Tračerica - cijela knjiga prevedena

tribeka star

Star klub hotela Tribeka star veliki je i fensi, ispunjen udobnim foteljama i otomanima i kružnim banket stolovima, kako bi se gosti osećali kao da se za svakim stolom održava po jedna privatna žurka. Jedan zid je bio osvatljen desetinama crnih sveća, koje su treperile u slabo osveljenoj prostoriji, a di džej je na mikseti vrteo blagi klupski bit. Bilo je tek osam, ali bar je već bio krcat ljudima, obučenih po najnovijoj modi, koji su pijuckali koktele pastelnih boja.
Bler nije bilao briga koliko je sati – treba joj piće.
Sedela je u fotelji odmah do bara, ali glupava kelnerica ju je ignorisala, verovatno zato što se Bler nije potrudila da se namontira. Nosila je izbledela Erl farmerke i dosadni crni džemper, jer samo se izlazi sa Serenom na piće na brzaka, a posle pali kući, da se spremi za noć divljeg seksa s Nejtom. A, ni za to se neće posebno montirati. Bler je rešila da Nejta na vratima dočeka gola.
Lice joj se upalilo od sam pomisli na to i zbunjeno se osvrnula po klubu. Osećala se kao luzer što sedi sama i bez pića. Gde je, uostalom, Serena? Nema ona čitavu jebenu noć.
Bler je zapalila cigaretu. Ako Serena ne dodje dok ne dovršim ovu cigaretu, odlazim, rekla je sebi mrzovoljno.
„Pogledaj je“, čula je Bler kako neka žena kaže svojoj prijateljici. „Zar nije prelepa?“
Bler se okrenula da pogleda. Naravno da je to Serena.
Bila je obučena u plave čizme od brušene kože, do kolena i pravu Puči haljinu. S dugim rukavima i visokim okovratnikom i pojasom od plavih, narandžastih i zelenih kristalnih perli. Haljina je bila super fantastična. Kosa joj je bila zategnuta u konjski rep, na vrh glave, na očima je imala bledoplavu senku, a na usnama kremroze ruž. Nasmešila se i mahnula Bler s druge strane prostorije, vijugajući krzo gomilu. Bler je gledala kako se glave okreću dok Serena prolazi i počelo je da joj se kuva u stomaku. Več joj je muka od Serene, a još nije ni razgovarala s njom.
„Zdravo“, rekla je Serena i sručila se na četvrtasti otoman pored Blerine fotelje.
Istog trenutka kaj njih se stvorila kelnerica.
„Zdravo, Serena, dugo se nismo videle. Kako ti je brat“, rekla je konobarica.
„Zdravo, Misi. Erik je dobro. Previše je zauzet da bi me ikad zvao. Mislim da on tamo gore sigurno ima bar osam devojaka“, smejala se Serena. „Kako si ti?“
„Super sam“, rekla je Misi. „Čuj, moja sestra radi za jednu ketering firmu, znaš, i rekla mi je da te je, pre nekoliko dan, videla na žurci na kojoj je radila, u galeriji u Čelziju. Kaže da je ono tvoja slika na svim busevima. Je li to tačno?“
„Aha“, rekla je Serena. „Ludilo, ha?“
„Opičena si“, skičala je Misi. Pogledala je Bler, koja ju je streljala pogledom. „Inače, šta pijete, devojke?“
„Ketel van i tonik“, odgovorila je Bler, gledajući je pravo u oči i čekajući je da im zatraži ličnu kartu. „Ekstra limete.“
Ali, Misi bi pre izgubila posao nego da gnjavi Serenu van der Vudsen što je maloletna.
To i jeste suština odlaska u hotelske barove: niko ti ne traži legitimaciju.
„A za tebe, milice?“ Misi je pitala Serenu.
„Oh, biće dobro da krenem sa kozmom“, rekla je Serena i nasmejala se. „Treba mi nešto roze, da mi se slaže sa haljinom.“
Misi je požurila da im donese piće, jedva čekajući da ispriča barmenu da devojka sa fotografija braće Remi, koja je po celom gradu, sedi u njihovom baru i njena je ortakinja!
„Izvini što kasnim“, Serena je rekla Bler, osvrćući se oko sebe. „Mislila sam da su svi ostali ovde s tobom.“
Bler je slegla ramenima i povukla dobar dim svoje cigarete, koja se smanjivala. „Mislila sam da malo posedimo same“, rekla je. „Niko, ionako, ne izlazi ovako rano.“
„Okej“, rekla je Serena. Zagladila je svoju haljinu i zakopala po svojoj crvenoj tašnici da pronadje paklicu cigareta. Goloaz, iz Francske. Tapkajući po paklici, istresla je jednu i stavila u usta. „Hoćeš jednu?“ ponudila je Bler.
Bler je odmahnula glavom.
„Nekako su jake, ali kutija je previše kul, tako da me baš briga“, nasmejala se Serena. Upravo se spremala da zapali barskom šibicom, kad je barmen doleteo sa upaljačem.
„Hvala“, rekla je, podigavši oči da bi ga pogledala. Barmen joj je namignuo i brzo se povukao iza bara. Misi im je donela njihova pića.
