4. scena: The Gathering

Sad kada je Nate otisao, laknulo mi je, bar nece vise imati ko da prica o mom i njegovom vencanju (najezim se pri pomisli na to vencanje), jedva cekam da pocne ovo. Vidim da Chucku nije svejedno, ali on je pustio Blair i uradio je pravu stvar, iako je jos uvek voli. Jedva cekam da dodje Dan, trazim ga pogledom po crkvi.

Jenny i Dan dolaze
"Hej ljudi..."

Dan

"Hej, ljudi", ponovio sam za Jenny i pogledao u ekipicu koja je sjedila. Srce mi je zastalo. Proradi! Proradiii!!! Serena... predivna... nevjerovatna... Volim te! Volim te! Začepi Dan, da nebi zapravo viknuo!
Bitke su se vodile u meni, dok sam posmatrao Serenu. Nabacila je svoj prekrasan osmijeh i gledala u mene. U mene?! Nemoguće. Ne, nije istina!!!

"Cao Dan", osecam se kao zaljubljena tinejdzerka, osecam leptirice u stomaku, i srecna sam, osmehujem mu se. Zanela sam se i vise nego sto je bilo potrebno, totalno sam zaboravila da se javim Jenny, "Hey Jenny", kazem i dalje s osmehom, nadam se da niko nece primetiti.

Dan

Gledao sam u Serenu. Bila je predivna. Brzo sam smaknuo pogled i počešao se po nosu. Ne smijem dopustiti da neko primjeti!
"Možemo sjesti?", upitao sam ljubazno. Glas mi je pukao na par mjesta. Gledao sam u svoje cipele. Smeđe, lakirane, odvratne! Zaista se nikada nisam znao normalno obući.

Gleda Serenu s ljubomorom, ta devojka ce se udati za Nate-a. Dodje mi da pobegnem. Ali ostacu tu,koliko mi tesko bilo.
"Hej Serena, sta ima?"

Chuck

"Sjednite slobodno", prekinuo sam Jenny i pomaknuo se u stranu. Ovo će biti zanimljivo: Serena, Dan. U daljini Nate. Neka show počne! A koga ja zavaravam! Pa ja se nemam čemu radovati više! Blair više nije moja! Stani, ti si Chuck Bass, tebi Blair ne znači ništa!

Jenny me je gledala pomalo besno, ne znam sta joj je, "Jenny kako si provela leto, neki novi momak u blizini?", ja joj necu pricati o svom, Dan mi je stalno bio u mislima, iako sam ga provela sa Nateom. Gledam u njega, ali brzo skrecem pogleda. Ocekujem da mama nesto kaze.

Nasmiješim se Danu i Jenny i pozdravim ih. "Kako ste vi proveli ljeto?" Kažem jer se nismo uopće čuli, a ostale sam već pitala. Ne čekajući odgovor, uzbuđeno kažem: "Za nekoliko godina, možda i mjeseci (namignem svima prisutnima) će moja Serena stajati tamo." Pogledam prema oltaru i sretno uzdahnem. Skrenem pogled na Dana koji je izgledao zbunjeno i onda se okrenem prema Jenny: "Nate će sigurno izgledati sjajno u odijelu, mislim već smo se svi složili oko toga,a i viđali smo ga u odijelu ali ipak.. Zar ne?" Jenny mi ne odgovara pa pitam Serenu: "Uostalom, gdje nam je budući mladoženja?"

Dan

"Dobro smo proveli ljeto", rekao sam uštogljeno i štreberski. Zbunila me priča o vjenčanju. Serene i Natea? Pa zar nije rekla prije nekoliko sati da mene želi i da će prekinuti sa Nateom. Mislim, nije rekla, ali sve je ukazivalo na to. I šta je sada? Planira se vjenčanje?! Nevjerovatno! Pa ja ne mogu vjerovati! Heeej! Šta se to dovraga dešava?!

"Pa... Serena... kad ste se zaručili?", upitao sam pokušavajući sakriti bijes.

Buduci mladozenja, nisam ocekivala da mama kaze tako nesto, a najvise ne pred Dan-om. Najvise me je zbunilo Dan-ovo pitanje, kad smo se verili, ma ko se verio, besna sam, jedva cekam da pocne i da se zavrsi ovo vencanje, i sva ta prica o mom vencanju, sa Nate-om. Taman sam pomislila da moze biti nesto vise izmedju mene i Dan-a, ali izgleda da je sve to palo u vodu. Moracu nekako da sredim stvari, ali drugom prilikom, odgovaram pomalo besno, "Danas nije dan da se govori o mom vencanju, danas se udaje Blair, moja najbolja drugarica, i zato dosta. I da Dan, nismo se verili, to su samo price kojima se nadaju mama i Nate", nadam se da je shvatio sta zelim da mu kazem.

