama da vidim oko cega je tolika frka i mogla bih reci da je konobar sladak, ako volite cupave usi, ali klopa je gora nego u Dzekson holu i prosek godina posetilaca je kao ok stotka...

Na sajtu
Č vidjen u Tifaniju kako za zurku kupuje jos jedan par dugmadi za manzetne s'monogramom. Halo? Ja cekam da me pozovu. B –ina mama vidjena kako se sa svojim novim covekom drzi za ruke u Kartijeru. Hm, kad ce svadba? Takodje, primeceno: devojka koja veoma lici na S , izasla sa klinike za venericne bolesti na Donjem Ist Sajdu. Nosila je gustu crnu periku i velike naocare za sunce. Jaka maska. Kasno iste veceri S vidjena kako se naginje kroz prozor svoje spavace sobe iznad Pete avenije, izgledajuci pomalo izgubljeno.
Pa ne skacite jos, dusice, stvari tek pocinju da postaju dobre.
Ovo je sve, za sada. Vidimo se sutra u skoli.

Znate da me volite,
tracara

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

9 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:06 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Čuj pesmu andjela vesnika

„Dobro nam došle natrag, devojke“, rekla je gospodja Meklin, stojeći iza podijuma u vrhu školske sale. „Nadam se da ste svi imali fantastičan produženi vikend. Ja sam vikend provela u Vermontu i blo je apsolutno božanstveno.“
Svih sedam stotina učenica škole za devojke Konstans Bijar, uzrasta od vrtića da dvanaestog razreda, i pedeset nastavnika i članova nenastvnog osoblja diskretno se zakikotalo. Svi su znali da gospodja Meklin ima devojku u Vermontu. Zove se Vonda i vozi traktor. Gospodja Meklin na unutrašnjoj strni butine ima istetovirano: Provozaj me, Vonda.
Istina je, Boga mi.
Gospodja Meklin, ili gospodja M, kako je devojke zovu, njihova je direktorka. Njen posao je da krem svake generacije gura napred – da šalje devojke na najbolje faksove, u najbolje brakove, najbolje živote – i veoma je dobra u svom poslu. Ona nema nerava za gubitnike, i kad uhvati neku svoju učenicu da se ponaša kao luzer – stalno izostaje zbog bolesti, ili slabo prolazi na SAT testovima – ona zove psihiće, savetnike i tutore, kako bi bila sigurna da devojka dobija svu ličnu pažnju, koja joj je potrebna da bi imala visoke ocene, izuzetan uspeh i toplu dobrodošlicu na koledžu koji izabere.
Gospodja M, takodje, ne toleriše zlobu. Konstans bi, kao, trebalo da bude škola bez bagre i predrasuda bilo koje vrste. Njena omiljena izreka je: „Kad nešto smatrate, vi smarate i sebe i mene“. Najbezazlenije opanjkavanje medju devojkama kažnjava se danom izolacije i pisanjem ozbiljno teškog eseja. Ali, te kazne su retko potrebne. Gospodja M živi u blaženom neznanju o tome šta se stvarno dešava u školi. Sigurno nije mogla da čuje šaputanje u zadnjem delu sale, gde su sedele učenice starijih razreda.
„Mislila sam da si rekla da se Serena danas vraća“, Rejn Hofšteter je prošaputala Izabel Kouts.
Tog jutra, Bler, Kejt, Izabel i Rejn su se, kao i obično našle na terasi jednog kafića iza ugla, da dime i kafenišu pre početka časova. To su radile svakog jutra, u poslednje dve godine, i negde su očekivale da će im se Serena pridružiti. Ali, škola je počela pre deset minuta, a Serena se, još uvek, nije pojavila.
Bler nije mogla da ne bude ljuta što Serena pravi još veću frku oko svog povratka. Njeni prijatelji su krenuli da se vrpolje na svojim stolicama, iščekujući da vide Serenu, kao da je ona neka slavna ličnost.
„Verovatno je previše drogirana da bi danas došla u školu“, odvratila je, šapatom, Izabel. „Kunem se, sinoć je, kod Bler, provela, kao, sat vremena u klonji. Ko zna šta je tamo radila.“
„Čula sam da prodaje pilule sa slovm S na njima. Skroz je zavisna od njih“, Kejti je rekla Rejn.
„Čekaj samo da je vidiš“, rekla je Izabel. „U totalnom je haosu.“
„Aha“, šapatom je odgovorila Rejn. „Čula sam da je u Nju Hempširu pokrenula nekakav vudu kult.“
Kejti se zacerekala. „Pitam se da li će nas pozvati da se priključimo.“
„Halo?“ rekla je Izabel. „Može ona gola da pleše s kokoškama koliko hoće, ali mene u tom filmu nećete gledati. Nema šanse.“
„A, gde u gradu, inače, možeš da nabaviš žive kokoške?“ raspitivala se Kejti.
„Grozno“, rekla je Rejn.
„Sada bih volela da počnemo tako što ćemo otpevati himnu. Molim vas da ustanete i otvorite vaše himnarijume, na strani četrdeset tri.“, davale je uputstva gospodja M.
Gospodja Vidz, hipi nastavnica muzičkog, sitno kovrdžave kose, počela je, na klaviru u uglu, da udara prve akorde poznate melodije; zatim je svih sedam stotina devojaka ustalo i počelo da peva.
Njihovi glasovi zalebdeli su niz Devedeset treću ulicu do ugla na kojem je, upravo, skretala Serena van der Vudsen, psujući sebe što kasni. Ovako rano nije ustala još od završnih ispita na kraju jedanaestog razreda, na Akademiji Hanover, prošlog juna, i načisto je zaboravila koliko je to užasno.

„Čuj, andjele, što pe-vaju!
Sla-va novorodjenom kralju!
Mir na Zemlji i milosrdje da se šire
Boga i grešnike da pomire.“


Dženi Hamfri, učenica devetog razreda u Konstansu, nečujno je pevušila reči, čitajući sa drugaricom pored, iz himnarijuma koji je Dženi sama ispisala svojim izuzetno lepim rukopisom. Trebalo joj je celo leto, i himnarijumi su bili predivni. Za tri godine, Institut umetnosti i dizajna Prat razvaliće joj vrata, kucajući. Ipak, Dženi je muka od nelagodnosti svaki put kad koriste himnarijume, i zbog toga ne može glasno da peva. Glasno pevanje liči joj na razmetanje, kao da kaže: „Pogledajte me, ja pevam, čitajući iz himnarijuma koji sam ja napravila. Zar nisam kul?“
Dženi više voli da bude nevidljiva. Pošto je kovrdžava, sićušna i nova, nije joj teško da bude neprimetna. Štaviše, bilo bi joj lakše, da joj sise nisu tak neverovatno velike. Četrnaest joj je godina, a nosi 75D.
Možete li to da zamislite?

„Čujte kako nebeski domaćin oglašava
U Vit-le-je-mu rodjen Hrist što spa-sava!“


Dženi je stajala na kraju reda stolica na rasklapanje pored velikih prozora sale koj gledaju na Devedeset treću ulicu. Iznenada joj je pažnju privuklo neko kretanje na ulici. Plava kosa leti. Barberijev karirani mantil. Braon čizme od izlizanog antilopa. Nova uniforma kestenjaste boje – neobičan spoj, ali joj dobro stoji. Izgleda da je... nemoguće da jeste... možda.... Ne!... Da li je?
Da, jeste.
Trenutak kasnije, Serena van der Vudsen je gurnula teška drvena vrata sale, ušla i zastala, tražeći pogledom svoj razred. Bila je bez daha i kosu joj je raščupao vetar. Obrazi su joj bili rumeni, a oči blistave od trčanja preko dvanaest blokova, od Pete avenije do škole. Izgleda još savršenije nego što je se Dženi seća.
„O, Bože“, Rejn je prošaputala Keti, u zadnjim redvoima sale. „Da nije, kao, usput, svratila u neko sklonište za beskućnike, da se obuče?“
„Nije se, čak, ni očešljala“, cerekala se Izabel. „Pitam se gde li je noćas spavala.“
Gospodja Vidz je završila himnu, treskajući snažno po klaviru.
Gospodja M je pročistila grlo. „A sada, minut ćutanja za one manje srećne od nas. Naročito za američke urodjenike koji su ubijeni prilikom osnivanja ove zemlje, koje molimo da se ne ljute na nas što smo juče proslavili Kolumbov dan“, rekla je.
Prostorija je utihnula. Pa, skoro.
„Vidiš kako je Serena položila ruke na stomak? Verovatno je napumpana.“, Izabel Kouts je šaputala Rejn Hofštetr. „To se radi samo kad si trudna.“
„Mogla je jutros da abortira. Možda je zbog toga zakasnila“, odgovorila je Rejn.
„Moj otac daje neku lovu za Feniks haus“, Kejti je pričala Lauri Sajmon. „Saznaće da li je Serena dolazila tamo. Kladaim se da se zbog toga vratila usred polugodja. Bila je na odvikavanju.“
„Čula sam da u internatima jednu vrstu marihuane mešaju sa cimetom i instant kafom i ušmrkaju. To je kao spid, ali ti koža pozeleni, ako to radiš previše dugo“, kreštala je Niki Baton. „Oslepiš i onda umreš“
Bler je uhvatila deliće onoga što su njene drugarice brbljale, i smešila se zbog onoga što je čula.
Gospodja M se okrenula i klimnula glavom Sereni.
„Devojke, volela bih da sve poželite dobrodošlicu Sereni van der Vudsen. Serena će se danas pridružiti starijim razredima.“ Gospodja M se nasmešila. „Zašto ne bi sela, Serena?“
Serena je lagano prošla centralnim prolazom izmedju redova sedišta i sela na prazno mesto, pored hronične nosokopačice, drugakinje Lize Sajks.
Dženi se jedva suzdržavala. Serena van der Vudsen! Ona je tu, u istoj prostoriji, udaljena samo nekoliko koraka. Tako stvarna. I sada izgleda tako zrelo.
Pitam se, koliko li je puta to uradila, mozgala je Dženi u sebi.
Zamišljala je Serenu i plavog momka iz internata, naslonjene na stablo velikog starog drveta, oboje ogrnuti njegovom jaknom. Serena je morala da se išunja iz sobe, bez mantila. Bilo joj je veoma hladno, i smola od drveta joj se ulepila u kosu, ali vredelo je. Onda je Dženi zamišljala Serenu u drugog kobajagi dečka, u ski liftu. Ski lift se zaglavio i Serena je sela momku u krilo, da bi se zagrejala. Počeli su da se maze i nisu mogli da se zaustave. Dok su to obavili, ski lift je ponovo krenuo, ali njihove skije su bile skroz zapetljane, pa su ostali u sedištu i spustili se niz brdo i ponovo seksali.
Kako je to kul, mislila je Dženi. Definitivno, Serena van der Vudsen je, apsolutno, najkul devojka na celom svetu. Definitivno, više kul od ostalih devojka starijih razreda. A kako je tek kul što je zakasnila, usred polugodja, i što izgleda tako.
Bez obzira koliko si bogat ili fenomenalan, internat nekako učini da izgledaš kao beskućnik. Glamurozni beskućnik, u Sereninom slučaju.
Godinu dana njena kosa nije videla makaze. Sinoć je kosu nosila zavezanu, ali danas ju je pustila i izgledala je prilično čupavo. Nosila je belu mušku oksford košulju, koja je bila iskrzana oko kragne i manžetni, a kroz nju se provideo njen ljubičasti čipkani brus. Na nogama je imala svoje omiljene braon čizme na perljanje, a iza jednog kolena, na njenim crnim čarapama, bila je velika rupa. Najgore od svega je što je morala da kupi nove uniforme, jer je stare bacila u kontejner kad je otišla u internat. Ta nova uniforma najviše je drečala.
Nove uniforme su maka šestog razreda, jer devojek u Konstansu, tada, iz tunike prelaze u suknje. Nove suknje su od poliestera i imaju neprirodno krute falte. Materijal ima grozan, kičast sjaj i novu boju: kestenjastu. Užas. A baš tu kestenjastu uniformu izabrala je Serena da obuče prvog dana. Plus, dosezala joj je čak do kolena. Sve druge starije devojke nosile su iste, stare plave vunene skunje, koje nose još od šestog razreda. Toliko su porasle, da su im suknje okraćale. Što kraća suknja, to je devojka više kul.
Bler, u stvari, nije toliko porasla, ali je svoju suknju krišom skratila.
„Šta je to ona, jebo’o te, obukla?“ šištala je Kejti Farkaš.
„Možda misli da kestenjasto izgleda kao Prada, ili tako nešto“, podrugljivo je komentarisla Laura.
„Mislim da hoće da nam pošalje poruku“, šaputala je Izabel. „Kao, pogledajte me, ja sam Serena, ja sam prelepa, pa mogu da obučem šta mi je volja.“
I može, razmišljala je Bler. To je jedna od stvari koje je najviše izludjuje kod Serene. Izgledala bi dobro i u vreći.
Ali, nebitno je kako Serena izgleda. Ono što Dženi, i svaka druga osoba u sobi, želi da zna jeste: Zašto se vratila?
Svi su krivili vratove da bi je videli. Da li ima modricu na oku? Da li je trudna? Da li izgleda stondiranu? Da li su joj svi zubi na broju? Da li je išta na njoj drugačije?
„Je li ono ožiljak na njenom obrazu?“ prošaputala je Rejn.
„Napali su je nožem jedne noći dok je dilovala drogu“, odgovorila je Kejti. „Čula sam da je, letos, imala plastičnu operaciju u Evropi, ali nisu to dobro izveli.“
Gospodja Meklin je sad čitala naglas. Serena se zavalila u svoju stolicu, prekrstila noge i sklopila oči, uživajući u starom, dobro poznatom osećaju sedenja, u ovoj sobi punoj devojaka, i slušajući glas gospodje M. Ne zna zašto je bila tako nervozna pred školu, tog jutra. Uspavala se i obukla za pet minuta, a iskrzanim noktom na nosi pocepala čarape. Odlučila je da obuče staru izlizanu košulju svog brata Erika, jer miriše na njega. Erk je išao u isti internat gde i Serena, ali sada je već na koledžu, i strašno joj nedostaje.
Baš kad je izlazila iz stana, majka ju je primetila i naterala bi je da se presvuče, samo da nije toliko kasinila.
„Ovog vikenda“, rekla je njena majka, „idemo u šoping i vodim te u moj salon. Ne možeš ovde ići takovog izgleda. Ne zanima me kako su te puštali da se oblačiš u internatu.“ Onda je poljubila ćerku u obraz i vratila se u krevet.
„O, Bože, mislim da je zaspala“, Kejti je šapnula Lauri.
„Možda je samo umorna“, odgovorila je Laura. „Čula sam da su je izbacili jer je spavala sa svim momcima redom. Na zidu iznad kreveta, udarala je recke. Njena cimerka ju je odala, jedino su je tako provalili.“
„Plus, sav taj ples sa kokoškama, u gluvo doba“, dodala je Izabel, na šta su devojek dobile napad kikotanja.
Bler je grizla usne, boreći se sa glasnim smehom. Jednostavno, previše je zabavno.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

10 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:06 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Još jedan S-in obozavalac