„Za stara vremena“, rekla je Serena, kucnuvši svoju čašu o Blerinu i potežući dobar gutljaj svog ružičastog kosmopolitena. Zavalila se u svoju stolicu i uzdahnula od zadovoljstva. „Zar, prosto, ne obožavaš hotele?“ rekla je. „Tako su puni tajni.“
Bler je podigla obrve, umesto da nešto kaže, sigurna da će joj Serena sad ispričati svoje divlje i lude stvari koje su joj se dogodile u hotelima kad je bila u Evropi ili gde god, kao da je Bler briga za to.
„Mislim, zar se ne zapitaš svaki put šta li svi rade u svojim sobama? Kao, možda, gledaju porniće i jedu kuglice sa sirom, ili se, u kupatilu, bave seksualnim perverzijama. Ili možda samo spavaju.“
„Aha“, rekla je Bler nezainteresovano, gutajći svoje piće. Moraće malo da se napije da bi pregurala tu noć, naročito onaj deo kad bude gola. „Pa, kakva je to priča o tvojoj slici na svim busevima i to?“ rekal je Bler. „Nisam je videla.“
Serena se zakikotala i nagnula poverljivo ka Bler. „I da si je videla, verovatno me ne bi prepoznala. Moje ime je na njoj, ali to nije fotka mog lica.“
Bler se namrštila. „Ne kapiram“, rekla je.
„To je umetnost“, rekla je Serena misteriozno i ponovo se zakikotala. Popila je gutljaj pića.
Lica dve devojke bila su udaljena samo desetak centimetara i Bler je mogla da oseti snažan miris mešavine esencijalnih ulja, koju je Serena počela da nosi.
„I dalje ne kapiram. Je li nešto bezobrazno?“ rekal je Bler, zbunjena.
„Ne baš“, odgovrila je Serena, s lukavim osmehom na licu. „Mnogo ljudi je fotografisalo svoje, takodje. Znaš – čuvene face.“
„Ko, na primer?“ rekla je Bler.
„Na primer, Madona, i Eminem i Kristina Agilera.“
„Oh“, rekla je Bler, zvučeći kao da uopšte nije impresionirana.
Serenin pogled se suzio. „Šta to treba da znači?“ želela je da zna.
Bler je podigla bradu i gurnula svoju pravobraon kosu iza ušiju. „Ne znam, izgleda kao da si spremna da uradiš bilo šta, samo da bi šokirala ljude. Zar nemaš nimalo ponosa?“
Serena je odmahnula glavom, još uvek zablenuta u Bler. „Kao šta, na primer? Šta sam to uradila?“ rekla je, histerično grickajući nokte.
„Na primer, izbacili su te iz internata“, rekla je Bler neodredjeno.
Serena je frknula. „Šta je tako loše u tome? Hiljade ljudi bude izbačeno svake godine. Imaju toliko tupavih pravila, skoro da je nemoguće da te ne izbaci.“
Bler je stegnula usne, pržljivo odmeravajući reči. „Ne mislim na to, mislim zašto su te izbacili.“ Eto. Uradila je to. Sad se uvalila. Sad će morati da sluša Serenu, dok joj priča sve o sektama kojima se priključila, i momcima sa kojima se seksala i drogama koje je probala. Sranje.
Nemojte, ni za sekund, poverovati da je, ipak, nije kopkalo da sazna.
Bler se igrala rubinskim prstenom na svom prstu, vrteći ga ukrug. Serena je podigla čašu prema Misi, tražeći još jedno piće.
„Bler“, rekla je Serena. „Jedini razlgo što sam izbačena jeste što se uopšte nisam pojavila na početku godine. Ostala sam u Francuskoj. Moji roditeji, čak, nisu ni znali. Trebalo je da se vratim avionom krajem avgusta, ali ostala sam do treće nedelje septembra. Živela sam u tom fantastičnom zamku bluzu Kana i to je, kao, bila non-stop žureza. Ne verujem da sam, za sve vreme tamo, spavala, ukupno, osam sati. Bilo je kao na onim žurkama u kući u Velikom Getsbiju. Bila su tu ta dva tipa, stariji i mladji brat, i ja sam bial totalno zaljubljena u obojicu. U stvari“, nasmejala se, „još više sam bila zaljubljena u njihovog oca, ali on je oženjen.“
Di džej Star kluba promenio je vajb i pustio fanki esid džez pesmu, sa kul ritmom. Svetla su se zamračila i sveće zatreperile. Serena je pomerala nogu u ritmu muzike i pogledala Bler, čije su oči postajale bezizražajne.
Serena je zapalila još jednu cigaretu i duboko uvukla dim.
„Inače, naravno da sam se mnogo zezala u školi, ali to su svi radili. Ono preko čega škola nije mogla da predje jeste to što se nisam pojavila na početku godine. Ne zameram im zbog toga, valjda. Ali, prava istina je da me je bolelo dupe da se vraćam u školu. Bilo je previše zabavno.“
Bler je ponovo prevrnula očima. Stvarno je nije briga šta je prava istina.
„Da li si ikada pomislila na činjenicu da su ovo, kao, najvažnije godine naših života? Ono, za upis na koledž i sve ostalo?“
Misi je donela Serenino piće, a Serena joj je ovog puta zahvalila samo klimanjem glave. Pogledala je u pod, držeći nokat malog prsta medju zubima. „Da, to tek sad shvatam“, priznala je. „Nisam o tome ranije razmišljala – da je trebalo da se uključim u timove i klubove. Znaš, da se stvarno unesem u priču o školovanju.“
Bler je zatresla glavom. „Žao mi je tvojih roditelja.“, rekla je tiho.