Dan

Sjeo sam i u trenutku se našao pored Serene. Sve u meni je zatreperio. Nisam svijetlio, sjevao sam od sreće. Zapravo, nisam bio sretan. Samo me ispunjavao osjećaj da je Serena tik do mene. Opustio sa noge, i koljeno je lagano dotaknulo Serenino. Drhtio sam od nečega, i nisam to mogao sakriti. Volio sam ju svim srcem, ali ona voli Natea.
"Serena...", rekao sam tiho, "Prerano ti je da se već udaješ".
Zvučao sam čudno, ali želio sam ju zadržati za sebe. Želio sam da bude sretna... ali ne sa Nateom...

Gledao je u mene, pokusavala sam da se ne nasmejem onako zaljubljeno, ponovo su poceli leptirici, i to jace nego ranije, ovog trenutka sam zelala da mu kazem da ga volim, ali ipak nije bilo pravo vreme za to. Prerano mi je da se udajem, rekao je, pomislila sam, za Nate-a jeste, ali da je on u pitanju, bilo bi pravo vreme. Sama pomisao, izmamila mi je osmeh, "Dan, Blair se udaje, zasto ne bih mogla i ja", kazem, ali moram da mu kazem nesto, da ne bi pomislio da zelim da se udam za Natea, "Ali kad bih se sad udala, taj za kog bih se udala, sigurno ne bi bio Nate."

Dan

Šokirao sam se. Ona mi čita misli?! Pa na to sam i mislio kada sam joj rekao da je prerano.
"Pa zašto? Šta toliko fali Nateu?", pokušavam zvučati... ne znam kako. Samo želim da ne vidi da patim. Ali dok sam to izgovarao licem mi je prošla bolna grimasa. Spustio sam glavu. Samo da nije primijetila!

Sta fali Nateu, nista, ali ja ga ne volim, volim Dana, ali ne mogu to da mu kazem. Primetila sam da se ponasa cudno, da li me on jos uvek voli, kao i ja njega, saznacu to uskoro. "Nate, ma nista mu ne fali, samo ja ga...", okrecem temu, "Jedva cekam da vidim kako Blair izgleda, sigurno je predivna".

"I ja isto." Kažem malo glasnije i uputim zbunjen pogled Sereni nadajući se da će shvatiti da mi se ne sviđaju njezina i Danova došaptavanja.

Trznem se na Lilyn povišen ton. Pogledam Serenu ispod oka i nastavim glasnije: "Jesi joj vidjela vjenčanicu?"
Upitao sam djetinjasto i curasto, ali valjda mi se posreći i Lily ne posumnja u ništa. Serena ipak voli Natea. Ja nemam šanse. Nisam lijep, nisam zgodan, ne bavim se sportom... to je ono što ona traži. Zar sam zaista pomislio da imam šanse?

"Da, svi jedva cekamo da vidimo Blair", pogledam mamu, ne znam sta je tim tonom htela reci, zatim prebacim pogleda na Chucka, deluje odsutno, i iako to ne pokazuje, mislim da ce mu srce puci, vratim pogled na Dana, nasmesim se, "A vencanica, ma kakva god da je, verujem da Blair odlicno stoji", odlucila sam, reci cu Danu sta osecam posle vencanja.

Vidim nekako uplašen izraz na Danovom licu pa mu se nasmiješim, iako vjerojatno nije ni primijetio jer je prezauzet Serenom. Slegnem ramenima, nasmiješim se i uzbuđeno iščekujem dolazak Blair.

Chuck

Gledao sam prema oltaru, za kojim će za par minuta stajati Blair.
Ne želim postojati! Ja ne znam zašto postojim. Ne mogu izdržati ovo! Da li da odem?! Ili ne? Moram ostati! Ali da li mogu ostati?
Pogledao sam u Dana, koji je zaljubljeno gledao u Serenu. Nate i Vanessa u daljini su nešto razgovarali punom parom. Lily je gledala u mene. Htio sam joj izrazom lica pokazati kako se osjećam. Morao sam nekom, ali nisam imao kome.

Prilazim Chucku. Osecam njegov bes,kao da ce da ekslodira. Htela sam da ga pitam kako je,ali znam da bi odgovorio smireno da je sve u redu s njim,no rekoh samo "Hej..."

Chuck

Trznuo sam se iz razmišljanja. Lily nije dala nikakav znak razumijevanja. Pogledao sam u malu Jenny.
"Hej", rekao sam, a glas mi je zadrhtao. Srce mi se kidalo. Nasmiješio sam se usiljeno.

Osetila sam potrebu da ga ipak pitam kako je. Jadan,samo sto ne pukne.
"Mislila sam da neces doci...kako si?" upitah sa sazaljenjem

Chuck

Osjetio sam sažaljenje u Jennynom glasu. Možda me razumila. Možda ona zna šta mi je. Možda je ona pročitala moje osjećaje?
"Dobro sam", rekao sam i nasmiješio se tužno prema njoj. "Hvala na pitanju", jedva sam prozborio.