Da je Dzeni Hamfri mogla da cuje sta starije devojke govore o Sereni van der Vudsen, njenom idolu, one bi ga ugasile. Cim je cas molitvi zavrsen, Dzeni se progurala pored svojih drugarica iz razreda i izletela u hodnik da obavi telefonski razgovor. Njen brat, Danijel, ima totalno da se usere kad mu bude rekla.
„Halo?“ javio se Danijel Hamfri na telefon, kad je treci put zazvonio. Stajao je na uglu Sedamdeset sedme ulice i avenije Vest end, ispred skole Riversajd, i pusio cigaretu. Zmirkao je svojim tamnosmedjim ocima, pokusavajuci da ih zastiti od ostrog oktobarskog sunca. Den ne gotivi sunce. Najvise vremena provodi u svojoj sobi, citajuci morbidnu, egzistencijalisticku poeziju o gorkoj sudbini coveka. Bled i neuredne kose, i mrsav kao neka rok zvezda.
Egzistencijalizam ume, nekako, da ti ogadi zivot.
„Pogodi ko je ponovo ovde?“ cuo je Den svoju sestru kako uzbudjeno cici u telefon.
Kao Den, i Dzeni je pomalo samotnjak, i kad joj je potrebno da razgovara sa nekim, uvek zove brata. Ona im je i kupila oba moba.
„Dzeni, zar ne mozemo kasnije“ poceo je Den, iznerviran onako kako samo starija braca to umeju.
„Serena van der Vudsen!“ prekinula ga je Dzeni. „Serena se vratila u Konstans. Videla sam je, malopre, na molitvama. Mozes li da verujes?“
Den je posmatrao plasticni poklopac od case za kafu kako skakuce niz trotoar. Crveni sab je, niz Vest end aveniju, projurio kroz zuto. Ucinilo mu se da su carape, u njegovim Has papiz cipelama od braon antilopa, mokre.
Serena van der Vudsen. Povukao je dobar dim iz svog kamela. Ruke su mu toliko drhtale da je zamalo promasio usta.
„Den?“ skicila je njegova sestra u telefon. „Cujes li me? Jesi li cuo sta sam rekla? Serena je ovde. Serena van der Vudsen.“
Den je ostro uvukao vazduh. „Da, cuo sam te“, rekao je, glumeci nezainteresovanost. „Pa sta?“
„Pa sta?“ rekla je Dzeni u neverici. „A, kao, nisi, upravo, doziveo mini srcani udar. Tako kenjas, Den.“
„Ne, ozbiljno“, rekao je Den ispizdeno. „Zasto me zoves? Sta je mene briga za to?“
Dzeni je uzdahnula glasno. Den ume tako da iznervira coveka. Zasto, jednom u zivotu, ne bi mogao da bude srecan? Tako je umorna od njegove uloge bledog, nesrecnog pesnika, sklonog samoispitivanju.
„Dobro“, rekla je. „Zaboravi. Pricacemo kasnije.“
Prekinula je vezu, a Den je gurnuo mob u dzep izbledelih crnih pantalona od rebrastog somota. Iz zadnjeg dzepa, dohvatio je paklicu cigareta i upalio novu, na jos upaljenom pikavcu predhodne. Oprljio je nokat na palcu, ali uopste nije osetio sta je uradio.
Serena van der Vudsen.
Prvi put su se sreli na zurci. Ne, to nije bas sasvim tacno. Den je nju video na zurci, svojoj zurci, jedinoj koju je ikad organizovao u porodicnom stanu na Devedeset devetoj i Vest end aveniji.
Bio je april, osmi razred. Zurka je bila Dzenina ideja, a njihov otac Rufus Hamfri, ozloglaseni izdavac menje poznatih bit pesnika i lud za zurkama, sa zadovoljstvom joj je ispunio zelju. Njihova majka se vec, nekoliko godina pre toga, preselila u Prag, „da bi se fokusirala na svoju umetnost“. Den je pozvao citav razred i svima rekao da pozovu koga hoce. Vise od sto klinaca se pojavilo, Rufus je,iz burenceta koje je drzao u kadi, neprestano tocio pivo i napio mnoge od njih po prvi put u zivotu. Bila je to najbolja zurka na kojoj je Den ikada bio, iako to kaze on sam. Ne zbog cirke, vec zato sto je Serena van der Vudsen bila tamo. Nema veze sto se olesila i na kraju igrala glupu igru pijanih fota s latinskim i sto je ljubila stomak nekog tipa na kojem su bile nazvrljane slike, magicnim markerom. Den nije mogao da skine oka sa nje.
Dzeni mu je, posle toga, rekla da Serena ide u njenu skolu, Konstans, i Dzeni je, od tog trenutka, postala njegov mali izaslanik i izvestavala ga o svemu sta Serena radi, kaze, oblaci, itd, i dojavljivala mu na kojim desavanjima ce moci, bar na trenutak, da je vidi. Takvi dogadjaji bili su retki. Ne samo sto ih nije bilo mnogo – bilo ih je – vec zato sto nije bilo mnogo njih na koje je Den, uopste, imao sanse da ode. Den nije nastanjivao isti svet kao Serena, Bler, Nejt i Cak. On nije neko. On je samo obican momak.
Den je dve godine pratio Serenu, ceznutljivo je gledajuci izdaleka. Nikad joj se nije obratio. Kad je otisla u internat, pokusao je da je zaboravi, uveren da je vise nikad nec videti, osim ako, nekim cudom, ne zavrse na istom koledzu.
A ona je sad, ponovo, tu.
Den je, hodajuci, presao pola bloka, a onda se ponovo vratio odakle je krenuo. Njegov mozak se pusio od aktivnosti. Mogao bi da organizuje jos jednu zurku. Mogao bi da napravi pozivnice i da da jednu Dzeni, da je ubaci u Serenin ormaric, u skoli. Kad Serena dodje u njegov stan, Den ce joj odmah prici, prihvatiti njenu jaknu i pozeleti joj dobrodoslicu u Njujork.
Kisilo je, svakog dana, bez tebe, reci ce, pesnicki.
Onda ce se usunjati u biblioteku njegovog oca, skinuti jedno drugom odecu i ljubiti se na koznoj sofi, ispred upaljenog kamina. Kad svi odu sa zurke, oni ce podeliti ciniju Brejers sladoleda sa ukusom kafe, Denov omiljeni. Otad, pa nadalje, provodice svaki trenutak zajedno. Cak ce se prebaciti u mesovitu skolu, kao sto je Triniti, da tamo zavrse srednju skolu, jer nece moci da podnesu da budu razdvojeni. Onda ce otici na Univerzitet Kolumbija i ziveti u garsonjeri, u kojoj ce jedini komad namestaja biti ogroman krevet. Serenini prijatelji ce pokusati da je namame da se vrati svom starom zivotu, ali nikakav dobrotvorni bal, nikakva ekskluzivna zvanicna vecera, nikakav skup poklon koji se deli na zurkama, nece moci da je odvuku od njega. Nece je biti briga ako bude morala da se odrekne svog stednog racuna i prababinih dijamanata. Serena ce biti voljna da zivi u kontejneru, ako jedino tako moze da bude sa Denom.
„U, jeb’o te, imamo samo pet minuta do zvona“, cuo je Den mrski glas kako govori.
Den se okrenuo, i naravno, ugledao Caka Basa, ili ’Salce’, kako Den voli da ga zove, jer Cak uvek nosi onaj smesni sal od kasmira, sa monogramom. Cak je stajao na samo pet metara od njega, sa dva ucenika zavrsnog razreda skole Riversajd, Rodzerom Pejnom i Dzefrijem Preskotom. Oni se nisu obracali Denu, niti su mu, cak, klimnuli glavom, da pokazu da su ga primetili. Zasto bi to radili? Oni idu svakog jutra, od Sedamdeset devete ulice do Central parka gradskim autobusom, prelazeci iz Gornjeg Ist Sajda u Vest Sajd samo zbog skole, ili poneke zurke. Oni su u istom razredu muske skole Riversajd, ali sigurno nisu na istom nivou. On njima nista ne znaci,cak ga ni ne primecuju.
„Tebra“, rekao je Cak svojim prijateljima. Upalio je cigaretu. Cak je cigarete pusio kao dzoint, drzeci ih izmedju kaziprsta i prsta, i snazno uvlaceci dim.
Previse pateticno da bi se recima moglo opisati.
„Pogodite koga sam sinoc video?“ rekao je Cak, izbacujuci traku sivog dima.
„Liv Tajler?“ pitao je Dzefri.
„Aha, i nacisto te spopala, jel’ da?“ smejao se Rodzer.
„Ne, nije ona. Serena van der Vudsen“, odgovorio je Cak.
Den je naculjio usi. Taman se spremao da udje i krene na cas, ali je upalio jos jednu cigaretu i ostao miran da bi mogao da slusa.
„Mama Bler Valdorf je pravila jednu malu zabavu, a Serena je dosla sa svojim roditeljima“, nastavio je Cak. „I jeste me spopala. Ona je, kao, najgora drolja koju sam ikad sreo.“ Cak je dunuo jos malo.
„Stvarno?“ cudio se Dzefri.
„Da, stvarno. Kao prvo, upravo sam saznao da se kresala sa Nejtom Arcibaldom, jos od desetog razreda. A u internatu se sigurno dobro izobrazovala, ako me razumete. Morali su da je se otarase, tolika je drolja.“
„Nema sanse“, rekao je Rodzr. „Daj, tebra, ne mogu da te sutnu iz skole zato sto si kurva.“
„Mogu, ako vodis evidenciju o svakom momku s kojim spavas i navuces ih na iste droge kojima se i ti radis. Njeni roditelji su morali da odu tamo i da je pokupe. Kao, zamalo da uzme pod svoje celu skolu!“ Cak se stvarno napalio. Lice mu se crvenilo i pljuvao je dok je govorio.
„Cuo sam da je pokupila o neke bolesti, takodje“, dodao je. „Kao, venericne. Neko ju je video kad je uzaliza na kliniku u Ist Vilidzu. Nosila je periku.“
Cakovi drugovi su odmahivali glavama i gundjali u neverici.
Den nikad nije cuo takve gluposti. Serena nije drolja; ona je savrsena, zar ne. Zar nije?
To cemo tek videti.
„Dakle, momci, culi ste za onu pticiju zurku?“ pitao je Rodzer. „Idete?“
„Kakvu pticiju zurku?“ rekao je Dzefri.
„Ono za sive sokole iz Central parka?“ rekao je Cak. „Da, Bler mi je pricala o tome. To je u staroj Barniz radnji.“ Povukao je jos jedan dim cigarete. „Tebra, svi idu.“
Svi ne ukljucuje Dena, naravno. Ali, definitivno, ukljucuje Serenu van der Vudsen.
„Ove nedelje salju pozivnice“, rekao je Rodzer. „Ima neko smesno ime, ne mogu da se setim, nesto zenskasto.“
„Poljubac na usnama“, rekao je Cak, gazeci svoju cigaretu gadnim cipelama Cerc ov Ingland. „Zurka je Poljubac na usnama.“
„O, da“ rekao je Dzefri. „I kladim se da ce tu biti mnogo vise od poljubaca“, zacerekao se. „Narocito ako Serena dodje.“
Sva trojica su se nasmejala, cestitajuci sebi na neverovatnoj dosetljivosti.
Denu je bilo dosta. Bacio je cigaretu na trotoar, samo nekoliko centimetara od Cakovih cipela, i krenuo u skolu. Kad je prolazio pored njih trojice, okrenuo se, napucio usne i cmoknuo tri puta, kao da svakom tipu salje veliki, vlazni poljubac. Onda se okrenuo i usao u skolu, zatvorivsi vrata s treskom.
Poljubite to, kreteni.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

11 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:06 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
U srcu svake modne katastrofe lezi beznadezni romanticar

“Ono sto me zanima jeste napetost”,objasnjavala je Vanesa Abrams,na casu filmske umetnosti,naprednog nivoa,u Konstansu.Stajala je u prednjem delu ucionice I predstavljala im svoju zamisao filma koji snima. “Snimicu njih dvoje,kako,u noci,razgovaraju na klupi u parku.Samo sto ne mozete stvarno da cujete sta pricaju”.Vanesa je napravila dramsku pazuzu,iscekujuci da neka od drugarica iz odeljenja kaze nesto.Gospodin Bekam ,njihov nastavnik uvek im je govorio da dijalog I akcija sceni daju zivot,a Vanesa je namerno radila suprotno od toga.
“Dakle,nema dijaloga?”rekao je gospodin Bekam,iz zadnjeg dela ucionice,gde je stajao. Bio je bolno svestan da niko drugi u ucionici ne slusa ni rec od onoga sto Vanesa govori.
“Cucete tisinu zgrada I klupe I trotoara I videti ulicna svetla na njihovim telima.Onda cete videti njihove ruke kako se pokrecu I oci kako govore.Onda cete ih cuti da govore,ali ne mnogo.To je komad raspolozenja” objasnila je Vanesa.
Uzelja je daljinski upravljac projektora I pocela da skljoca slajdove crno-belih slika,koje je snimila da bi demonstrirala kako zeli da izgleda njen kratki film.Drvena klupa u praku.Kocka trotoara.Poklopac sahta.Golub kljuca iskorisceni kondom.Stvrdnuta zvaka posadjena na ivici kante za smece.
“HA!” viknuo je neko,u zadnem delu ucionice.Bila je to Bler Valdorf koja se glasno smejala,citujuci poruku koju joj je Rejn Hofster upravo poslala”

Za dobar provod
Pozovi Serenu v.d.Vudsen
Kapiras-Venericna devojka

Vanesa je pogledom streljala Bler.Film je Vanesin omiljenin predmet,jedini razlog zbog kojeg uopste dolazi u skolu. Shvata ga veoma ozbiljno,dok druge devojke,kao Bler u casu filma vide predah od pakla nastavnog plana visih razreda- matematika,biologija,istorija,engleska knjizevnost,francuski.Sve one krecu se pravom I uzanom stazom ka Jejlu,Harvardu ili Braunu,univerzitetima na koje su njihove porodice isle generacijama unazad.Vanesa nije kao one.Njeni roditelji cak nisu ni isli na fakultet.Oni su umetnici I Vanesa zeli samo jednu stvar u zivotu: da ode na Njujorski univerzitet I diplomira film.
Ustvari,zeli nesto drugo.Ili nekog drugog,da budemo precizniji,ali uskoro cemo stici I do toga.
Vanesa je anomalija u Konstansu,jedina devojka koja ima skoro obrijanu glavu u skoli,svakog dana nosi crnu rolku,iscitava,po stoti put Tolstojev Rat I mir,kao da je Biblija,slusa Bel I Sebastijan I pije nezasladjeni crni caj.Uospte nema prijatelja u Konstansu,zivi u Vilijamsburgu u Bruklinu,sa svojom dvadesetdvogodisnjom sestrom Rubi. Sta onda ona trazi u malenoj,ekskluzivnoj skoli na Gornjem Ist Sajdu,sa princezama kao sto je Bler Valdorf? To pitanje Vanesa sebi postavlja svakog dana.
Vanesini roditelji pripadaju staroj generaciji revolucionarnih umetnika I zive u Vermontu,u kucii nacinjenoj od recikliranih automobilskih guma.Kada je napunila petnaest godina,dozvolili su vecito nesrecnoj Vanesi da se preseli kod svoje starije sestre,bas gitaristkinje u Bruklin.Ali,da bi bili sigurni da ce dobiti dobro,sigurno,gimnazijsko obrazovanje,naterali su je da ide u Konstans.
Vanesa mrzi tu skolu,ali nikad nista nije pomenula svojim roditeljima.Ostalo joj je jos samo 8 meseci do mature.Jos osam meseci I napokon ce pobeci u centar,na Nj U.
Jos osam meseci kuckaste Bler Valdorf I jos gore Serene van der Vudsen,koja se vratila,u svom sjaju.Bler Valdorf izgleda kao da je tootalno orgazmaticna zbog povratka svoje najbolje ortakinje.Ustvari,citav poslednji red ucionice cvrkuce I razmenjuje poruke,sakrivene u rukavima njihovih uzasnih dzempera.
Ma nek’ se jebu. Vanesa je podigla bradu I nastavila sa prezentacijom.Ona je iznad njihovih tracavih gluposti.Jos samo osam meseci.
Da je Vanesa videla poruku koju je Kejti Farkas upravo prosledila Bler,mozda bi imala malo vise razumevanja za Serenu.
Draga Bler,
Mozes li da mi pozajmis pedeset hiljana dolara? Smrk,smrk,smrk.Ako ne isplatim dug svom dileru koke,u grdnoj sam buli
Sranje,svrbi me ribica.
Javi mi za kintu.
Voli te,
Serena v.d Vudsen


Bler,Rajn I Kejti su se glasno zakikotale.
“Psst”,prosaputao je gospodinBekam,pogledavsi saosecajno Vanesu.
Bler je okrenula cedulju I na drugoj strani naskravla odgovor.
Važi se, Serena. Šta god hoćeš. Zvrcni me iz zatvora. Čujem da je klopa tamo stavarno dobra. Nejt I ja ćemo te posećivati kad god nadjemo vremena, što bi moglo da bude… Ne znam… NIKAD?!
Nadam se da će te tvoja V.B. uskoro proći, devojko.
Voli te,
Bler