Serenine oči su postale krupne i usna joj je drhtala. Ali, bila je rešena da ne dozvoli Bler da je rasplače. Bler se samo ponaša kao kučka, to je sve. Možda treba da dobije.
Serena je uzela veliki gutljaj svog pića i obrisala usta svojom salvetom, koja je bila ispod koktela. „Dakle, nisi mi ispričala šta ste ti i Nejt radili čitavog leta. Jesi li, ikad, otišla gore do Mejna, da vidiš taj brod što je sagradio?“ pitala je, načisto menjajući temu.
Bler je odmahnula glavom. „Bila sam u teniskom kampu. Bilo je grozno.“
„Oh“, rekla je Serena.
Pile su svoje piće, u nelagodnoj tišini.
Serena se iznenada uspravila, setivši se nečega. „Hej“, rekla je. „Znaš da se jedan devojka, ipak, prijavila da mi pomogne u vezi sa mojim filmom. Ide u deveti razred. Zove se Dženi. I dala mi je pozivnicu za tu žurku, sledeće nedelje. Znaš, onu koju ti spremaš?“
Tuše, drugarice. Tuše.
Bler je izvukla jednu cigaretu iz paklice i stavila je u usta. Uzela je šibicu, zastavši za trenutak, pre nego što je upalila, da bi videla da li će barmen skočiti sa drugog kraja prostorije, s upaljačem. Nije. Bler je sama upalila cigaretu i dunula oblak dima, pravo u lice Sereni.
Znači, Serena zna za žurku. Ima pozivnicu. Pa, ionako bi, sigurno, saznala.
„Kaligrafkinja“, rekla je Bler, smešeći se slatko. „Dobra je, zar ne?“
„Da, odlično je obavila posao“, rekla je Serena. „I stvarno je lepo od nje što je primetila da je na mojoj pozivnici pogrešna adresa. Rekla mi je da si joj ti dala adresu moje sobe u Hanoveru.“
Bler je sklonila kosu iza ušiju i slegla ramenima. „Ups“, rekla je, praveći se naivna. „Izvini zbog toga.“
„Pa, pričaj mi o žurci“, rekla je Serena. „Za šta ono beše?“
Bler nije mogla da priča o povodu žurke, a da se ne smeši zbunjeno, jer to zvuči tako kilavo i nimalo seksi. Zato je i nazvala žurku Poljubac na usnama. Da bi se to učinila malo privlačnijim. „To je za ona dva siva sokola, koji žive u Centrala parku. Oni su ugrožena vrsta i svi se brinu da će umreti ili crći od gladi ili da će im veverice rasturiti gnezda ili tako nešto. Zato su osnovali fondaciju za njih“, objašnjavala je. „Nemoj da se smeješ. Znam da je pomalo glupo.“
Serena je dunula u oblačić dima i zakikotala se. „Pa, nije da nema ljudi koje treba spasavati. Mislim, šta je sa beskućnicima?“
„Pa, ipak je to dobro delo. Želeli smo da počnemo sezonu nečim što nije previše teško“, huktala je Bler, iznervirana. U redu je da se ona podsmeva povodu koji je izabrala za žurku, ali Serena nema pravo da to radi.
Serena se vratila temi razgovora. „Pa, je li ta žurka, kao, samo za nas, ili je i za roditelje?“ pitala je.
Bler je oklevala. „Samo... mi“, rekla je konačno. Sručila je ostatak svog pića i pogledala na svoj sat. „Hm, ja bih morala da krenem“, rekla je. Navukla je torbicu na ruku i podigla svoju paklicu cigareta sa stola.
Serena se namrštila. Dugo se oblačila i naoštrila se za lud noćni provod sa svojim prijateljima. Očekivala je veliku grupu – Bler i ostale devojke, Nejt i njegova ekipa, Čak i njegovi momci – sve ljude s kojima su uvek blejale.
„Ali, mislila sam da ćemo duže ostati ovde. Da ćemo sačekati ostale“, rekla je Serena. „Gde ti, uopšte, ideš?“
„Sutra ujutru imam pripreme za SAT“, rekla je Bler, osećajući se izuzetno nadmoćnom, iako je lagala da ti uši otpadnu. „Treba da se spremim za to i hoću rano da odem u krevet.“
„Oh“, rekla je Serena. Prekrstila je ruke i zavalila se u svoju stolicu. „Nadala sam se da ćemo, na kraju, napraviti žurku u apartmanu Basovih, na spratu. Još ga imaju, zar ne?“
U desetom razredu, Serena i Bler i njeni prijatelji proveli su mnogo noći u apartmanu Čaka Basa, nalivajući se i igrajući, gledajući filmove i poziavjući rum-servis, kupajući se u toplim kupkama. Čoporativno su se obeznanjivali na king-sajz krevetu i ostajali tu dok se ne otrezne dovoljno da mogu da stignu kući.
Jednom, tokom pijanke na kraju desetog razreda, Serena i Bler brčkale su se u djakuziju, i Bler je poljubila Serenu pravo u usta. Serena se ujutru ponašala kao da se ne seća toga, ali Bler nikada nije zaboravila. Iako je to bio impulsivan čin, koji ništa nije zaničio, od razmišljanja o tom poljupcu Bler uvek postane vruće, i oseti svrabež i nelagodnost. To je bio još jedan razlog zbog kojeg je bilo takvo olakšanje što je Serena otišla.
„Basovi još uvek imaju apartman“, rekla je Bler, ustajući. „Ali, stvarno ne vole da kad ga drugi koriste. Nismo više deseti razred“, dodala je hladno.