Bler je vratila poruku Kejti, osećajući samo najsićušniju mrvu kajanja što je tako zlobna. Tolio priča kruži o Sereni da stvarno ne zna u šta više da veruje. Plus, Serena još nikome nije rekla zašto se vratila, pa zašto bi Bler govorila bilo šta u njenu odbranu? Možda je nešto od toga istina. Možda se nešto od tih stvari stvarno dogodilo.
Osim toga, mnogo je zabavnije slati ceduljice nego ih primate.
“Dakle, ja ću biti scenarista, režiser I snimatelj. Već sam odabrala svog prijatelja, Danijela Hamfrija, iz muške gimnazije Riversajd, za ulogu prince Andreja”, objašnjavala je Vanesa. Obrazi su joj se upalili kad je izgovorila Denovo ime. “Ali još uvek nisam našla Natašu za ovu scenu. Sutra posle škole ću obaviti kasting, u Medison skver parku, predveče. Je li neko zainteresovan?” pitala je.
Pitanje je postavila iz zezanja samoj sebi, jer Vanesa je znala da je niko u sobi čak I ni ne sluša; suviše su zauzeti razmenjivanjem ceduljica.
Bler je hitro podigla ruku. “Ja ću da režiram!” izjavila je. Očigledno da nije čula pitanje, ali Bler je tako očajnički želela da impresionira službu za prijem studenata u Jejlu, da se uvek prva prijavljivala da dobrovoljno učestvuje u bilo čemu.
Vanesa je zinula da nešto kaže. Režiraj ovo, htela je da kaže I pokaže joj srednji prst.
“Spusti ruku, Bler”, uzdahnuo je gospodin Bekam umorno. “Vanesa nam je do sad objašnjavala da ona režira, piše scenario I snima film. Ako ne želiš da igraš ulogu Nataše, preporučujem ti da se koncentrišeš na sopstveni projekat.”
Bler ga je kisleo gledala. Mrzi nastavnike poput gospodina Bekama. Ozlojedjen je jer je došao iz Nebraske I kad mu se, napokon, ispunio san da živi u Njujorku, našao se u situaciji da predaje beskoristan predmet, umesto da režira vrhunske filmove I postane slavan.
“Nema veze”, rekla je Bler, gurajući svoju crnu kosu iza ušiju. “Verovatno ni nemam vremena za to.”
I nije imala.
Bler predsedava Odborom za socijalne službe I vodi Francuski klub; pomaže trećacima da vežbaju čitanje; radi u narodnoj kuhinji jednom nedeljno, utorkom se priprema za polaganje mature, a četvrtkom ide na kurs modernog dizajna kod Oskara de la Rente. Vikendom igra tennis da bi zadržala svoje mesto na nacionalnoj listi. Pored svega toga, ona je član svakog organizacionog odbora svake društvene aktivnosti koja ikoga zanima, I njen calendar za jesen-zimu je pretrpan, pretrpan, pretrpan. U njenom podsetniku nikad nema dovoljno memorije.
Vanesa je upalila svetla I vratila se na svoje mesto u prvim redovima učionice.
“U redu je, Bler, ionako hoću da Natašu igra plava devojka”, rekla je. Vanesa je svoju uniforumu zagladila oko butina I sela kao mala dama, savršeno imitirajući Bler.
Bler se podrugljivo osmehnula, gledajući Vanesinu obrijanu glavu I bockavu frizuru I pogledala gospodina Bekama, koji je pročistio grlo I ustao. Gladan je, a ostalo je samo pet minuta do zvona.
“Pa devojke, to je to. Danas možete izaći malo ranije. Vanesa, zašto u hodniku ne postaviš list na koji će se upisati devojke koje žele da dodju na kasting, sutra?”
Devojke su počele da pakuju svoje torbe I da, jedna po jedna, izlaze iz učionice. Vanesa je iscepala prazan list iz svoje sveske I napisala potrebne detalje, na vrhu strane. Rat I mir. Kratak film. Testiranje za ulogu Nataše. Sreda posle podne, suton. Park na Medison skveru. Klupa u parku, severoistočni ugao. Odolela je da napiše precizan opis devojke kakvu traži, jer ne želi da nekoga uplaši. Ali, u glavi ima jasnu sliku I neće biti lako da nadje pravu devojku.
Njena savršena Nataša bledog je tena I plave kose, prirodne zagasitoplave boje. Ne treba da bude naročito lepa, ali treba da ima lice koje vas tera da gledate u njega. Devojka koja bi činila da Den zasija – puna pokreta I smeha – potpuna suprotnost Denovoj smirenoj energiji, koja gori duboko u njemu I čini da njegove ruke povremeno zadrhte.
Vanesa se obgrlila rukama. Pri samoj pomisli na Dena, imala je osećaj da mora da piški. Ispod te obrijane glave I nepodnošljive crne rolke, ona je, ipak, samo devojka.
Znajte: sve smo mi iste.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

12 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:06 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
ručak na visokom nivou

„Pozivnice, poklon torbe i šampanjac. Samo nam je to još ostalo da obavimo“, rekla je Bler. Podigla je komad krastavca sa svog tanjira i grickala ga zamišljeno. „I dalje važi da Kejt Spejd sprema poklon torbe, ali ne znam – mislite li da je Kejt Spejd previše dosadna?“
„Mislim da je Kejt Spejd savršena“, rekla je Izabel, uvijajući kosu u pundju, na vrh glave. „Mislim, zamisli kako je kul imati, sada, jednostavnu crnu torbicu, umesto onog sranja sa militari ili životinjskim motivima koje svi imaju. Sve je to tako... loš ukus, zar nije?“
Bler je klimnula glavom. „Totalno“, složila se.
„Hej, a šta je sa mojim kaputom od leoparda“, pitala je Kejti, izgledajući povredjeno.
„Da, ali to je prava koža leoparda“, objasnila je Bler. „To je nešto drugo.“
Njih tri sedele su u menzi Konstansa, raspravljajući o dobrotvornoj žurci koja treba uskoro da se održi, Poljubac na usnama, čija je svrha prikupljanje novca za Fonadaciju za sive sokole Central parka. Bler, naravno, predsedava organizacionim odborom.
„Te jadne ptice“, uzdisala je Bler.
Kao da nju boli uvo za te proklete ptice.
„Stvarno želim da ova žurka bude dobra“, rekla je. „Društvo, vi dolazite na sastanak koji organizujem sutra, zar ne?“
„Naravno da dolazimo“, odgovorila je Izabel. „A, šta je sa Serenom – jesi li joj rekla za žurku? Hoće li ona pomagati?“
Bler je bledo zurila u nju.
Kejti je nabrala prćasti izvijeni nosići i laktom gurnula Izabel. „Kladim se da je Serena previše zauzeta, zanš, sa svojim poslovima. Svim svojim problemima. Ionako, verovatno, nema vremena da nam pomogne“, rekla je, zlobno se osmehujući.
Bler je slegla ramenima. Na drugoj strani menze, Serena je, upravo, stala u red za ručak. Odmah je primetila Bler i nasmešila se, mahnuvši veselo rukom kao da kaže: „Stižem za minut!“ Bler je žmirnula, pretvarajući se da je zaboravila da stavi sočiva.
Serena je gurnula svoj poslužavnik duž metalnog pulta, izabravši jogurt sa limunom i preskačući sva topla jela, dok nije stigla do aparata sa vrelom vodom, gde je napunila šolju, a kesicu Lipton čaja, krišku limuna i kesicu šećera stavila na poslužavnik. Onda je poslužavnik odnela do bara sa salatama, gde je tanjir napunila zelenom salato i nasula, pored, malu baricu preliva od budjavog sira. Više bi volela tost sendvič sa šunkom i sirom u Gar di Nor u Parizu, koji je pojela na brzinu, pre nego što je uskočila u voz za London, ali ovo je skoro isto tako dobro. Taj isti ruačk ona jede u Konstansu, od šestog razreda, svakog dana. Bler je, takodje, uvek uzimala isto to. Zovu ga „dijetalni obrok“.
Bler je gledala kako Serena uzima salatu, strahujući od trenutka kad će Serena sesti pored nje, u svoj svojoj lepoti i pokušavati da ponovo budu prijatelji. Uf.
„Hej, devojke“, rekla je Serena i sela pored Bler, široko se osmehujući. „Baš kao stara vremena, ha?“ Nasmejala se i skinula poklopac sa jogurta. Manžetne na košulji njenog brata bile su iskrzane, a oparene niti visile su iznad vodnjikave surutke jogurta.
„Zdravo, Serena“, u glas su rekle Kejti i Izabel.
Bler je pogledala Serenu i podigla uglove svojih sjajem namazanih usana. Skoro da je to bio osmeh.
Serena je promešala jogurt i glavom pokazala na Blerin poslužavnik, na kojem su ležali ostaci krastavca i djevreka sa krem sirom. „Verovatno si prerasla dijetalni obrok“, primetila je.
„Verovatno“, odgovorila je Bler. Grudvicu krem sira palcem je tresnula u papirnu salvetu, zabezeknuto zureći u Serenine neuredne manžetne. OK je nositi staru odeću svog brata u devetom i desetom razredu. Tad je to kul. Ali, sad? Jednostavno izgleda... prljavo.
„Pa, moj raspored je totalno grozan“, rekla je Serena, ližući kašiku. „Nemam nijedan čas sa vama.“
„Mm, to je zato shto nemaš nijedan predmet na naprednom nivou“, primetila je Kejti.
„Tebi je super“, uzdahnula je Izabel. „Ja imam toliko posla, da nemam vremena ni za spavanje.“
„Pa, bar ću imati više vremena za zezanje“, rekla je Serena. Bocnula je Bler u lakat. „Šta se, inače, dešava ovog meseca? Osećam da sam potpuno van svih tokova.“
Bler se uspravila i podigla svoju plastičnu čašu, ali je ostkrila da više nema vode. Znala je da bi trebalao da kaže Sereni za žurku Poljubac na usnama i kako bi Serena mogla da pomogne u pripremama i koliko će sve biti zabavno. Ali, nekako nije mogla sebe da natera da to uradi. Serena je van svih tokova, to je tačno. A Bler hoće da tako i ostane.
„Prilično je mrtvo. Neće biti mnogo dešavanja, sve do Božića“, slagala je Bler, upozoravajući pogledom Kejti i Izabel.
„Stvarno?“ Serena je rekla, razočarana. „A šta ima večeras? Hoćete da izadjemo negde?“
Bler je pogledala svoje prijateljice. Baš joj se izlazi, ali tek je utorak. Najveći izlazak utorkom je iznajmljivanje filma sa Nejtom. Bler je iznenada osetila da je veoma stara i dosadna. Čim se Serena pojavi, ona se oseti dosadnom.
„Imam sutra test iz frncuskog. Žao mi je, Serena“, rekla je Bler i ustala. „U stvari, sad imam sastanak sa madam Rodžer.“
Serena se namrštila i počela da glodje nokat na palcu, nova navika, koju je pokupila u internatu. „Pa, možda pozovem Nejta. On će izaći sa mnom“, rekla je.
Bler je podigla svoj poslužavnik i zamalo ga nije zavrljačila Sereni u facu. Skloni svoje šape sa njega! Želela je da vrisne i skoči na sto, u nindža stilu. Hajii-ja!
„Društvo, vidimo se kasnije“, rekla je i otišla, hodajući ukočeno.
Serena je uzdahnula i podigla komad salae sa svog tanjira. Bler je sad nezanimljiva. Kad će početi da se zezaju? Podigla je pogled pun nade prema Kejti i Izabel, ali i njih dve su se spremile da odu.
„Imam glupavi sastanak sa savetnikom za faks?“, rekla je Kejti.
„A ja moram da se popnem do kabineta umetnosti i sklonim svoju sliku“, rekla je Izabel.
„Pre nego što je iko vidi?“ šalila se Kejti.
„O, zaveži“, odgovorila je Izabel.
Ustale su, držeći svoje poslužavnike u rukama.
„Baš je super što si se vratila, Serena“, rekla je Kejti svojim najisfoliranijim glasom.
„Da“, sližila se Izabel. „Stvarno jeste.“
A onda su otišle.
Serena je besomučno vrtela kašikom po svojoj čaši jogurta, čudeći se šta se dogodilo sa svima. Ponašaju se kao lujke. Šta li sam to uradila? Pitala je sebe, ponovo glodjući nokat.
Dobro pitanje.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

13 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:07 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Upozorenje: Sva stvarna imena mesta,ljudi I dogadjaja,promenjena su ili skracena,da zastite nevinog.Sto ce reci mene.

ćao, narode!

TAMO GDE SU MOMCI

Hvala što posećujete moj sajt, iako većina vas ima malo šta da kaže o S ili B. Uglavnom želite više da saznate o momcima.
Vaš e-mail:
P: Draga t,
Čini se da je D simpatičan momak. Što se tako napalio na S? Ona je samo dro(ca)?
- Bebe
O: Draga Bebe,
Slučajno znam da D nije nevinašce. Bavio se nekim uvrnutim sranjima u letnjem kampu u osmom razredu.
- T
P: Draga T,
Šta N radi za vreme pauze za ručak?? Idem u školu blizu njegove I pitam se da ga ne vidjam sve vreme a da nisam svesna toga. Jao!
- StidljivaDevojka
Okej, ako vam je toliko stalo da znate, reći ću vam. U Sen Džudu, starije učenike puštaju da izadju u vreme ručka. Tako da se N, upravo u ovom trenutku, verovatno zaputio ka onoj maloj picerji na uglu Osamdesete I Medisona. Kod Vina? Kod Vinija? Nema veze. U svakom slučaju, imaju dobru picu I jedan od raznosača valja odličnu gandžu. N je njegova redovna mušterija. Obično ispred I oko picerije stoje klinci iz L’Ekol, pa će N zastati I flertovati sa devojkom koju ću zvati Kler, koja je sva, k’o fol, stidljiva I pretvara se da ne govori engleski, ali joj je, u stvari, francuski veoma loš I velika je profuknjača. N ima jednu slatku malu foru, kad kupuje dva parčeta pice I uvek Kler ponudi jedno. Ona ga pridržava sve vreme dok razgovaraju I na kraju uzme zalogajčić sa vrha parčeta. Onda N krene: „Ne mogu da verujem da si to uradila, jedeš moju picu!“ istrgne joj parče iz ruke I proguta ga u dva zalogaja. Od ovoga se Kler toliko zasmeje, da sise skoro da joj iskoče iz košulje. Sve devojke iz L’Ekol nose usku odeću I kratke suknje I visoke potpetice. One su, kao, droce čitavog školskog centra na Gornjem Ist Sajdu. N voli da flertuje s njima I, zasad samo je dotle I stigao. Ali, ako B nastavi da ga zavlači, mogao bi da bočne da daje Kler jedan drugi komad, umesto parčeta pice. Ovog puta, ipak, Kler ga je iznenadila pitanjem da li je čuo za S. Kler tvrdi da je čula da S ne samo da je zatrudnela prošle godine već I da se porodila u Francuskoj. Njena beba se zove Žil, živ je I zdrav I nalazi se u Marseju.
A, što se tiče D – pa, on ponovo sedi napolju, u dvorištu Riversajda, čita poeziju I jede sendvič s puterom od kikirikija I džemom. Znam da to zvuči krajnje tužno, ali ne brinite za D. Njegovo vreme dolazi. Pratite nas I dalje.
Prizori (Na sajtu)
K vidjena u Barniju kako vraća roze tašnicu sa militeri štampom. Moje lično mišljenje je da je torba totalno slatka. Ali, neko ju je, sigurno, nagovorio da nije.
Znate da me volite,
tračara

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

14 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:07 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
poruke

"Ćao, Nejt. Serena je. Zovem da vidim šta radiš. Mislila sam da bismo mogli da izadjemo večeras, ali znaš šta? Umorna sam. Tek je deset, ali mislim da ću u krevet. Ipak, vidimo se ovog vikenda, važi? Jedva čekam. Ljubim te. Laku noć."
Serena je spustila slušalicu. Njena soba joj se, odjednom učinila veoma tihom. Čak je i Peta avenija bila mirna izuzev pokojeg taksija u prolazu.
Sa mesta na kojem je sedela, na svom velikom krevetu se baldahinom, videla je fotografiju svoje porodice u srebrnom ramu, slikanu u Grčkoj kad je njoj bilo dvanaest godina. Fotografisao ih je kapetan jedrenjaka koju su iznajmili. Svi su bili u kupaćim kostimima, a njen brat, Erik, koji je tad imao četrnaest godina, usnama joje je "prdeo" u obraz, dok su ih njihovi roditelji gledali i smejali se. Serena je na tom putovanju dobila prvu menstruaciju. Bilo joj je toliko neprijatno, da nije mogla da kaže roditeljima, ali šta je mogla da učini, zarobljena na brodu? Bili su ukotvljeni u blizini Rodosa i dok su njihovi roditelji ronili, a Serena i Erik trebalo da uče surfovanje na dasci sa jedrom, Erik je otplovio da obale, ukrao vespu, i kupio joj neke maksi uloške. Vratio se noseći ih u maloj plastičnoj kesi, vezanoj na vrhu njegove glave, njen heroj.
Serena je svoje uništene gaćice bacila preko ograde. Verovatno su još tamo, zakačene za neku stenu.
Sada je Erik brucoš u Braunu, i Serena nikako da ga vidi. Bio je sa njom u Francuskoj, tog leta, ali oboje su sve vreme jurcali za momcima i devojkama, kad ovi drugi nisu jurcali za njima, tako da stvarno nisu ni imali vremena da razgovaraju.
Serena je ponovo podigla slušalicu i pritisla dugme za brzo pozivanje broja njenog brata, koji je živeo van studentskog naselja. Telefon je zvonio, dok se na kraju nije uključila govorna pošta.
"Ako želite da ostavite poruku za Dilana, pritisnite jedan. Ako želite da ostavite poruka za Tima, pritisnite dva. Ako želite da ostavite poruku za Druga, pritisnite tri. Ako želite da ostavite poruku za Erika, pritsnite četiri."
Serena je pritisnula četvorku i onda oklevajući počela.
"... Zdravo... Serena je. Izvini što te nisam zvala neko vreme. Ali, mogao si i ti mene da zovneš, kretenčino jedna. Sve do ovog vikenda bila sam zarobljena gore u Ridžfildu i dosadjivala se do besvesti, a sad sam ponovo u gradu. Danas mi je bio prvi dan u školi. Bilo je nekako, neobično. U stvari, baš je bilo trulo. Svi su... ne znam... čudno je... Nema veze, zovi me. Nedostaje mi tvoje čupavo dupe. Poslau ti paket čim ugrabim priliku. Volim te. Ćao."