„Okej“, rekla je Serena. Šta god kaže, nije dobro, jel’ da. Bar ne za Bler.
„Pa, lepo se provedi ovog vikenda“, rekla je Bler uz namešten osmeh, kao da su se tek upoznale. Spustila je dvadeset dolara na sto, za njihova pića. „Izvinite“, rekla je trojici visokih momaka koji su joj blokirali put. „Mogu li da prodjem?“
Serena je zavrtela slamku po svojoj čaši i posrkala ostatke svog kosmopolitena, gledajući Bler kako odlazi. Piće je sad imalo slankast ukus, jer se ponovo spremala da zaplače.
„Hej, Bler...“, viknula je Serena za svojom drugaricom. Ako bi samo sve izbrbljala, pitala Bler zašto je stvarno ljuta, čak joj priznala da je spavala s Nejtom taj jedan jedini put, možda bi mogla da nastavi da budu drugarice. Mogla bi da krene ispočetka. Serena bi, čak, mogla da podje na pripremni SAT, kako bi zajedno mogle da vežbaju, ili bilo šta.
Ali, Bler je nastavila da se probija kroz gužvu i kroz vrata, na ulici.
Otišla je peške do Šeste avenije, kako bi uhvatila taksi do predgradja. Počela je da pada kiša i kosa je počela da joj se kovrdža. Autobus je protutnjao ulicom, sa Sereninom slikom na bočnoj strani. Da li je to njen pupak? Liči na tamnu košticu u centru breskve. Bler je okrenula ledja slici i mahnula rukom u vazduhu da bi zaustavila prvi taksi. Ne može dovoljno brzo da pobegne. Ali, prvi taksi koji je stao imao je isti poster na osvetljenoj reklamnoj kutiji na krovu. Bler je ušla i besno zalupila vratima. Ne može skroz da pobegne – Serena je svuda, jeb’o te.

Serena je uzela još jednu cigaretu i stavila je u usta, drhtavim prstima. Iznenada joj je ruka s prstenom na malom prstu prinela Zipo i upalila joj cigaretu. Upaljač je bio zlatan, sa monogramom Č.B. Isti takav bio je i prsten.
„Zdravo, Serena. Izgledaš opasno dobro“, rekao je Čak Bas. „Zašto sediš ovde sasvim solo?“
Serena je udahnula duboko, zaustavljajući suze, i nasmejala se. „Zdravo, Čak. Drago mi je da si ovde. Bler me ispalila i sasvim sam sama. Dolazi li još neko?“
Čak je, šklocnuvši, zatvorio upaljač i stavio ga u džep. Osvrnuo se po prostoriji. „Ko zna“, rekao je nehajno. „Možda dodju, a možda i ne dodju.“ Seo je na fotelju u kojoj je Bler sedela. „Stvarno izgledaš opasno dobro“, ponovo je rekao, blenući u Serenine noge, kao da hoće da ih pojede.
„Hvala“, rekla je Serena i nasmejala se. Negde je olakšanje to što je Čak isti onaj stari, iako se svi drugi ponašaju kao frikovi. Zbog toga mora da ga voli.
„Još jednu turu“, Čak je dobacio Misi. „I stavi sve na moj račun.“ Pružio je Sereni dvadeset dolara, koje je Bler ostavila na stolu. „Zadrži to“, rekao je.
„Ali to je Blerino“, reka je Serena, uzimajući novčanicu i zagledajući je.
„Onda joj vrati“, rekao je Čak.
Serena je klimnula glavom i gurnula novčanicu u svoju somotsku crvenu tašnicu.
„Izvoli“, rekao je Čak, kad je Misi spustila piće na sto. „Naiskap!“ Kucnuo se sa Serenom i sručio skoč niz grlo.
„Ups“, rekla ja ona kad joj je kozmo pljusnuo na haljinu. „Do djavola.“
Čak je dohvatio svoju salvetu i tapkao po mrlji, koja se nalazila na Sereninom kuku. „Eto, više se ne vidi“, rekao je, puštajući da mu se ruka, još neko vreme, zadrži u blizini njenih prepona.
Serena je zgrabila Čakovu ruku i vratila je u njegovo krilo. „Hvala, Čak“, rekla je. „Mislim da sam dobro.“
Čaku nije bilo ni mrvicu neprijatno. On ne zna za blam.
„Hej, hajde da uzmemo još po jedno piće i odnesemo ga do mog apartmana, okej?“ predložio je. „Reći ću bamenu i kelnericama da kažu svakom ko dodje da smo gore. Oni znaju ko su moji prijatelji.“
Serena je oklevala, razmišljajući o onome što je rekla Bler, da Basovi više ne vole da im ljudi dolaze u apartman. „Jesi li siguran da je okej?“ rekla je.
Čak se nasmejao i ustao, pružajući joj ruku. „Naravno da je okej. Hajde.“

Iako je padala kiša i dupe mu otpadalo od zime, Nejtu se nije žurilo da stigne do Blerine kuće. Stvarno je prilično ironično. Evo njega, sedamnaestogodišnjeg momka, sprema se da sa svojom devojkom spava prvi put (njoj bar prvi put). Trebalo bi da trči.
Mora da zna do sad, ponvaljao je sebi, i ponavljao i ponavljao. Kako da ne zna? Do sad je, sigurno, čitav grad saznao da je on spavao sa Serenom. Ali, ako Bler zna, zašto ništa ne govori?