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

15 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:07 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
život je trošan i apsurdan

„Tako sereš, Den“, rekla je Dženi Hamfri svom bratu. Sedeli su za kuhinjskim stolom u svom velikom stanu, sa četiri spavaće sobe, na desetom spratu zgrade na Vest end aveniji. To je prelepa stara gradnja, sa plafonima od tri i po metra, mnogo sunčanih prozora, degažmana i velikih kada sa nogicama, ali nije renoviran od 40-ih. Zidovi su isflekani od vlage i ispucali, a parket izgreban i bez sjaja. Praistorijske loptice prašine skupljaju se u uglovima i duž lajsni parketa, kao mahovina. S vremena na vreme, Dženin i Denov otac, Rufus, unajmljuje službu za čišćenje da oriba stan, a njihova ogromna mačka, Marks, stra se o bubašvabama, ali njihov dom je, uglavnom, prijatno, zapuštneo potkrovlje. To je takvo mesto gde možete očekivati da ćete naći izgubljena blga, kao što su prastare fotografije, stare cipele, koje su postale klasika, ili kosku od prošlogodišnje božićne večere.
Dženi je jela pola grjpfruta i pila čaj od nane. Otkad je prošlog proleća dobila prvu menstruaciju, jela je sve manje i manje. Ionako joj sve što pojede ode pravo u sise. Den je bio zabrinut zbog ishrane svoje sestrice, ali Dženi je bila živahna i energična, kao i uvek, pa šta on zna. Na primer, on ne zna da Dženi, skoro svakog dana, na putu do škole, kupuje puter kiflu prelivenu čokoladom, u jednoj maloj finoj delikatesnoj radnji na Brodveju.
Ne baš najbolja strategija za redukciju grudi.
Den je jeo Entenmanovu čokoldnu krofnu – to mu je, već, druga – i pijuckao instant kafu s mlekom i četiri kašičice šećera. On voli šećer i kofein, verovatno mu se zbog toga ruke tresu. Dena ne zanima da bude zdrav. On voli da živi opasno.
Dok je jeo, Den je proučavao scenario Vanese Abrams za njen kratki film, film u kojem on treba da igra glavnu ulogu. Po ko zna koji put, čitao je istu repliku, kao mantru: Život je trošan i apsuradn.
„Reci mi da te zabole dupe što se Serena van der Vudsen vratila“, Dženi je čikala Dena. Stavila je krišku grejpa u usta i sisala je. Onda je uvukla prste u usta, izvukla gorku belu koru i stavila je na tanjir. „Trebalo bi da je vidiš“, nastavila je. „Izgleda skroz kul. Kao da je dobila sasvim drugačiji izgled. Ne mislim na njenu odeću; u pitanju je njeno lice. Deluje starije, ali ne zbog bora ili tako nečeg. Kao Kejt Mos ili neki model, koja je, kao, bila svuda i videla svašta i sve proživela. Izgleda kao da je totalno, ne znam, iskusna.“
Dženi je čekala da njen brat odreaguje, ali on je samo zurio u svoju šolju s kafom.
Život je trošan i apsurdan.
"Zar ne želiš ni da je vidiš?“ pitala je Dženi.
Den je razmišljao o onome što je čuo da je Čak Bas rekao za Serenu. Nije želeo da veruje u bilo šta od toga, ali ako Serena izgleda iskusno kao što Dženi kaže, možda Čak govori istinu. Možda je Serena stvarno najveća droca, najveći narkos i najveneričnija zaražena devojka u celom Njujorku.
Den je slegnuo ramenima i prstom pokazao na gomilu ostataka grejpfruta. „To je tako gadno“, rekao je. „Zar ne možeš, jednostavno, da pojedeš lisnato testo ili nešto slično, k’o čovek?“
„Šta fali grejpu?“ odgovorila je Dženi. „On osvežava.“
„Nije nimalo osvežavajuće gledati te kako to jedeš. Odvratno je“, rekao je Den. Gurnuo je ostatak krofne u usta i polizao čokoladu sa svojih prstiju, pazeći da zamaže scenario.
„Onda nemoj gledati“, uzvratila je Dženi. „A nisi odgovorio na moje pitanje.“
Den je podigao pogled. „Kakvo pitanje?“
Dženi se laktovima naslonila na sto i nagnula se napred. „U vezi sa Sernom“, rekla je. „Znam da želiš da je vidiš.“
Den je spustio pogled na scenario i slegnuo ramenima. „Ne zanima me“, rekao je.[.
„Aha, znam da te zanima“, odgovorila je Dženi kolutajući očima. „Vidi, sledećeg petka ima jedna žurka. Veliko fensi dobrotvorno veče, za sive sokole koji žive u Central parku. Jesi li znao da ima sokola u Central parku? Ja nisam. Dakle, Bler Valdorf to organizuje, a znaš da su ona i Serena najbolje ortakinje, znači, Serena će biti tamo, naravno."
Den je i dalje čitao scenario, potpuno ignorišući sestru. A Dženi je nastavila, ignorišući činjenicu da Den ignoriše nju.
„Znači, sve što treba da uradimo jeste da nadjemo način da upadnemo na tu žurku“, zaključila je Dženi. Zgrabila je papirnu salvetu sa stola, zgužvala je u loptu i njome gadjala brata u glavu. „Den, molim te“, rekla je, preklinjući ga. „Moramo da idemo!“
Den je bacio scenario sa strane i pogledao sestru, njegove smedje oči zračile se besom i tugom.
„Dženi“, obratio joj se. „Ne želim da idem na tu žurku. Sledećeg petka ću, verovatno, biti kod Dikija i igrati igrice na njegovom Plejstejšenu, a onda ću, verovatno, otići do Bruklina da blejim sa Vanesom i njenom sestrom i njihovim prijateljima. Kao što radim svakog petka uveče.“
Dženi je šutnula nogare svoje stolice kao mala devojčica. „Ali, zašto, Den? Zašto ne odeš na žurku?“
Den je odmahnuo glavom, osmehujući se gorko. „Jer nismo pozvani. Jer nećemo biti pozvani. Odustani, Džen. Žao mi je, ali stvari, jednostavno, stoje tako. Drugačiji smo od njih, znaš to. Ne živimo u istom svetu kao Serena van der Vudsen ili Bler Valdorf ili bilo ko od tih ljudi.“
„O, ti si takav šonja! Izludjuješ me“, rekla je Dženi kolutajući očima. Ustala je i bacila svoj tanjir i šolju u suodperu, ribajući ih besno Brilo sundjerom. Onda se okrenula i stavila ruke na kukove. Nosila je ružičastu flanelsku spavaćicu, i njena kovrdžava braon kosa bila je sva raščupana, jer je na spavanje otišla mokre kose. Izgledala je kao mini nadrndana domaćica, sa sisama koje su bile deset puta veće u odnosu na njeno telo.
„Briga me šta ti kažeš. Ja idem na tu žurku!“ insistirala je.
„Koju žurku?“ pitao je nje otac, pojavivši se na kuhinjskim vratima.
Kad bi postojala nagrada za naj-blam ćaleta na celom univerzumu, Rufus Hamfri bi je osvojio. Bio je obučen u belu seljačku majicu, isflekanu znojem, i crveno-bele karirane bokserice i češkao se po preponama. Nekoliko dana se nije brijao, i činilo se da njegova seda brada raste u različitim intervalima. Pojedini njeni delovi bili su gusti i dugi, ali izmedju su bile ćosava površine i delovi koji su izgledali kao da su nedavno obrijani. Njegova kovrdžava seda kosa bila je zamršena, a braon oči zamućene. Za oba uva zakačio je po cigaretu.
Dženi i Den su, na trenutak, ćutke pogledali svog oca.
Onda se Dženi ponovo okrenula sudovima. „Nije važno“, rekla je.
Den se zadovoljno podsmehnuo i zavalio u stolicu. Njihov otac mrzi Gornji Ist Sajd i svu njegovu snobovštinu. Dženi je poslao u Konstans samo zato što je to veoma dobra škola i jer je on nekad izlazio sa jednom profesorkom engleskog koja tamo radi. Ali, mrzi pomisao da bi na Dženi mogle uticati neka od njenih drugarica iz razreda, ili „one debitantikinje“, kako ih on zove.
Den je znao da njihov ćale ovo jedva čeka.
„Dženi hoće da ide na neku fensi dobrotvornu žurku sledeće nedelje“, rekao je.
Gospodin Hamfri je izvukao jednu od cigareta iz uva i gurnuo je u usta, igrajući se njome medju usnama. „Dobrotvrona za šta“, rekao je.
Den je ljuljao stolicu napred-nazad, samozadovoljnog izgleda. Dženi je zatvorila slavinu i streljala ga pogledom, čikajući ga da nastavi.
„Čuj ovo“, rekao je Den. „To je žurka da se skupi lova za one sive sokole koji žive u Central parku. Valjda hoće da im izgrade kućice za ptice, velike kao palate ili tako nešto. Kao da nema na hiljade beskućnika kojima bi taj novac dobro došao.“
„O, zaveži“, rekla je Dženi, besna. „Misliš da sve znaš. To je samo glupa žurka. Nikad nisam rekla da je to neko veliko dobro delo.“
„Ti to zoveš dobrim delom?“ urlao je njen otac. „Sram da te bude. Ti ljudi hoće te ptice u blizini samo zato što su lepe. Jer se zbog njih osećaju da su u prirodi, kao da su u svojim kućama u Konektikatu ili Mejnu. One imaju ukrasnu funkciju. Samo klasa dokonih može da smisli dobrotvnornu akciju koja ne pomaže nikome.“
Dženi se naslonila na radnu površinu, zagledala se u plafon i isključila glas svog oca. Ovu tiradu ona je čula sto puta. Nema nikakvog efekta. Ona i dalje želi da ide na tu žurku.
„Samo želim da se malo zezam“, rekla je tvrdoglavo. „Što to mora da bude problem?“
„Problem je zato što ćeš se navići na te smešne gluposti debitantkinja, i završićeš kao veliki lažnjak, poput tvoje majke, koja se, sve vreme, mota oko bogatih ljudi, jer je previše prestravljena da bi mogla sama da misli“, vikao je njen otac, a njegovo neobrijano lice postajalo je tamnocrveno. „Do djavola, Dženi. Svakog dana me sve više i više podsećaš na nju."Den se, odjednom, osetio loše.
Njihova majka je pobegla u Prag, sa nekim grofom ili princem ili tako nekim, i u suštini je sponzoruša i pušta grofa ili princa ili koga već da je oblači i smešta u hotele, širom Evrope. Po ceo dan samo šopinguje, jede, pije i slika cveće. Piše im pisma nekoliko puta godišnje, i pošalje im poneki neobičan poklon. Prošleg Božića, poslala je Dženi, nemačku narodnu nošnju. Bila joj je deset brojeva manja.
Nije lepo od njegovog oca da kaže da ga Dženi podseća na njihovu majku. Uopšte nije lepo.
„O’ladi, ćale“, rekao je Den. „Ionako nismo pozvani na žurku. Tako da nijedno od nas dvoje, i da hoće, ne bi moglo da ide."
„Vidiš o čemu ti govorim!“ trijumfalno je rekao gospodin Hamfri. „Zašto biste, uopšte, i želeli da se družite sa tim snobovima?“
Dženi je, sa očima koje su se caklele, stajala zagledana u prljavi kuhinjski pod.
Den je ustao. „Požuri i obuci se, Džen“, rekao je nežno. „Otpratiću te do tvoje stanice.“

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

16 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:09 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
n dobija e-poziv

Za vreme šestominutne pauze, izmedju zvona koje je označavalo kraj latinskog i zvona za početak fizičkog, Nejt je svratio u kabinet sa kompjuterima u muškoj školi Sen Džud. On i Bler su navikli da jedno drugom pošalju mejl sa kratkom ljubavnom porukom, svakesrede (okej, to je Blerina ideja), da bi pregurali dosadnu školsku nedelju. Posle toga im ostaje samo dva dana do vikenda, kad će provesti koliko god hoće vremena zajedno.
Ali danas, Nejt čak nije ni mislio na Bler. Želeop je da sazna kako je Serena. Prošle noći mu je ostavila poruku na telefonskoj sekretarici u njegovoj sobi, dok je on, sa ortacima, gledao tekmu Jenkija. Njen glas je zvučao usamljeno i tužno i veoma daleko, iako je živela na samo blok i po od njega. Nejt nikad nije čuo Serenu tako potištenu. I otkad to Serena van der Vudsen ide rano u krevet?
Nejt je seo ispred jednog od kompjutera, koji su tiho zujali u kabinetu. Kliknuo je na prozor Nova poruka i otkucao poruku na Sereninu staru e-mail adresu, u Konstans. Nije znao da li će ona proveravati poštu ili ne, ali vredi pokušati.

TO: [You must be registered and logged in to see this link.]
FROM: [You must be registered and logged in to see this link.]


Zdravo. Šta ima? Dobio sam tvoju poruku sinoć. Žao mi je što nisam bio kod kuće. Definitivno se vidimo u petak, važi?
Pozdrav, Nejt.

Onda je otvorio svoj e-mail. Vidi, vidi, eto poruke od Bler. Nisu razgovarali od preksinoćne zabave njene majke.

TO: [You must be registered and logged in to see this link.]
FROM: [You must be registered and logged in to see this link.]

Dragi Nejte.
Nedostaješ mi. Ponedeljak veče je trebalo da bude stvarno posebno. Pre nego što su nas prekinuli ja sam planirala da uradimo nešto o čemu već neko vreme razgovaramo. Znam da znaš o čemu govorim. Tajming je verovatno bio pogrešan. Samo sam htela da ti kažem da sam spremna da to uradim. Pre nisam bila spremna, ali sad jesam. Moja mama i Sajrus putuju u petak i stvarno želim da prenoćiš kod mene.
Volim te. Zovi me.
Ljubim te.
Bler.


Nejt je dva puta pročitao Blerinu poruku i onda zatvorio fajl, da ne mora više da je gleda. Tek je sreda. Da li je moguće da Bler ne sazna za njega i Serenu sve do petka, iako je svkakog dana sa Serenom u školi i najbolje su ortakinje i sve pričaju jedna drugoj? Teško da neće. A, tek, Čak Bas? On baš i ne ume da čuva tajne.
Nejt je žestoko protrljao svoje lepe zelene oči. Nije važno na koji način će Bler da sazna. S koje god strane da sagleda situaciju, najebao je. Pokušao je da smisli neki plan, ali jedino što mu je padalo na pamet bilo je da čeka da vidi šta će se desiti kad se vidi sa Bler u petak uveče. Nema smisla da se sad nervira zbog toga.
Upravo u tom trenutku, otvorila su se vrata kabineta i Džeremi Skot Tomikinson promolio je glavu kroz vrata.
"Ej, Natanijele, palimo sa fizičkog. Hajde sa nama u park, na fudbalicu."
Zazvonilo je drugo zvono. Njet, ionako, kasni na fizičko, a posle fizičkog je ručak. Bežanje s časa zvuči kao odlična ideja.
"Aha, naravno", rekao je Nejt. "Sačekaj sekund." Kliknuo je na Blerin mejl i odvukao ga preko ekrana u korpu za otpatke. "Okej", rekao je dok je ustajao. "Idemo."
Hmmm, da je stvarno voli, verovatno bi sačuvao njen mejl, ili bi bar odgovorio na njega, zar ne?

Bio je sunčan oktobarski dan u Central parku. U Šip veliju nalazilo se mnogo dece, koja su zbrisala iz škole i samo ležala na travi, pušila i igrala frizbi. Drveće koje okružuje dolinu bilo je vatrenožuto, narandžasto i crveno, a iza drveća videle su se prelepe stare stambene zgrade, na zapdnom delu Central parka. Jedan tip prodavao je travu, a Antoni Avuldsen je kupio malo, da sastavi sa onm što je Nejt nabavio u piceriji, juče za vreme ručka. Nejt, Džeremi, Antoni i Čarli Dern dodavali su jedan drugom ogroman džoint, dok su se driblali po travi.
Čarli je povukao dim i dodao džoint Džeremiju. Nejt mu je šutnuo loptu, a Čarli se sapleo preko nje. Visok je metar i osamdeset, a njegova glava je prevelika za njegovo telo. Zovu ga Frankenštajn. Atletski gradjen plavušan, zgodan čak i kad je uduvan, Antoni je poleteo za loptom, šutnuo je u vazduh i poslado Džeremiju. Pogodila je Džeremijeve slabašne grudi i on ju je pustio da se skotrlja na zemlju, driblajući, s jedne noge na drugu.
"Sranje, što je ovo jako", rekao je Džeremi, podižući pantalone. Uvek mu spadaju ispod njegovih mršavih kukova kolio god čvrsto zategao kaiš.
"Aha, jeste", složio se Nejt. "Sav sam sjeban." Svrbela su ga stopala. Činilo mu se da trava raste kroz gumene djonove njegovih patika.
Džeremi je prestao da dribla. "Hej, Nejte. Jesi li već video Serenu van der Vudsen?" pitao je. "Čujem da se vratila."
Nejt je čeznutljavo pogledao loptu, poželevši da je kod njega, kako bi mogao da je odribla preko polja i pretvara se da nije čuo Džeremijevo pitanje. Osećao je da ostala tri momka bulje u njega. Sagnuo se i izuo levu patiku, kako bi počešao stopalo. Do djavola, kako svrbi. "Aha, video sam je u sredu", rekao je nehajno, skakućući na jednoj nozi.
Čarli je pročistio grlo i pljunuo na travu. "Kako izgleda?" pitao je. "Čuo sam da se uvalila u svakakve nevolje, gore u Hanoveru."
"I ja", nadovezao se Antoni, sisajući bonks. "Čuo sam da su je izbacili jer je spavala sa gomilom momaka, u svojoj sobi. Njena cimerka ju je otkucala." Nasmejao se. "Pa zar nije mogla sebi da priušti sobu u hotelu?"
Čarli se nasmejao. "Čuo sam da ima klinca. Ozbiljno. Rodila ga je u Francuksoj i ostavila tamo. Njeni roditelji plaćaju nekom francuskom manastiru da ga odgajaju. Liči na jebeni film, čoveče."
Nejt nije mogao da veruje svojim ušima. Ispustio je ptiku i seo na travu. Onda je izuo i drugu patiku i obe čarape. Ništa nije rekao, samo je sedeo i češkao svoja bosa stopala.
"Možeš li da zamsiliš Serenu, sa svim tim tipovima, u njenoj sobi u inernatu. Kao Oo, dušo. Jače, jače!" Džeremi je pao na travu, trljajući svoj mrašavi stomak i smejući se histerično. "O, čoveče!"
"Pitam se da li uopšte zna ko je tatica", rekao je Antoni.
"Čuo sam da se ozbiljno bavila i drogama, takodje", rekao je Čarli. "Valjala je nešto i navukla se na to. Celog leta je bila na rehabilitaciji, u Švajcarskoj. Pošto je rodla bebu, pretpostavljam."
"Vau, to je baš zajebano", rekao je Džeremi.
"Ti i ona ste bili u šemi, je l' da, Nejte?" pitao je Čarli
"Gde si to čuo?" pitao je Nejt, mršteći se.
Čarli je zatresao glavom i nasmejao se. "Ne znam, čoveče. Priča se naokolo. U čemu je problem? Dobra je."
"Aha, jeste. Bio sam i s boljima", rekao je Nejt i zažalio istog trenutka. O čemu on to govori?
"Da, Bler je prilično dobra, takodje, valjda", rekao je Čarli.
"Kladim se da u krevetu poludi", složio se Džeremi.
"Batica se umori od same pomisli na to!" rekao je Antoni, pokazavši rukom na Nejta i smejući se kao kokoška.
Nejt se smejao i tresao glavom, pokušavajući da istrese njihove reči iz svojih ušiju. Legao je na travu i zagledao se u prazno plavo nebo. Kad je nagnuo glavu unazad do kraja, mogao je da vidi krovove potkrovlja duž Pete avenije, uključujući Serenin i Blerin. Nejt je pustio da mu brada padne, kako bi ponovo video samo plavo nebo. Bio je previše uduvan da bi se maltretirao sa svim tim. Isključio je svoje prijatelje sasvim i pokušao da potpuno izbistri svoj um, da mu glava bude prazna i plava, kao nebo. Ali, nije mogao da izbaci iz glave slike Selene i Bler, kako gole klize iznad njegove glave. "Znaš da me voliš", govorile su. Nejt se nasmešio i zatvorio oči.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

17 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:09 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Upozorenje: Sva stvarna imena mesta,ljudi I dogadjaja,promenjena su ili skracena,da zastite nevinog.Sto ce reci mene.

ćao, narode!


Znam da smo se skoro culi. Ali, ne mogu da odolim zelji da napisem nesto vise o N. Moja nova omiljena tema. Tako je ocaravajuce lep, ipak. Mada nije bas obdaren, kad su muda u pitanju.

STONDIRANI U CENTRAL PARKU

U stvari, moja nova omiljena tema je strsljen - elitna verzija strasnog tipa, ili razbijaca. Za razliku od prosecnog strava tipa koji razbija, Strsljena ne zanimaju metal ili igre s tamnicama ili skejtbording ili vegetarijanska ishrana. Ima slatku frizuru i dobar ten. Lepo se smeje, nosi dzempere od kasmira, koje mu kupuje devojka, dobija fine ocene i ljubazan je prema svojoj majci. Jedri, i igra fudbal. Ume da veze kravatu. Ume da plese. Seksi je! Ali, Strsljen se nikad ne predaje potpuno necemu ili nekome. Nije bezobrziran i nikad ne govori sta misli. Ne rizikuje, zbog toga je tako rizicno zaljubiti se u njega.
Mozda ste primetili da sam njegova susta suprotnost - nikad ne znam kad trebam da zacutim. A ja ozbiljno verujem da se suprotnosti privlace. Moram da priznam, postajem grupi Strsljena.
Ocigledno je da nisam jedina.
Vas e-mail
P: Draga Tracaro,
zestoko sam se spojila sa N na cebetu u Central parku. bar mi se cini da je to isti N. sav je pegav, jel' da? mirise na losion za suncanje i travu?
- luce s cebenceta

O: Drago luce s cebenceta,
Mmm. Kladim se da mirise.
-T

Na sajtu
B kupuje kondome u apoteci Zitomer. "Lajfstajlovi", XL, superrebrasti. Ono sto bih ja volela da znam jeste kako je znala koju velicinu da uzme. Verovatno su radili sve osim. Posle je B odzujala do salona Dz. Sisters, da uradi svoju prvu brazilsku depilaciju bikini zone. Jao. Ali, verujte mi, vredi bola. Takodje, S zapazena kako u posti salje veliki paket. Barnijeva bebi odeca za njeno malo francusko klince, mozda? I i K vidjene u kafeu Kod tri frajera, kako ponovo jedu pomfrit i piju kapucino. Tek sto su bile vratile one male slatke haljinice koje su kupile kod Bendela, pre neki dan - o, Boze, da li to one postaju predebele? - i raspravljale o drugim opcijama oko toga sta da obuku za zurku Poljubac na usnama. Steta sto to nije zurka u togama.
Recnik
Posto se toliko vas raspitivalo, odgovoricu vam na to vazno pitanje, koje vas muci jos otkad ste saznali za zurku za sive sokole.
Okej. Kako pise u mom neskracenom izdanju recnika:
Soko, imen. 1. jedna od nekoliko vrsta ptica grabljivica, iz porodice Falconaidae, narocito roda Falco, prepoznatljiva po dugim spicastim krilima, krivim kljunom sa zupcastim urezima na obe strane gornjeg dela kruga, i hitrom, okretnom letu, obicno ponire da bi zgrabio plen, neke vrste sokola skoro da su izumrle.
Sivi soko, rasprostranjen svuda po svetu, Falco pregrinus, zbog svog hitrog leta koristi se mnogo u sokolarstvu.
Sigurna sam da ste umirali od nestrpljenja da to saznate. Ali, ja samo pokusavam da vas informisem, to je moj zadatak.
Vidimo se u parku!
Znate da me volite,
tracara

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

18 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:10 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
s pokušava da se usavrši

"Pa, divno je što si opet sa nama, mila", rekla je Sereni gospodja Glos, savetnik u koledžu Konstans. Podigla je naočare koje su joj visile na zlatnom lančiću oko vrata i stavila ih na svoj nos kako bi pogledala Serenin raspored, koji je stajao na njenom stolu. "Da vidimo, sad. Mmm. Da. Dobro", mrmljala je, čitajći raspored.
Serena je sedela ispred gospodje Glos, prekrštenih nogu, čekajući strpljivo. Na zidovima kancelarije gospodje Glos nije bilo diploma, nikakve potvrde o njenim kvalifikacijama, samo fotografije njenih unuka. Serena se pitala da li je gospodja Glos, uopšte, išla na koledž. Čovek bi pomislio, kad već deli savete na tu temu, da je mogla, bar, da proba kako je tamo.
Gospodja Glos se nakašljala. "Pa, dobro, tvoj raspored je savršeno prihvatljiv. Nije blistav, pazi, ali je odgovarajući. Pretpostavljam da ga dopunjuješ vannastavnim aktivnostima, jel' tako?"
Serena je slegla ramenima. Ako ispijanje Pernoa i plesanje bez odeće, na plaži u Kanu, možete nazvati vannastavnim aktivnostima. "Ne baš", rekla je. "Hoću da kažem, trenutno nisam, konkretno, prijavljena ni za kakve vannastavne aktivnosti."
Gospodja Glos je pustila da joj naočare spadnu. Nozdrve su joj se zacrvenele i Serena se pitala da li će joj sad poći krv na nos. Gospodja Glos je čuvena po krvarenju iz nosa. Koža joj je veoma bleda i žućkasta. Sve devojke misle da ona ima neku užasnu zaraznu bolest.
"Nikakve dodatne aktivnosti? Ali, šta radiš na svom usavršavanju?"
Serena je gospodji Glos uputila uljudan, tup pogled.
KO kaže da njoj treba usavršavanje?
"Razumem. Pa, moraćemo da te uključimo u nešto, zar ne?" rekla je gospodja Glos. "Bojim se da koldži neće ni pogledati tvoju prijavu, ako se ne budeš bavila nikakvim dodatnim aktivnostima." Sagnula se i iz fioke svog stola izvukla veliki registrator i počela da prelistava stranice i stranice flajera, štampanih na papiru u boji. "Evo nečega što kreće ove nedelje. 'Fen šui cveće, umetnost aranžiranja cveća.'"
Pogledala je u Serenu, koja je namrštenim licem pokazivala svoju nevericu. "Ne, u pravu si. To te neće poslati na Harvard, jel' da?" rekla je gospodja Glos, smejući se.
Zasukala je rukave svoje bluze i namršteno listala stranice registratora. Neće ona odustati posle jednog pokušaja. Ona je veoma dobra u svom poslu.
Serena je grizla nokat na palcu. Nije razmišljala o ovome. Da će koledži zahtevati da ona bude nešto više od onoga što stvarno jeste. A ona, definitivno, želi da ide na koledž. I to dobar. Njeni roditelji sigurno od nje očekuju da ide u najbolje škole. Ne vrše oni pritisak na nju da tako bude - ali, to se, jednostavno, podrazumeva. Što je Serena više mislila o tome, sve joj je bilo janije da nema ništa što joj ide u prilog. Šutnuli su je iz internata, ocene su joj niže, pojma nema šta se radi na bilo kojem od svojih časova i nema nikakav hobi niti kul aktivnosti posle škole. Rezultati na SAT testovima su joj očajni, jer njen mozak uvek odluta tokom tih glupavih popuni kružić testova. A kad ih ponovo bude radila, verovatno će proći još lošije. U suštini, najebala je.
"Šta misliš o drami? Ocene iz engleskog su ti sasvim dobre, mora da voliš dramu", pretpostavila je gospodja Glos. "Vežbaju tek nešto od nedelju dana. To Školski dramski klub sprema modernu verziju Prohujalog s vihorom." Ponovo je podigla pogled. "Šta misliš o tome?"
Serena je ljuljala nogu gore-dole i grickala nokat na malom prstu. Pokušavala je da zamisli sebe u ulozi Skarlet O'Hare, kako sama stoji na sceni. Morala bi da plače kad radnja to zahteva i da se pretvara da pada u nesvest i nosi široke haljine sa korsetima i suknje sa obručima. Možda čak i periku.
Nikad više neću biti gladna!viknuće dramatično, svojim najboljim glasom južnjačke lepotice. Moglo bi da bude nekako zabavno.
Serena je uzela flajer iz ruke gospodje Glos, pazeći da ne uhvati papir na mesto gde ga je gospodja Glos dodirnula.
"Naravno, zašto da ne?" rekla je. "Zvuči zabavno."

Serena je izašla iz kancelarije gospodje Glos, u trenutku kad su djaci izlazili sa poslednjeg časa tog dana. Proba Prohujalog sa vihorom održava se u sali, ali počinje tek u šest, kako bi djaci, koji odmah posle škole imaju trening, mogli da stignu. Serena se penjala širokim centralnim stepeništem Konstansa do četvrtog sprata da bi uzela mantil iz svog ormarića i da vidi ima li koga ko bi s njom čekao do šest. Svuda oko nje, devojke su prolazile jureći, u izmaglici energije na kraju dana, žureći na sledći sastanak, trening, probu ili u klub. Iz navike su zastajale na sekund, da se jave Sereni, jer, otkad znaju za sebe, biti vidjen u razgovoru sa Serenom značilo je biti vidjen.
"Zdravno, Serena", doviknula je Laura Salmon. pre nego što je strčala niz stepenice, žureći na hor u muzičkom kabinetu u podrumu.
"Vidimo se posle, Serena", rekla je Rejn Hofšteter, kad je kliznula pored nje, u šortsu za fizičko, jureći na fudbalski trening.
"Vidimo se sutra, Serena", blago je rekla Lili Rid, crveneći, jer je nosila pantalone za jahanje, zbog čega joj je uvek neprijatno.
"Ćao", javila se Karmen Fortijer, žvaćući žvaku, obučena u kožnu jaknu i farmerke. Ona živi u Bronksu i jedna je od nekoliko devojaka jedanaestog razreda koje primaju stipendiju. Tvrdi da ne može da nosi školsku uniforumu do kuće, jer bi je premlatili. Karmen je, u tom trenutku, išla u Klub umetnosti aranžiranja cveća, iako uvek laže prijatelje u svom kraju da, u stvari, ide na karate.
Iznenada je hodnik ostao prazan. Serena je otvorila svoj ormarić, skinla Barberi mantil s vešalice i obukla ga. Onda je zalupila vrata ormarića, odskakutala niz stepenice i izašla iz škole, skrenuvši niz Devedeset treću ulicu, ka Central parku.
U džepu je imala kutiju Tik taka od pomorandže, sa samo jednom bombonicom. Izvukla je Tik tak i stavila ga na jezik, ali bila je toliko zabrinuta za svoju budućnost, da je jedva osećala njegov ukus.
Prešla je Petu aveniju, idući niz trotoar duž ivice parka. Trotoar je bio zatrpan opalim lišćem. Dve devojke s koledža Sejkrid hart, u slatkim kariranim, crveno-belim keceljama, šetale su ogromnogo crnog rotvajlera niz blok. Serena je pomislila da udej u park od Osamdeset devete ulice i da sedi tu da ubije vreme, dok ne počne proba. Ali, sama? Šta će da radi, da gleda ljude? Ona je uvek bila od onih koje svi drugi gledaju.
Zato je otišla kući.