Razmišljanje o tome izludjivalo je Nejta.
Svratio je u radnju s alkoholom, na Medison aveniji i kupio Džek Denijels od 0,2. Kod kuće je, već, svario džoint, ali mu je potrebna još jedna injekcija hrabrosti, pre nego što vidi Bler. Pojma nema šta ga čeka.
Nejt je ostatak puta prepešačio što je sporije mogao, pijuckajući krišom, iz flaše. Baš pre skretanja niz Sedamdeset drugu ulicu, do njenog stana, kupio je ružu za Bler.

Čak je naručio još jednu rundu pića iz bara i Serena je pošla s njim do lifta i do apartmana Basovih, na devetom spratu. Izgledao je sasvim isto, kao i uvek: salon, sa kućnim bioskopom i barom; ogromna spavaća soba, sa king-sajz krevetom i još jednim kućnim bioskopom, sa djakuzijem i dva paperjasto meka bela bademantila. To je još jedna strava stvar, koju Serena obožava kod hotela – bademantili.
A, ko ih ne voli?
Na stočiću u dnevnoj sobi bila je gomila fotografija. Serena je na fotografiji na vrhu prepoznala Nejtovo lice, podigla ih je i krenula da ih pregleda.
Čak je pogledao slike, preko njenog ramena. „Prošle godine“, rekao je, odmahujući glavom. „Bili smo prilično opičeni.“
Bler, Nejt, Čak, Izabel, Kejti, svi su na tim slikama, goli u djakuziju, igrajući u donjem vešu, pijući šampanjac u krevetu. Sve su to fotke sa prošlogodišnjih žurki – u uglu svake stajao je datum – i sve su slikane u apartmanu.
Znači, Bler je lagala. Svu su se, ipak, zezali u apartmanu Basovih, kao i uvek. I Bler nije malo nevinašce, kakvom se predstavlja, sa fol SAT testom i uštogljenom crnom džemperu. Na jednoj slici bila je obučena samo u donji veš, i skakala gore-dole po krevetu, sa velikom bocom šampanjca u ruci.
Serena je gutala svoje piće i sela na ivicu sofe. Čak je seo na drugi kraj i privukao njene noge u svoje krilo.
„Čak“, upozorila je Serena.
„Šta? Izuvam ti čizme“, rekao je Čak nevino. „Zar ne želiš da ih izuješ?“
Serena je uzdahnula. Iznenada se osetila umornom, stvarno umornom. „Da, naravno“, rekla je. Dohvatila je daljinski i uključilaTV, dok joj je Čak skidao čizme. Prljavi ples se prikazuje na TBD. Savršeno.
Čak je počeo da joj masira stopala. Prijalo joj je. Ugrizao je njen palac i ljubio joj zglavak.
„Čak“, zakikotala se Serena, padajući na kauč i zatvarajući oči. Soba joj se malo nakrenula. Oduvek je slabo podnosila alkohol.
Čak je pomerao ruke uz njene noge. Za nekoliko sekundi, njihovi prsti već su krenuli gore-dole po unutrašnjosti njenih butina.
„Čak“, rekla je Serena, ponovo otvarajući oči i uspravljajući se u sedeći položaj. „Možemo li samo da sedimo ovde? Ne moramo ništa da radimo, u redu? Hajde da samo leškarimo na kauču i gledamo Prljavi Ples. Znaš, kao devojke?“
Čak je, na šakama i kolenima, dopuzao do Serene, dok se nije nadneo nad nju i ona se našla prikleštena ispod njega. „Ali ja nisam devojka“, rekao je. Spustio je svoje lice do njenog i počeo da je ljubi. Usta su mu imala ukus kikirikija.

„Sranje!“ vrisnula je Bler, kad je čula da vratar zvoni iz prizemlja. Još uvek je bila obučena i upravo je preko celog tepiha prosula vosak crvene sveće.
Bler je isključila svetlo u svojoj spavaćoj sobi i jurnula da odgovori na interfon u kuhinji.
„Da, pošaljite ga gore“, rekla je vrataru. Raskopčala je pantalone i otrčala natrag do svoje sobe, oslobadjajući ih se usput. Onda je svukla i ostatak odeće sa sebe i bacila sve u ormar. Gola, naprskala se svojim omiljenim parfemom, prsnuvši, čak, jednom izmedju nogu.
Ooo, nevaljala devojčica.
Bler je odmerila svoje golo telo u ogledalu. Noge su joj prekratke u odnosu na ostatak njenog tela, a dude su joj mala i ne viču obrati pažnju na mene onoliko glasno koliko bi ona želela. Farmerke su joj na struku ostvile ružan crveni trag, ali jedva da je vidljiv na slaboj svetlosti sveća. Koža joj je, još uvek, fina i tamna od letos, ali joj lice izgleda mlado i prestravljeno, ni približno seksi kao što bi trebalo. A kosa joj se od kiše podigla u pravi oblak sitnih kovrdža. Bler je jurnula kupatilo, na usne stavila sjaj, koji je Serena zaboravila na njenom lavabou, i četkala kosu dok joj nije pala na ramena, na najseksipilniji mogući način. Eot, istant neodoljivost.
Začulo se zvono. Bler je ispustila četku, koja je zazvečala po lavabou.
„Sačekaj!“ viknula je. Duboko je udahnula i sklopila oči da izgovori malu molitvu, iako baš i nije od onih što se mole.