Njena kuća je u Petoj aveniji, broj 994, luksuzna zgrada sa portirom sa belim rukavicama, odmah do hotela Stanhop i baš preko uta Metropoliten muzeja umetnosti. Van der Vudsenovi poseduju pla poslednjeg sprata. Njihov stan ima četrnaest soba, uključujuću pet spavaćih soba, svaku sa svojim kupatilom, devojačku sobu, dnevnu sobu veličine balse dvorane i dve ozbiljno klu sobe za odmor, sa barovima i velikim kućnim bioskopima.
Kad je Serena stigla kući, ogroman stan bio je prazan. Njeni roditelji su retko kod kuće. Njen otac vodi istu holadnsku špreditersku firmu koju je njegov čukundeda osnovao u osamnestom veku. I otac i majka su članovi odbora svih velkih humanitarnih i umetničkih organizacija u gradu i stalno su na nekim sastancima ili ručkovima ili prikupljaju sredstva za fondove. Didre, služavka, u tom trenutku bila je u kupovini, ali stan je bio besprekorno čist i u svakoj sobi, pa i u kupatilima, nalazile su se vaze sa sveže obranim cvećem.
Serena je gurnula klizeća vrata manje sobe za odmor i sručila se u svoju omiljenu fotelju od plavog somota. Uzela je daljinski i pritisnula dugme za otvaranje vitrine s televizorom i uključivanje TV-a sa ravnim ekranom. Nestrpljivo je menjala kanale, jer nije mogla da usmeri pažnju na bilo šta od onog što je videla i konačno se zaustavila na TRL-u, iako je Karson Dejli čovek koji joj najviše ide na živce. U poslednje vreme nije mnogo gledala TV. U interantu, njene cimerke su pravile kokice i toplu čokoladu i u pidžamama gledala Subotom uveče uživo ili Kretena, ali Serena je više volela da se izvuče, i sa momcima, u podrumu kapele, pije šnaps od breskeve i puši cigarete.
Ono što je, u istom trenutku, najviše nervira nije Karson Dejli, čak nije ni činjenicada sedi sama u svojoj kući i nema šta da radi, već pomisao da će, možda, ostatak svog života provesti upravo tako - gledajući TV, sama u stanu svojih roditelja - ako se ne sabere i ode na koledž. Zašto je tako glupa? Čini se da svi drugi znaju šta da rade. Da ona nije propustila najvažniji vreme je da središ svoj život razgovor? Zašto je niko nije upozorio?
Pa, nema smisla pizdeti sad. Ima još vremena. I uvek može da se zeza. Ne mora da postane kaludjerica samo zato što pristupa Školskom dramskom klubu ili tako nečemu.
Serena je iskljuila TV i odlutala do kuhinje. Kuhinja van der Vudsenovih je strašno velika. Staklene vitrine poredjane su duž zidova iznad svetlucavih radnih površina od nerdjajućeg čelika. Tu su dva restoranska šporeta i tri frižidera marke sab ziro. Ogroman drveni sto stoji nasred kuhinje, a na njemu se nalazila hrpa dnevne pošte.
Serena je podigla pristiglu poštu i pregledala je. Većinom su to pozivnice za njene roditelje - bele četvrtaste koverte, štampane starmi slogom - na balove, dobrotvorne večere, prikupljanja sredstava za fondove i aukcije. Zatim su tu otvaranja izložbi - razglednice sa slikom dela odredjenog umetnika, na jednoj strani i detaljima o otvarnju, na drugoj. Jedna od ovih privukla je Sereninu pažnju. Očigledano da je neko vreme bila zagubljena u pošti, jer je izgledala iskrzano, a najavljivala je otvaranje u sredu u četiri po podne, što je... upravo sad. Serena je okrenula razglednicu i pogledala sliku umetnikovog dela. Liči na crno-belu fotografiju, na kojoj je u krupnom planu oko, obojeno u roze. Ime dela je Kejt Mos. A naziv izložbe je "Iza kulisa". Serena se, polužmureći, zagledala u sliku. Ima nečeg nevinog i lepog u vezi sa njom, a u isto vreme, malo jezivog. Možda to nije oko. Nije, sigurna šta je. Definitivno je kul, ipak. Više nije bilo sumnje, Serena je znala šta će raditi naredna dva sata.
Uletela je u svoju spavaću sobu, zbacila svoju uniformu kestenjaste boje i navukla omiljene crne kožne pantalone. Onda je zgravila mantil i pozvala lift. Nekoliko minuta posle, već je izlazila iz taksija ispred Vajthot galerije u Čelziju.

Čim je stigla, Serena je uzela besplatan džin martini i upisala se u listu gostiju.Galerija je bila puno in ljudi od dvadeset i koje godine, koji su pili besplatne martinije i divili se fotografijama okačenim na zidovima.Sve slike su bile nelik na onoj sa razglednice,ista crno-bela fotka oka u krupnom planu, razlivenog, u različitim oblicima i veličinama i obojenog različitim bojama.Ispod svake slike nalazio se natpis sa imenom neke slavne ličnosti:Kejt Mos,Kejt Hadson,Žoakin Feniks,Džad Lou,Žizel Bundšen,Šer,Eminem,Kristina Agilera,Madona,Eliot Džon.
Francuska pop muzika širila se iz nevidljivih zvučnika.Sami foto-umetnici, braća Remi, identični blizanci, deca francuske manekenke i engleskog vojvode, davali su, u tom trenutku, intervjuje i fotografisali se za Art forum, Vog, V, Harpers bazar i Njujork tajms.
Serena je pažljivo proučavala svaku fotografiju.Nisu to oči, zaključila je, sada kad ih je videla tako uvećane.Ali, šta je to?Pupak?
Serena je iznenada osetila nečiju ruku oko svog struka.
,,Zdravo, ma šeri.Lepotice.Kako se zoveš?''
Bio je to jedan od braće Remi.Ima dvadeset šest godina viseok je metar i sedamdest, isto kao i Serena.Kosa mu je crna i kovrdžava , a oči plave i sjajne.Engleski je govorio sa francuskim i britanskim akcentom.Od glave po pete bio je obučen u marinskoplavo, a usne su mu bile tamnocrvene i vragolasto izvijene na uglovima.Apsolutno je prelep kao i njegov brat blizanac.
Srećnica.
Serena nije odolela kada ju je povukao da se slika s njim i njegovim bratom, za nedeljnu rubliku Stil Njujork tajmsa.Jedan od braće je stao iza Serene i poljubio je u vrat, a drugi kleknuo ispod nje i obgrlio joj kolena.Ljudi oko njih su ih gutali očima, željni da vide novu popularnu devojku.
Svako u Njujorku želi da bude poznat.Ili da vidi nekog to to jeste, kako bi se, kasnije, razmetali time.
Noinar Njujork tajmsa,koji prati društvena zbivanja, prepoznao je Serenu, sa žurki pre godinu ili nešto više. ali morao je da bude siguran da je to ona. ,,Serena van der Vudsen , je li tako?''rekao je podignuvši pogled sa svojih beleški.
Serena je pocrvenela i glimnula glavom.Navikla je da je prepoznaju.
,,Moraš nam pozirati''prodahtao je jedan od braće Remi, ljubeći joj ruku.
,,Moraš''složio se i drugi, ubacujući joj maslinku u usta.
Serena se nasmejala.''Naravno'' rekla je ''Zašto da ne?'' mada nema pojima na šta pristaje.
Jedan od braće Remi pokazao joj je vrata na drugoj strani galerije, sa natpisom Privatne prostorije na njima.
''Vidimo se tamo'' rekao je. ''Nemoj biti nervozna, obojica smo gej.''
Serena se zakikotala i potegla dobar gutljaj svog pića.
Jel' to oni nju zezaju?
Drugi brat ju je lupnuo po guzi.''Sve je uredu draga.Ti si apsolutno zanosna, tako da ne moraš ni o čemu da brineš.Hajde sad.Mi stižemo za minut.
Serena je oklevala, ali samo za sekund.Može ona da bude na istoj nozi sa ljudima kao što su Kristina Agilera ili Žoakin Feniks.Nema problema.Podignute brade zapustila se ka vratima obeleženim sa Privatne prostorije.
Upravo u tom trenutku, tim iz Lige umetnosti za narod i žena iz Saobraćajne uprave Njujorka prišli su braći Remi, da bi razgovarali o novom avangrandnom programu popularne umetnosti.Želeli su da stave fotografije braće Remi na bočne strane autobusa, u metro i na reklamne kutije na krovovima taksija, širom grada.
''Da, naravno''složili su se Remijevi.''Ako možete da sačekate trenutak,imaćemo traženu fotku.Dobićete je ekskluzivno!''
''Kako se zove to delo?''znatiželjno je upitala žena iz Saobraćajne uprave.
''Serena'', rekla su braća Remi u glas.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

19 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:10 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Društvena svest je osobina odmah do božanstvenosti

„Našla sam štampariju koja će nam to uraditi do sutra po podne i svaku pozivnicu dostaviti na ruke, kako bi stigle do petka ujutru“, rekla je Izabel, izgledajući zadovoljna samom sobom što je tako efikasna.
„Ali pogledaj kako je skupo. Ako uzmemo njih, moraćemo da smanjimo troškove na drugoj strani. Vidiš koliko nam Takašimaja naplaćuje za cveće?“
Čim su završile sa vannastavnim aktivnostima sredom, članice organizacionog odbora Poljupca na usnama sastale su se da se, uz pomfrit i toplu čokoladu, u separeu kafea Kod tri frajera – Bler, Izabel, Kejti i Tina Ford, iz škole Siton arms – dogovore o završnim pripremama za žurku.
Trenutna kriza nastala je zato što je žurka za samo devet dana, a niko još nije bio pozvan. Pozivnice su odštampane pre više nedelja, ali zbog nekakvog zajeba, mesto održavanja moralo je da bude promenjeno, i žurka je iz Parka – novog hit restorana u donjem Čelziju – prebačena u staru Barnijevu zgradu na uglu Sedamnaeste ulice i Sedme avenije, čime su stare pozivnice postale beskorisne. Devojke su bile u frci. Morale su da spreme nov komplet pozivnica, i to pod hitno, ili žurke uopšte neće ni biti.
„Ali, Takšimaja je jedino mesto za nabavku cveća. I stvarno ne košta mnogo. Ma daj, Bler, pomisli kako će biti kul“, cvilela je Tina.
„Da, košta mnogo“, insistirala je Bler. „A, ima mnogo drugih mesta gde možemo naručiti cveće.“
„Pa, možda bismo mogli da pitamo zaštitnike sivog sokola da se učipe“, predložila je Izabel. Dohvatila je pomfrit, zamočila ga u kečap i ubacila u usta. „Oni skoro ništa nisu uradili.“
Bler je prevrnula očima i dunula u svoju toplu čokoladu. „U tome je sva suština. Mi prikupljamo novac za njih. To je dobro delo.“
Kejti je zamotala oko prsta pramen svoje sitno kovrdžave plave kose. „Šta je to sivi soko, inače? Je li to nešto kao detlić?“
„Ne, mislim da je veći“, rekla je Tina. „I jedu druge životinje, znaš, kao što su zečevi i miševi i slično.“
"Užas", prokomentarisala je Kejti.
„Skoro sam pročitala definiciju sivog sokola“, mudrovala je Izabel. „Ne mogu da se setim gde sam je videla.“
Na traccara.net, možda?
„Skoro da su izumrli“, dodala je Bler. Listala je spisak ljudi, pozvanih na žurku. Ukupno ih je trista šesnaest. Sve mladi – neće biti roditelja, hvala Bogu.
Blerin pogled automatski je privuklo ime pri kraju liste: Serena van der Vudsen. Uz ime, stajala je adresa njene sobe na Akademiji Hanover, u Nju Hemširu. Bler je spustila spisak na sto, ne ispravljajući Sereninu adresu.
„Potrošićemo ekstra lovu na štampanje, a uštedećemo gde budemo mogli“, rekla je brzo. „Mogu da kažem Takašimaji da koristi ljiljane umesto orhideja i da zaboravi na paunovo perje duž ivica vaza.“
„Ja mogu da uradim pozivnice“, sitan glas začuo se iza njih. „Za dž.“
Četiri devojke su se okrenule da vide ko je to.
O vidi, to je ona mala Hermiona, pomislila je Bler. Devetakinja koja je finim rukopisom ispisala naše školske himnarijume.
„Mogu sve ručno da ih uradim večeras i pošaljem ih poštom. Materijal je jedini trošak, ali znam gde da nabavim kvalitetan papir za male pare“, rekla je Dženi Hamfri.
„Ona je uradila himnarijume u našoj školi“, Kejti je prošaptala Tini. „Izgledaju stvarno dobro.“
„Da“, složila se Izabel. „Stvarno su kul.“
Dženi se zacrvenela i stajala zagledana u svetlucavi linoleum na podu kafea, čekajući da Bler odluči. Znala je da je Blerino mišljenje jedino važno.
„I sve ćeš uraditi za dž?“ pitala je Bler, podozrivo.
Dženi je podigla pogled. „Pa, nadala sam se negde da ću, možda, ako uradim pozivnice, moći da dodjem na žurku“, rekla je.
Bler je, u svojoj glavi, vagala razloge za i protiv. Za: Pozivnice će biti jedinstvene i, što je najbolje, džabe, tako da neće morati da škrtare na cveću. Protiv: nema ničeg na toj strani.
Bler je odmerila Hermionu, od glave do pete. Njihov mali slatki pomagač, iz devetog razreda, sa ogromnim grudima. Totalni je paćenik i načisto će štrčati na žurci... ali, koga je briga za to?
„Naravno, napravi i sebi jednu pozivnicu. Napravi i jednu za nekog svog ortaka, takodje“, rekla je Bler, predajći Dženi spisak.
Kako je samo velikodušna.
Bler je dala Dženi sve neophodne informacije, a Dženi je je, bez daha, izjurila iz kafea. Radnje se skoro zatvaraju i nema mnogo vremena. Lista zvanica je veća nego što je mislila, i moraće da ostane celu noć da radi pozivnice, ali, ide na žurku; jedino to je važno.
Čekaj samo da kaže Denu. Odlepiće. A ona će ga naterati da dodje na žurku, svidelo mu se to ili ne.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

20 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:10 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
prohujalo s vihorom baš prohujalo

Posle još dva martinija i tri istrošena filma u foto-aparatu braće Remi, Serena je izletela iz taksija ispred Konstansa i ustrčala uz stepenice prema Sali, gde je proba školske drame već počela. Kao i obično, Serena je kasnila pola sata.
Zvuk pesme Toking hedsa, svirane živahno na klaviru, dopirao je niz hodnik. Serena je gurnula vrata sale i zatekla svog starog prijatelja, Ralfa Botomsa trećeg, kako peva Spalićemo jug, uz melodiju pesme Spalićemo kuću, sasvim ozbiljnog izraza na licu. Bio je obučen kao Ret Batler, sa sve lažnim brkovima i mesinganim dugmetima. Ralf se nagojio tokom poslednje dve godine i lice mu je rumeno, kao da je previše jeo slabo pečene šnicle. Držao se za ruke sa krupnom devojkom, kovrdžave braon kose i srcolikog lica – Skarlet O’Harom. I ona je pevala, dernjajući se, sa jakim bruklinskim akcentom.
Serena se naslonila na zid da bi gledala, sa mešavinom osećanja užasavanja i fascinacije. Od scene u umetničkoj galeriji nije se obeznanila, ali ovo – ovo je bilo jezivo.
Kad se pesma završila, ostatak Školskog dramskog kluba pljeskao je i klicao, a onda je nastavnica drame, jedna starija Engleskinja, počela da režira sledeću scenu.
„Stavi ruke na kukove, Skarlet“, davala je instrukcije. „Pokaži mi, pokaži mi. To je to. Zamisli da si tinejdžerska senzacija Juga, zahvaćenog ratom. Kršiš sva pravila!“
Serena se okrenula da pogleda kroz prozor i videla kako tri devojke izlaze iz jednog taksija na uglu Devedeset treće i Medisona. Žmirnula je, prepoznavši Bler, Kejti i Izabel. Serena se obgrliila rukama, pokušavajući da se zaštiti od neobičnog osećaja, koji je proganja otkad se vratila u grad. Po prvi put u svom životu, osetila se isključenom.
Bez javljanja bilo kome u dramskom klubu – Zdravo! Do vidjenja! – Serena se iskrala iz amfiteatra, i izašla u hodnik. Zid je bio prekriven flajerima i obaveštenjima, i ona je zastala da ih pročita. Jedan od flajera bio je za kasting za film Vanese Abrams.
Znajući Vanesu, film će biti ozbiljan i mračan, ali i to je bolje od vikanja glupih pesama i vaćarenja sa debelim, zadriglim Ralfom Botomsom Trećim. Vanesin kasting počeo je pre sat vremena, na klupi u parku na Medison skveru, ali možda još traje. Serena je, ponovo, zatekla sebe kako traži taksi koji ide ka centru.

„Želim da uradiš ovako“, Venesa je objašnjavala Mardžori Džaf, učenici desetog razreda u Konstansu i jedinoj devojci koja se pojavila na kastingu za ulogu Nataše u Vanesinom filmu. Mardžori ima kovrdžavu kosu i pegice, mali prćasti nos i nimalo vrata. Bez prestanka je žvakala i bila totalno, grozomorno pogrešna za tu ulogu.
Sunce je zalazilo, i park na Medison skveru bio je okupan lepom ružičastom svetlošću. U vazduhu se jasno osećao miris jeseni u Njujorku, mešavina dima iz kamina, osušenog lišća, vrelog hot doga, pseće mokraće i izduvnih gasova iz buseva.
Danijel je ležao na ledjima na klupi u parku, onako kako mu je Vanesa rekla, ranjeni vojnik, čije noge i ruke vise jadno. Ranjen u ratu i u ljubavi, bio je tragično bled i mršav i izgužvan. Mala napukla staklena lula ležala je na njegovim grudima. Sreća da ju je Vanesa našla na ulici u Vilijamsburgu, tog vikenda. To je savršen rekvizit za njenog seksualno okrnjenog princa.
„Ja ću čitati Natašine replike. Pažljivo posmatraj“, Vanesa je rekla Mardžori. „Okej, Den, idemo.“
„Zar nisi spavao?“ rekla je Vanesa kao Nataša, piljeći u Dena kao princa Andreja.
„Ne, gledam te već duže vreme. Instinktivno sam znao da si tu. Niko, osim tebe, ne daje mi osećaj blagog nemira... takve svetlosti! Zaplakao bih od sreće“, Den kao princ Andrej odgovorio je tiho.
Vanesa je kleknula kraj njegove glave, a lice joj je blistalo od dostojanastvenog užitka.
„Nataša, previše te ljubim! Više nego čitav svet“, dahtao je Den, pokušavajući da se uspravi padajući natrag na klupu, kao u velikim bolovima.
Rekao je da je voli. Vanesa ga je ščepala za ruku, lica crvenog od silnog uzbudjenja. Potpuno ju je poneo trenutak. Onda se dozvala svesti, pustila Denovu ruku i ustala.
„Sad je red na tebe“, rekla je Mardžori.
„Okej“, rekla je Mardžori, žvaćući žvaku, otvorenih usta. Izvukla je gumicu iz tršave kose i rastresla je rukom. Onda je klekla kraj Denove klupe i uzela scenario u ruku. „Spreman?“ pitala ga je.
Den je potvrdno klimnuo glavom.
„Zar nisi spavao?“ rekla je Mardžori, zavodnički klepćući trepavicama i pucajući žvaku.
Den je zatvorio oči i izgovorio svoju repliku. Ako bude držao zatvorene oči, moći će ovo da izvede bez smejanja.
Na pola scene, Mardžori je nabacila lažni ruski akcenat. Zvučalo je neverovatno loše.
Vanesa je ćutke patila, pitajući se šta će da radi za Natašu. Za sekund je zamislila sebe kako kupuje periku i sama igra ulogu Nataše, a nekog drugog bi našla da snima, umesto nje. Ali, to je, ipak, njen projekat i moraće sama da ga snimi.
Upravo u tom trenutku, nekojoj je lagano gurnuo ruku i prošaputao: „Mogu li ja da probam kad ona završi?“
Vanesa se okrenula i pored sebe ugledala Serenu van der Vudsen, pomalo bez daha od trčanja preko parka. Obrazi su joj bili rumeni, a oči tamne, kao nebo u sumrak. Serena je njena Nataša, ako takva osoba, uopšte, postoji.
Danijel je skočio s klupe, zaboravljajući svoje rane i svoj tekst. Naprsla lula se skotrljala na zemlju.
„Čekaj, nismo završili“, rekla je Mardžori. Bocnula je Dena u ruku. „Treba da mi poljubiš ruku.“
Den je zurio u nju bledo.
„Naravno“, Vanesa je rekla Sereni. „Mardžori, hoćeš da daš Sereni svoj scenario?“
Serena i Mardžori su zamenile mesta. Den je sad držao oči otvorene. Nije se usudjivao da trepne.
Počeli su da čitaju.
„Gledam te već duže vreme“, rekao je Den, misleći iskreno svaku reč koju je izgovorio.
Serena je kleknula pored njega i uzela ga za ruku. Den je osetio da će se onesvestiti i pomislio da je sva sreća što leži.
Ooop. Polako, momče.
Učestvovao je u mnogo predstava, ali, nikada, ni sa kim nije osetio to što zovu „hemija“. A, imati takav osećaj sa Serenom isto je što i umirati izuzetnom smrću. Kao da Serena i on dele isti dah. On je udisaj, a ona izdisaj. On je tih i miran, dok je ona eksplozivna oko njega, kao vatromet.
Serena je, takodje, uživala. Scenario je predivan i strastan, a ovaj izgužvani Den je stvarno dobra glumac.
Mogu ja da se unesem u ovo, mislila je, malčice uzbudjena. Nikad nije razmišljala o tome šta želi da radi u životu, ali možda je gluma prava stvar za nju.
Nastavili su da čitaju, i posle mesta na kojem je trebalo da se zaustave. Kao da su zaboravili da glume. Vanesa se namrgodila. Serena je odlična – njih dvoje se odlični zajedno – ali Den je pobenavio. Totalno je mučno gledati ih.
„Momci su ta predvidivi“, pomislila je Vanesa i nakašlja se glasno. „Hvala, Serena. Hvala, Dene.“ Pretvarala se da žvrlja komentare u svoj notes. „Javiću ti sutra, okej?“ rekla je Sereni. Samo ti sanjaj, napisala je.
„Baš je bilo zabavno!“ rekla je Serena, smešeći se Denu.
Den ju je sanjivo gledao sa klupe, još uvek mamuran od onog što se desilo.
„Mardžori, javiću ti sutra, takodje. Važi?“ Vanesa je rekla crvenokosoj.
„Važi se“, rekla je Mardžori. „Hvala.“
Den se ispravio i seo, žmirkajući.
„Mnogo ti hvala što si me pustila da probam“, rekla je Serena ljubazno, okrećući se da ide.
„Vidimo se kasnije“, rekao je Den, kao drogiran.
„Čao“, rekla je Mardžori, mahnula mu rukom i onda odjurila da stigne Serenu.
„Hajde da vežbamo tvoj monolog, Dene“, rekla je Vanesa oštro. „Hoću to prvo da snimim.“


„Kojim vozom ideš?“ Mardžori je pitala Serenu, dok su izlazile iz parka.
„Hm“, rekla je Serena. Ona nikad ne ide metroom, ali ne bi je ubilo da se provoza sa Mardžori. „Šesticom, valjda“, rekla je.
„Hej, i ja isto“, rekla je Mardžori veselo. „Možemo da idemo zajedno.“
Bio je špic, i metro je bio krcat. Serena se našla ukleštena izmedju žene sa ogromnom Dafi torbom i debelog dečačića, koji nije za šta da se drži, osim za Serenin mantil, koji je čvrsto stiskao svaki put kad je voz, uz trzaj, kretao napred. Mardžori se držala za šipku iznad njihovih glava, ali mogla je da dohvati samo vrhovima prstiju i sve vreme se teturala unazad, gazeći ljude po nogama.
„Jel’ da da je Den strašno sladak?“ Mardžori je pitala Serenu. „Jedva čekam da počnemo da snimamo. Moći ću da budem s njim svakog dana.“
Serena se nasmešila. Mardžori očigledno misli da je ona dobila ulogu, što je malo tužno, jer je Serena apsolutno sugurna da je uloga njena. Totalno ju je pričepila.
Serena je zamišljala kako bolje upoznaje Dena. Pitala se u koju školu ide. Ima tamne, očaravajuće oči, i svoj tekst je izgovorio kao da ga stvarno misli. Dopalo joj se to. Moraće mnogo da vežbaju zajedno, posle škole. Pitala se da li on voli da izlazi i šta voli da pije.
Voz se iznenada zaustavio kod Pedeset devete ulice i Leksington – Blumingdejla. Serena je pala napred, na onog dečačića.
„Jao“, rekao je, gledajući besno.
„Ja ovde silazim“, rekla je Mardžori, probijajući se ka vratima. „Žao mi je ako ne dobiješ ulogu. Vidimo se sutra u školi.“
„Srećno“, viknula je Serena. Vagon se ispraznio i ona je skliznula na jedno sedište, još uvek misleći na Dena.
Zamišljala je kako pije irsku kafu s njim, u mračnim kafeima, i raspravljaju o ruskoj književnosti. Den izglda kao da mnogo čita. Moga bi da joj da knjige na čitanje i pomogne sa glumom. Možda, čak, postanu prijatelji. Valjalo bi joj da nadje neke nove.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

21 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:10 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Upozorenje: Sva stvarna imena mesta,ljudi I dogadjaja,promenjena su ili skracena,da zastite nevinog.Sto ce reci mene.

Ćao, narode!

Jednom sam učestvovala u školskoj predstavi. Imala sam jednu sjajnu replikuČ „Ledeni breg!“ Pogodite koja je to predstava i kako sam bila obučena? Stoti koji ubode dobija besplatan poser braće Remi.
Ali, dosta o meni.ž

S DEBITUJE KAO MODEL

Obratite pažnju ovog vikenda, da vam ne promakne novi kul poster koji ukrašava bočne strane buseva, unutrašnjost metroa, krovove taksija i koji se može nabaviti na netu, preko iskreno vaše (kad vam kažem imam veze). To je velika strava slika S – ne njenog lica, ali je njeno ime na posteru, tako da ćete znati da je ona. Čestitamo S na njenom debiju kao model!

Na sajtu
B, K i I Kod tri frajera jedu pomfrit i toplu čokoladu, a ispod stola su velike, pune kese Intermiksa. Zar te devojke nemaju gde drugo da odu? A mi smo mislili da se one uvek razbijaju od cirke i zezanja. Tako razočaravajuće. Jesam zapazila da je B krišom kapnula malo brendija u svoju toplu čokoladu, ipak. Dobra devojka. Takodje sam videla jednu devojku s perikom, kako ulazi na Kliniku za venerične bolesti, u centru grada. Ako je to S, bolest ju je, očigledno, dovela u gadno stanje. A, da, u slučaju da se pitate zašto ja posećujem komšiluk Klinike za venerične – šišam se u veoma trendi salonu preko puta.

Vaš e-mail
P: Draga tracharo,
Da li si ti stvarno devojka? Lichish mi na one shto se pretvaraju da su devojke a u stvari su pet banki stare novinarke koje nemaju nishta pametnije da rade nego da zvocaju o klincima kao shto sam ja. Luzerko.
-jdwack

O: Najdraži Jdwack,
Ja sam najviše devojka od svih devojaka koje si ikada sreo. I još nemam dovoljno godina za koledž ni za glasanje. Kako da znam da ti nisi neki pet banki stari čika sa čirevima na licu koji svoje ogorčenje istresa na nevinim devojkama kao što sam ja?
- T

P: Draga T,
Tooooliko mi se svidela tvoja kolumda da sam je pokazala svom tati kom se totalno dopala!! On ima ortake koji rade u Pajperu i Vilidž vojsku i drugim časopisima. Nemoj biti iznenadjena ako tvoja kolumna postane mnogo, mnogo popularnija!! Nadam se da ti ne smeta!!!
Uvek ću te voleti!!!
- JNYHY

O: Da mi smeta? Nema šanse. Ja sam totalno za popularnost. Biću užasno poznata. Neće za mene biti šugava uloga od jedne relplike u školskoj predstavi. Možda uskoro ugledate čak i mene na bočnoj strani busa.
Samo napred!

Znate da me volite,
tračara

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

22 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:11 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
korpa na odmoru

„Njam“, rekla je Serena, merkajući kolčiće poredjane na stolu u menzi u Konstansu. S kremom od putera od kikirikija, čokoladnim prelivom, integrlani, Pored kolačića nalazile su se plastične čaše sa sokom od pomorandže ili mlekom. Tetkica je nadgledala kolače, pazeći da svaka devojka uzme samo dva. Sada je odmor, dvadesetominutna pauza posle drugog časa, koju su u Konstansu imale sve devojke, bez obzira na to koji su razred.
Kad je tetkica okrenula glavu, Serena je smotala šest kolačića s kremom od putera od kikirikija, i otišla da se naždere. To baš i nije zdrav doručak, ali moraće da se zadovolji njime. Sinoć je ostala budna do kasno, pokušavajući da pročita Rat i mir, ediciju u kožnom povezu, koja pripada njenom ocu, kako bi se što bolje spremila za Vanesin film.
Vau, Rat i mir ima, kao, dva miliona stranica. Nikad čula za dajdžest izdanje?
Serena je ugledala Vanesu, koja je, kao i obično, bila obučena u crnu rolku i imala smoren izraz na licu, kako izlazi iz kuhinje u menzi i nosi šolju čaja u ruci. Serena joj je mahnula kolačićem i Vanesa je došla do nje.
„Zdravo“, rekla je Serena veselo. „Jesi li, već, donela odluku?“
Vanesa je pijuckala čaj. Probdela je pola noći, pokušavajući da odluči da li da ulogu dodeli Sereni ili Mardžori. Ali, nikako nije mogla da izbaci iz glave izgled Denovog lica, kad je čitao sa Serenom. I bez obzira na to koliko je Serena dobra, ona nikad više ne želi da vidi takvu Denovu facu. Svakako da ne želi još i da je zabeleži na filmu.
„Da znaš da jesam. Još nisam saopštila Mardžori“, rekla je Vanesa mirno, „ali daću ulogu njoj.“
Serena je ispustila kolačić koji je jela, na pod. „Oh!, rekla je.
„Aha“, rekla je Vanesa, pokušavajući da iskopa pristojan razlog zbog kojeg uzima Mardžori, kad je očigledno da je Serena savršena za ulogu. „Mardžori je stvarno sirova i nevina. Ja to tražim. Den i ja mislimo da je tvoje izvodjenje malo previše... hm... prefinjeno.“
„Oh“, ponovila je Serena. Nije mogla da veruje. Čak je i Den stavio veto na nju? Mislila je da će njih dvoje biti prijatelji.
„Žao mi je“, rekla je Vanesa, osećajući se malkice loše. Znala je da nije trebalo da uvlači Dena u to; on čak, ni ne zna da će ona odbiti Serenu. Ali, tako zvuči profesionalnije, kao da ona lično nema ništa protiv Serene, ama baš ništa. To je strogo poslovna odluka. „Ti si, ipak, dobra glumica“, dodala je. „Nemoj se obeshrabriti.“
„Hvala“, rekla je Serena. Sad se neće družiti sa Denom i vežbati tekst, kao što je planirala. A, šta da kaže gospodji Glos? Još nema nijedan dodatni predmet, i nijedan upola pristojan koledž neće je primiti.
Vanesa je otišla, tražeći Mardžori, kako bi joj saopštila dobre vesti. Sad kad je Mardžori njena glavna glumica, moraće da izmeni čitav film. Moraće da napravi komediju. Ali, bar je spasila sebe od snimanja Beskrajne ljubavi u parku u mraku, glavne uloge Serena van der Vudsen i Danijel Hamfri. Bljak.
Serena je stajala u uglu meneze, dok su se prostali kolačići mrvili u njenoj ruci. Prohujalo sa vihorom je bio vašar, a previše je fina za Rat i mir. Šta drugo može da radi? Grickala je nokat palca, duboko zamišljena.
Možda bi mogla da napravi svoj film. Bler je išla na časove filma – ona može da joj pomogne. Kad su bile mladje, stalno su razgovarale o snimanju filmova. Bler je uvek htela da bude zvezda i da nosi kul Živanšijevu garderobu, kao Odri Hepbern, osim što Bler više voli Fendi. A Serena je uvek želela da ražira. Da nosi vrećaste lanene pantalone i viče kroz megafon i sedi na stolici na kojoj piše „režiser“.
Eto, sad imaju šansu.
„Bler“, Serena skoro da je viknula, kad je ugledala Bler kod stola sa mlečnim proizvodima. Požurila je do nje, poneta briljantnošću svoje ideje. „Potrebna mi je tvoja pomoć“, rekla je Serena, stežući Blerinu mišicu.
Bler se ukočila, dok je Serena nije pustila.
„Izvini“, rekla je Serena. „Čuj, hoću da napravim film, i mislila sam da bi ti mogla da mi pomogneš, znaš, sa kamerama i ostalim, jer ideš na film.“
Bler su osvrnula ka Kejti i Izabel, koje su stajale iza nje i pile mleko. Onda se osmehnula Sereni i zatresla glavom. „Žao mi je, ne mogu“, rekla je. „Svakog dana imam aktivnosti posle škole. Nemam vremena.“
„O, daj, Bler“, rekla je Serena uhvativši Blerinu ruku. „Sećaš se, mi smo, oduvek, želele da to uradimo. Želela si da budeš Odri Hepbern.“
Bler je izvukla svoju ruku i prekrstila ruke na grudima, ponovo se osvrćući prema Izabel i Kejti.
„Ne brini, ja ću sve raditi“, brzo je dodala Serena. „Ti samo treba da mi pokažeš kako se koristi kamera i osvetljenje i tako to.“
„Ne mogu“, insistirala je Bler. „Izvini.“
Serena je stisnula usne da ne bi drhtale. Činilo se da joj oči postaju sve veće i veće, a po licu su joj se pojavili crveni pečati.
Bler je ovu transformaciju na Sereni videla mnogo puta, jer su odrasle zajedno. Jednom, kad su obe imale osam godina, prepešačile su pet kilometara, od Serenine vikendice do grada Ridžfilda, da bi kupile sladoled u kornetu. Serena je izašla iz poslastičarnice, noseći kornet sa tri kugle od jagoda posute mrvicama čokolade i sagnula se da pomazi psa, koji je tu bio vezan. Sve tri kugle su ljosnule u prašinu. Serenine oči su postale ogromne, a lice joj je izgledalo kao da ima boginje. Suze su već krenule da se kotrljaju i Bler je pošla da ponudi Sereni da podele njen sladoled, kad je vlasnik radnje izašao, sa novim kornetom za Serenu.
Kad je ponovo videla Serenu na ivici suza, negde duboko u Bler pokrenula se neka emocija, kao impuls, van njene kontrole.
„Hm. Ali, izlazimo u petak“, rekla je Sereni. „Piće oko osmice, u Tribeka staru, ako hoćeš da dodješ.“
Serena je duboko udahnula i klimnula glavnom potvrdno. „Baš kao nekad“, rekla je, zadržavajući suze i pokušavajući da se osmehne.
„Baš tako“, rekla je Bler.
U svom podsetniku u mozgu zabeležila je da treba da kaže Nejtu da izadje s njima u petak, sad kad već ide Serena. Blerin novi plan je da sruči nekoliko pića sa Serenom u Tribeka staru, ode kući ranije, napuni svoju sobu svećama, okupa se i sačeka da Nejt dodje. Onda će voditi ljubav čitave noći, uz romantičnu muziku. Već je narezala CD sa seksi stvarima, koji će slušati dok budu radili ono.
Čak i najbolje vaspitane devojke pribegavaju ljigavim sredstvima, kao što je narezivanje CD miksa, kad gube nevinost.
Zvono je zvonilo i devojke su otišle na časove, svaka na svoju stranu. Bler na dodatnu nastavu za talentovane učenike, Serena na prosto tehničko.
Serena nije mogla da veruje da su je za poslednjih deset minuta odbili ne jednom, već dva puta. Dok je uzimala knjige iz svog ormara, pokušala je da smisli novi plan akcije. Neće ona odustati.
Nije se njena slika tek tako našla na bočnoj strani autobusa.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