Nadam se da će proći dobro. To je najbolje što ume.

Serena je pustila Čaka da je ljubi neko vreme, jer je bio težak i nije mogla da ga skine sa sebe. Dok je on svojim jezikom istraživao unutrašnjost njenih usta, ona je gledala Dženifer Grej, kako sa Patrikom Svejzijem pljuska po jezeru. Na kraju je Serena okrenula glavu na drugu stranu i zatvorila oči.
„Čak, stvarno se ne osećam baš dobro“, rekla je, pretvarajući se da joj je muka. „Smeta li ti da samo malo ležim ovde?“
Čak se uspravio, seo i obrisao usta nadlakticom.
„Naravno, to je kul“, rekao je. Ustao je. „Doneću ti malo vode.“
Čak je otišao do bara, napunio čašu ledom i u nju nasuo vodu Poland spring.
Kad se okrenuo da odnese vod Sereni, ona je već spavala. Glava joj je pala na jastuke, a duge noge su se trzale. Čak se sručio pored nje na sofu, uzeo daljinac i promenio kanal.

„Zdravo“, rekla je Bler, otvarajući malkice vrata i promolivši glavu.
„Zdravo“, rekao je Nejt, držeći ružu. Kosa mu je bila mokra, a obrazi ružičasti.
„Gola sam“, rekla je Bler.
„Stvarno?“ rekao je Nejt, ne shvatajući šta mu je rekla. „Mogu li da udjem?“
„Naravno“, rekla je Bler, otvarajući vrata širom.
Nejt se zablenuo u nju i zastao, skamenjen na vratima.
Bler je pocrvenela, i pokrila se rukama. „Rekla sam ti da sam gola.“ Pružila je ruku da uzme cvet.
Nejt joj ga je ćušnuo u ruku. „To sam za tebe kupio“, rekao je hrapavim glasom. Onda je pročistio grlo i pogledao u pod. „Treba li da izujem cipele?“
Bler se nasmejala i odškrinula vrata još više. Nejt je nervozan, čak nervozniji od nje. Tako je sladak.
„Samo požuri i svuic se“, rekla je. Uzela ga je za ruku. „U redu je. Hajde.“
Nejt je pošao za njom u njenu spavaću sobu, ne radeći ništa što momci obično rade u takvim situacijama. Na primer, da overi Blerinu guzu, ili brine o kondomima, ili lošem zadahu, ili da pokuša da kaže pravu stvar. Jedva da je uopšte i razmišljao.
U Blerinoj sobi gorelo je hiljadu sveća. Otvorena boaca crvenog vina stajala je na podu, a pored nje dve čaše. Bler je kliknula i natočila im po čaši vina, kao neka mala gejša. Prijatnije se osećala kad se gola našla u tami svoje sobe.
„Kakvu muziku želiš da slušaš?“ pitala je Nejta, dodajći mu čašu.
Nejt je pio vino, gutajući glasno. „Muzika? Šta god ti hoćeš. Bilo šta“, rekla je.
Naravno da je Bler već bila namestila svoj CD. Prva pesma na njemu bila je od Koldpleja, jer zna da je Nejt voli.
Legano i seksi, rokeru.
Bler je toliko puta, u svojo glavi, napravila i doradila ovaj film, da se osećala kao glumica koja se konačno probija, igrajući ulogu svoje karijere.
Podigla je ruke i stavila ih na Nejtova ramena. Pokušao je da je ne gleda, ali nije mogao da se suzdrži. Gola je i lepa. Ona je devojka, a on momak.
Mnogo pesama je napisano o tome.
„Skini odeću, Nejte“, prošaptala je Bler.
Možda joj kažem kad to uradimo, mislio je Nejt.
To mu ne izgleda sasvim fer, ali ju je, ipak, poljubio. A, kad je jednom krenuo, nije mogao da se zaustavi.

Kad se Serena, nešto kasnije, probudila, Čak je promenio kanal na MTV2 i naglas je pevao uz Džejzija. Sereni se njena Puči haljina popela iznad struka i videle su joj se čipkane gaćice.
Serena se uspravila na laktove i obrisala sjaj za usne, koji se nakupio na uglovima usana. Povukla je haljinu dole. „Koliko je sati?“ rekla je.
Čak ju je pogledao. „Vreme da nas dvoje skinemo odeću i odemo u krevet“, rekao je nestrpljivo. Čekao je dovoljno dugo.
Serena je imala osećaj da joj je glava otekla i umirala je za čašom vode. „Grozno se osećam“, rekla je, sedajući i trljajući čelo. „Hoću da idem kući.“
„Daj“, rekao je Čak, isključujući TV. „Možemo prvo u djakuzi. To će ti pomoći da se bolje osećaš.“
„Ne“, bila je uporna Serena.
„U redu“, rekao je Čak besno. „Imaš vodu na stolu. Obuj čizme, ja ću ti pomoći da pozoveš taksi.“
Serena je navukla čizme i zagledala se, kroz prozor hotela, u hladnu kišu koja je padala napolju.
„Pada kiša“, rekla je, uzimajući gutljaj vode.
Čak joj je pružio svoj šal, od prepoznatljivog plavog kašmira, njegovog zaštitnog znaka, na kojem su bila izvezena slova Č. B. „Obmotaj to oko glave“, rekao je. „Hajde, idemo.“
Serena je uzela šal i pošla za Čakom, prema liftu. Spustili su se u tišini. Serena je znala da je Čak razočaran što ona odlazi, ali nije je bilo briga. Jedva je čekala da izadje na svež vazduh i legne u svoj krevet.
Jedan taksi je stao, a na reklami na njegovom krovu bio je poster braće Remi. Serena je pomislila da liči na usne napućene u poljubac, u krupnom planu.
„Šta je to? Mars?“, šali se Čak, nišaneći prstom na poster. Pogledao je Serenu, bez trunke humora u očima. „Ne, to je tvoj čmar!“
Serena je trepnula, umesto odgovora. Nije znala da li Čak pokušava da bude zabavan ili stvarno misli da je to na slici.
Čak je otvorio vrata taksija, a ona je skliznula na zadnje sedište.
„Hvala, Čak“, rekla je slatko. „Vidimo se sutra, okej?“
„Valjda“, rekao je Čak. Sagnuo se kroz vrata taksija i pritisnuo Serenu uz sedište. „Koji je tvoj problem?“ prošištao je. „Krešeš se sa Nejtom Arčibaldom od desetog razreda, a siguran sam da si to radila i sa skoro svakim tipom u internatu, i u Francuskoj, takodje. Šta si ti, kao, previše dobra da daš meni malo?“
Serena je zurila pravo u Čakove oči, prvi put ga videći onakvog kakav stvarno jeste. Uvek je bilo teško voleti ga, ali ga nikad do sad nije stvarno mrzela.
„Nema veze, ionako ne bih ni hteo s tobom“, rekao je Čak prezrivo. „Čujem da imaš bolesti.“
„Skloni se od mene“, procedila je Serena, stavljajući šake na njegove grudi i odguravajući ga. Zalupila mu je vrata taksija ispred nosa i dala vozaču svoju adresu.
Dok je taksi kretao, Serena se obgrlila rukama, zureći pravo ispred sebe kroz šoferšajbnu poprskanu kišom. Kad je taksi stao na semaforu na uglu Brodveja i Springa, otvorila je vrata, nagnula se napolje i povratila u slivnik.
To će je naučiti da ne pije na prazan stomak.
Čakov šal se omotao s njenog vrata i visio u barici ružičaste povraćke na asfaltu. Serena je povukla šal, obrisala njime usta i sabila ga u svoju torbicu.
„Odvratno“, rekla je, zatvorivši ponovo vrata, uz tresak.
„Maramicu, gospodjice?“, ponudio je taksista, pružajući joj, pozadi, kutiju Klineks maramica.
Serena je uzela jednu iz kutije i njome obrisala usta. „Hvala“, rekla je.
Onda se zagnjurila u sedište i zatvorila oči, zahvalna, kao i uvek, na dobroti stranaca.

„Šta ćemo sa kondomom, ili tako nešto“ promrmljala je Bler, zureći u Nejtov penis u erekciji. Izgledao je kao da će da osvoji svet.
Uspela je da svuče svu odeću s njega i sada su ležali na njenom krevetu, preko prekrivača. Već sat vremena su se glupirali. Na muzičkom stubu svirala je Dženifer Lopez – „Love don’t cost a thing“, a Bler je postajala sve napaljenija. Uzela je Nejtovu ruku i lizala njegove prste, pohlepno sisajući vrh svakog. Imala je osećaj da će seks biti, čak, bolji od hrane.
Nejt je okrenuo ledja, dok mu je Bler sisala prste. Bila mu tolika frka što će se videti s Bler, da je zaboravio da večera, i sad je gladan. Možda bi mogao, kad krene kući, da uzme burito, u onom meksičkom restoranu na eveniji Leksinton. To je želeo, burito sa piletinom i pasuljem, sa dodatkom gvakamole.
Bler ga je snažno ujela zamali prst.
„Au“, rekao je Nejt, a erekcija mu je spala kao kad iglom probušiš balon. Seo je i prošao rukom kroz kosu. „Ne mogu ovo da uradim“, promucao je sebi kroz bradu.
„Šta?“, rekla je Bler, takodje se uspravljajući. „Šta nije u redu?“ Srce joj je potonulo. Ovoga nije bilo u scenariju. Nejt uništava savršeni trenutak.
Nejt je nespretnim pokretom uzeo Bler za ruku i pogledao je u oči, prvi put za celo veče. „Moram nešto da ti kažem“, rekao je. „Ne mogu ovo da uradim, dok ti ne saznaš. Osećam se kao kreten.“
Bler je znala, po pogledu i Nejtovim očima, da trenutak nije samo pokvaren, već načisto uništen. „Šta?“, rekla je meko.
Nejt je spustio ruku i prikupio ivice pokrivača. Jedan kraj je obmotao oko Blerinih ramena, a drugi oko svog struka. Činilo mu se da nije u redu da razgovaraju o tome dok su oboje tako goli. Ponovo je uzeo Bler za ruku.
„Sećaš se prethodnog leta, kad si bila u Škotskoj, na venčanju svoje tetke?“, počeo je Nejt.
Bler je klimnula glavom.
„Bilo je tako pakleno vruće tog leta, bio sam u gradu sa ćaletom, blejao, dok je on išao po nekim sastanicima,, ili čemu već. Smorio sam se, pa sam pozvao Serenu u Ridžifildu, i ona je došla ovde.“ Nejt je osetio da su se Blerina ledja ukočila, na pomen Sereninog imena. Izvukla je svoju ruku iz njegove i prekrstila ruke na grudima, očiju, odjednom, ispunjenih nepoverenjem.