23 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:11 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
romantični san jednog stanovnika vest sajda ode niz vetar

Vanesa je namerno zuakasnila na prvih pet minuta mametamtike, da bi pozvala Danijela na mobilni. Znala je da je četvrtog časa, četvrtokom, na učenju, i da on, verovatno gluvari, napolju, čita poeziju i puši cigarete. Neke devojka je koristila govornicu u Konstansu, zato se Vanesa iskrala napolje, do govornice na uglu Devedeset trće ulice i Medisona.
Dečaci iz nižih razreda, igrali su izmedju dve vatre u dvorištu miške škole Riversajd, pa je, u trenutku kad je njegov telefon zazvonio, Den sedeo na klupi u parkuću na pešačkom ostrvu usred Brodveja. Upravo je provalio L’Etranger, Alberta Kamija, koji im je, u ovom polugodju, obavezna lektira za francuski. Den je bio haj. Već je pročitao engleski prevod, ali je posebno kul osećaj kad čitaš francuski original, naročito ako sediš napolju, piješ lošu kafu i pušiš cigarete usred bučnog i smrdljivog Brodveja. Totalno ludilo. Dok su ljudi prolazili pored njega i žurili da stignu negde, Den je osećao da je udaljen i uzdignut iznad haosa svakodnevog života, baš kao i tip u knjizi. Den je imao tamne podočnjake ispod očiju, jer prošle noći nije mogao da spava. Samo je mislo na Serenu van der Vudsen. Njih dvoje će biti glavni junaci u filmu. Čak će se i poljubiti. To je previše dobro da bi bilo stvarno.
Jadni batice, tu si u pravu.
Njegov mob je i dalje zvonio.
„Da“, javio se Den.
„Ćao. Ovde Vanesa.“
„Ćao.“
„Čuj, moram da skratim. Samo sam htela da ti javim da je Mardžori dobila ulogu.“, brzo je izgovorila Vanesa.
„Misliš Serena“, rekoa je Den, otresajći pepeo i povlačeći još jedan dim cigarete.
„Ne, mislim na Mardžori.“
Den je izbacio dim i čvrsto stegao telefon. „Stani. Šta to govoriš? Mardžori, sa crvenom kosom i žvakom?“
„Da, tako je. Nisam pobrkala njihova imena“, rekla je Vanesa strpljivo.
„Ali, Mardžori je očajna, ne možeš uzeti nju.“
„Da, pa, meni se negde svidelo to što je očajna. Nekako je grubo. Mislim da će zbog toga biti malo napetije, znaš? Kao, ne ono što se očekuje“, rekla je Vanesa.
„Da, definitivon ne“, rugao se Den. „Vidi, stvarno mislim da je to greška. Serena je bila totalna carica. Ne znam zašto nećeš nju. Strava je.“
„Da, pa, ja sam režiser i to je moj izbor. I ja sam izabrala Mardžori. Okej?“ Vanesa stvarno nije želela da sluša kako je Serena strava. „Osim toga, čujem svakakve priče o Sereni. Mislim da nije tako pouzdana.“
Vanesa je bila skoro sigurna da je sve što je čula o Sereni totalna bljuvotina, ali neće škoditi ako nešto od toga nabaci Denu.
„Na šta misliš?“, rekao je Den. „Kakve priče?“
„Da, kao, proizvodi neku drogu, koju zove S i da ima prilično gadnu veneričnu bolest“, rekla je Vanesa. „Stvarno ne želim da se nosim s tim.“
„Gde si to čula?“ pitao je Den.
„Imam svoje izvore“, odgovorila je.
Autobus je protutnjao uz Medison, na putu za Klojsters. Na bočnoj strani autobusa nalazila se velika fotografija pupka. Ili je to rana od metka? Na posteru je, sa strane, ispisano plavim ženskim rukopisom, stajalo ime Serena.
Vanase je buljila za autobusom. Da li to ona gubi pamet? Ili je Serena, stvarno, baš svuda. Svaki i najmanji deo nje?
„Jednostavno, mislim da nije prava za nas“, rekla je Vanesa nadajući se da će privoliti Dena, ako upotrebi reč „nas“. To je njihov film, ne njen.
„Dobro“, rekao je Den hladno.
„Dakle, izlaziš li, u petak, sa mnom i Rubi, u Bruklin?“ pitala je Vanesa, da bi što pre promenila temu.
„Ne. Ne verujem“, rekao je Den. „Gledamo se.“ Prekinuo je vezu i besno bacio telefon u svoju crnu poštarsku torbu.
Tog jutra, njegova sestra Dženi upala je u njegovu sobu, krvavih očiju i ruku prekrivenih crnim mastilom i pozivnicu za onu glupu žurku za sokole bacila na pod pored njegovog kreveta. On se, čak, usudio da pomisli da, pošto već igra pored Serene na filmu, možda nju da povede na tu prokletu žurku. Sad je taj sančić načisto razbucan.
Dan nije mogao da veruje. Njegova jedina šansa da upozna Serenu propala je, jer Vanesa želi da iskoristi svoju umetničku slobodu da napravi najgori film ikad snimljen. Neverovatno. Još neverovatnije je to da se Vanesa, kraljica alternativno-buntovničke scene, spustila tako nisko da širi tračeve o devojci koju jedva poznaje. Možda je duh Konstansa konačno počeo da joj se uvlači pod kožu.
O, nemoj da kvariš zabavu. Trač je seksi. Trač je strava. Ne tračari svako, ali svako ima prava!
Bus je stao na semaforu, tačno ispred njega. Prvo što je Den primetio bilo je Serenino ime. Bilo je nažvrljano plavom dojom, neurednim ženskim rukopisom, na džinovskom crno-belom posteru nečega što liči na pupoljak. Prelepo je.

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

24 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:11 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
fan sreće svog idola

Dženi je tog četvrtka bila kao zombi, jer cele noći nije spavala, ali je završila pozivnice za Poljubac na usnama i sad su ona i Den imali po jednu, svako za sebe.
Umirla je od gladi, takodje, jer je prethodne večeri pojela samo bananu i pomorandžu. Čak je preskočila i svoj jutarnji kroasan sa čokoladom. Tako da je, za vreme ručka, Dženi iskamčila od tetkice u Konstansu dva sendviča sa topljenim sirom i dva jogurta sa kafom, i svoju gozbu odnela u menzu, tražeći mesto za nekim mirnim stolom. Dok jede, moraće da završi domaći, koji je trebala sinoć da uradi.
Dženi je izabrala sto ispod zida pokrivenog ogledalima, na samom kraju menze. Nijedna od starijih devojaka ne vole da ruča pored ogledala, jer se zbog toga osećaju debelima, pa je taj sto uvek prezan. Dženi je spustila svoj poslužavnik,i taman se spremala da navali na klopu, kad je primetila list zalepljen na ogledalo.
Dženi je zgrabila ranac da nadje olovku. Naškrabala je svoje ime na vrhu lista – ona se prva prijavila! – i sela ispred svog poslužavnika zatrpanog hranom, dok joj je srce snažno tuklo. Život je prepun čuda. I postaje sve bolji i bolji.
Još čudesnije, Serena van der Vudsen, lično, izlazila je iz reda za ručak i pošla pravo ka Dženi, noseći svoj poslužavnik. Da li će Serena zaista sesti pored nje? Glavom i bradom?
Dubok uzadah, dubok izdah.
„Zdravo“, rekla je Serena, širko se osmehujući Dženi i spuštajući poslužavnik.
Bože, kako je lepa. Kosa joj je sveltzlatna, kakvu neke devojke u Konstansu pokušavaju da postignu provodeći po četiri sata u frizerskom salonu na poslednjem spratu Bergdof Gudmana, izvlačeći pramenove. Ali, Serenina boja je prirodna, to se vidi.
„Jesi li se to upravo prijavila da mi pomogneš u mom filmu?“ pitala je Serena.
Dženi je klumnula glavom potvrdno, onemela u prisustvu takve veličine.
„Pa, ti si jedina za sad“, uzdahnula je Serena, sedajući preko puta Dženi, okrenuta prema zidu s ogledalom. Ona ne mora da brine da je debela, dok jede. Ona nema ni trunke sala. Pogledala je Dženi i uzdigla svoje zlatne obrve. „Pa, šta znaš da radiš?“
Dženi je viljuškom ubola svoj topljeni sir. Nije mogla da veruje da je uzela dva sendviča. Serena verovatno misli da je ona odvratna svinja.
„Pa, ja sam prilično talentovana. Uradila sam školske himnarijume, znaš, kaligrafski? I objavili su mi neke fotke u Renkoru, ove godine, i kratku priču“, objašnjavala je Dženi.
Renkor je umetnički časopis učenika Konstansa. Vanesa Abrams je urednik.
„O, i upravo sam uradila pozivnice za onu veliku žurku sledeće nedelje, na koju svi idu“, rekla je Dženi, u želji da impresionira. „Bler Valdorf me zamolila da to uradim za njih...“ Dženi je dohvatila torbu i iz nje izvukla kovertu sa Sereninim imenom, ispisanim kitnjastim rukopisom. „Na listi gostiju, koju mi je Bler dala, bila je, još uvek, tvoja adresa u interantu. Htela sam da ti ovo stavim u ormarić ili tako nešto“, rekal je Dženi, crveneći. „Ali, sad kad si tu...“ Predala je kovertu Sereni.
Da li zvučim kao da je uhodim? Pitala se Dženi.
„Hvala“, rekla je Serena, uzimajući kovertu. Otvorila je i pročitala pozivnicu koja se nalazila unutra, tamnih očiju i namrštenog čela.
O, Bože. Mora da je užasna! Mislila je Dženi panično.
Serena je ubacila pozivnicu u svoju torbu i ponovo uzela svoju viljušku, pogubljenog izgleda. Ubacila je komad salate u usta i žvakala ga.
Dženi je, u glavi, pravila beleške kako da se ponaša isto tako misteriozno, dostojanstveno i kul, kako se ponašala Serena upravo u tom trenutku. Da je samo mogla da čuje besne misli koje su se motale po Sereninoj glavi, koja je pizdela na Bler.
Nije htela da dodjem na žurku. Nije mi, čak, ni rekla da će biti žurka.
„Vau“, rekla je, konačno, Serena, još uvek žvaćući salatu. „Okej, primljena si.“ Pružila je svoju ruku i ljupko se nasmešila Dženi. „Ja sam Serena“, rekla je.
„Znam“, rekla je Dženi, crveneći još više. „Ja sam Dženi.“

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

25 Re: Tračerica - cijela knjiga prevedena on Fri Feb 26, 2010 10:11 pm

Chuck

avatar
Admin
Admin
Upozorenje: Sva stvarna imena mesta,ljudi I dogadjaja,promenjena su ili skracena,da zastite nevinog. Sto ce reci mene.
Ćao narode!

S i B: UZVRELO U DJAKUZIJU!

Upravo stiglo iz nepoznatog izvora: Izgleda da su, dok su još bile k’o dupe i gaće, S i B imale jedan strasan momenat, u kadi u Č-ovom apartmanu u Tribeka staru. Da li je taj poljubac bio izraz njihovih iskrenih osećanja jedne prema drugoj? Ili su samo divljale, kao dve smešne naroljane ribe? Kako god, to definitivno daje malo tenzije čitavom ovom haosu. Kako je dobro!
A, u slučaju da niste videli poster, postavljen na svim busevima, taksijima i metroima širom grada, originalna fotka S se, još uvek, može videti u Vajthot galeriji u Čelziju, medju portretima drugih čuvenih faca, ukljčujući i mene. Tako je! Braća Remi su, jednostavno, previše seksi da bih im odolela. Fabulozni su fabulozni s razlogom, narode.

Vaš e-mail
P: Draga Tračaro,
Neću ti reći ko sam, ali i ja sam medju izloženim radovima braće Remi. Stvarno volim to što rade i baš mi se dopada moja fotka koju su oni snimili, ali nikako im ne bih dozvolila da je postave na bus. Ako mene pitaš, S samo to traži, šta god da dobija. A, koliko čujem, ona mnogo i daje.
- Anonomnost

O: Draga Anonomnosti,
Kul je biti skorman, ali što se mene tiče, da poželiš da staviš bilo koji deo mene na bočnu stranu busa, ja bih rado pristala. Ja bih se prodala za slavu.
- T

Na sajtu
Mala kupuje veliku knjigu o snimanju filmova u knjižari Šekspir i ko, na Brodveju. N sa Č bleji u baru, tu, na Prvoj aveniji. Valjda N hoće da ima Č na oku, kako ga Č ne bi otkucao, a? I B kupuje mnogo sveća, u radnji na Leksu, za svoju veliku noć sa N.
To je sve, za sad. Uživajte ovog vikenda – ja, definitivno, hoću.

Znate da me volite,
tračara

View user profile http://www.gossipgirlcroatia.com

Sponsored content


View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 2]

Go to page : 1, 2  Next

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum


Free forum | © PunBB | Free forum support | Contact | Report an abuse | Free forum