„Popili smo nekolik pića i sedeli u bašti napolju. Bilo je tako vrelo da je Serena krenula da se pljuska u fontani i ona je počela da prska mene. I valjda sam se nekako zaneo. Mislim...“, spetaljao se Nejt. Setio se onoga što mu je Sajrus rekao, da devojke vole iznenadjenja. Pa, Bler će, upravo, biti veoma iznenadjena, ali on ne misli da će joj se iznenadjenje bar malkice dopasti.
„I, šta?“, pitala je Bler. „Šta se desilo?“
„Poljubili smo se“, rekao je Nejt. Udahnuo je duboko i zadržao dah. Nije mogao tu da stane. Izbacio je vazduh. „I onda smo se seksali.“
Bler je zbacila prekrivač s ramena i ustala. „Znala sam!“, vikala je. „Ko se nije seksao sa Serenom. Tom gadnom, droljastom kučkom!“
„Žao mi je, Bler. Ali, to nije bilo, kao, planirano ili ništa slično“, rekao je Nejt. „Jednostavno se dogodilo. I to je bilo samo jedan jedini put, časna reč. Samo, nisam hteo da misliš da je i meni prvi put, kad nije. Morao sam da ti kažem.“
Bler je otruptila u kupatilo i sa vešalice zgrabila svoj ružičasti satenski ogrtač. Obukla ga je, jako stežući kaiš. „Teraj se odavde, Nejte“, rekla je, dok su joj, od besa, suze šarale obraze. „Ne mogu ni da te gledam. Jadan si.“
„Bler...“, molio je Nejt. U deliću sekunde pokušao je da smisli nešto šarmantno da joj kaže. Obično bi se nečeg setio, ali ovoga puta ništa.
Bler mu je, ispred nosa, zalupila vrata kupatila.
Nejt je ustao i navukao svoje bokserice. Kiti minki je pomolila glavu ispod kreveta i zurila u njega, optužujuće, a njene zlatne mačije oči jezivo su sijale u mraku. Nejt je pokupio svoje farkmerke, košulju i cipele i krenuo da izadje. Jedva čaka taj burito.

Ulazna vrata su se zatvorila uz tupi tresak, ali Bler je ostala zaključana u kuptailu, stojeći ispred ogledala i besno posmatrajući svoje suzama zamrljani odraz. Tuba Sereninog sjaja za usne ležala je na lavabou, gde je ona ostavila. Bler ju je podigla drhtavim prstima. Zove se Geš. Kako ružno ime. Naravno da Serena može da nosi sjaj za usne ružno imena i čarape s rupama i prljave stare cipele i nikad da se ne šiša, i, ipak, da dobije momke. Bler je zagundjala zbo ironije svega toga i otvorila prozor na kupatilu, zavrljačila sjaj za usne u noć i čekala da čuje kako pada na trotoar. Ali, ništa nije mogla da čuje.
Glava joj je bila ispunjena novim filmom na kojem je radila. Film, u kojem fantastičnu Serenu van der Vudsen pregazi autobus na kojem je zalepljena njena glupava slika i Serena bude užasno osakaćena. Njena stara drugarica, Bler, izdvaja vreme vreme svog prezauzetog života sa mužem koji je obožava, Nejtom, da nahrani slonicu Serenu izgnječenim kruškama i ispriča joj o svim žurkama na kojima su ona i Nejt bili. Serena odgovara groktanjem i prdežom, ali milostivoj Bler to ne smeta. To je najemanje što može da učini. Svi je zovu Svetica Bler, i ona dobija nagradu zbog svog zlatnog srca.

Neposredno pre ponoći, taksi je stao kod broja 994 na Petoj aveniji. Na drugoj strani ulice, stepenište Metropoliten muzeja umetnosti bilo je prazno I jezivo sijalo na svetlosti uličnih svetiljki. Serena je izašla iz taksija I mahnula Rolandu, starom noćnom vrataru, koji je dremao u holu. Vrata zgrade su se otvorila, ali nije ih Roland otvorio,. Bio je to Nejt.
“Nejt”, skiknula je Serena, iskreno iznenadjena. “Hej, je l’ možeš da mi pozajmiš pet kinti? Nemam dovoljno love. Obično mi vratar pomogne, ali on, valjda, spava.”
Nejt je izvukao iz džepa svežanj novčanica I nešto dao taksisti. Stavio je prst na usne I prikrao se ulaznim vratima zgrade. Onda je zakucao na staklena vrata. “Halo!” viknuo je.
“Oh, Nejte”, smejala se Serena. “Baš si kvaran!”
Roland je naglo otvorio oči I skoro pao sa stolice. Onda im je otvorio vrata, a Serena I Nejt su utrčali unutra I liftom se popeli do Sereninog stana.
Serena je išla napred ka svojoj sobi I sručila se na krevet. “Jesi li dobio moju poruku?” zevnula je, gledajući Nejta I skidajući čizme. “Mislila sam da ćeš izaći večeras.”
“Nisam mogao”, rekao je Nejt. Podigao je malu balerinu od stakla, postavljenu na vrh Sereninog kovčežića za nakit, od mahagonija. Ima sićušne prste na nogama, kao vrhove čioda. Zaboravio je na nju.
“Pa, ionako nije vredelo izlaziti”, uzdahnula je Serena. Legla je na krevet. “Tako sam umorna”, rekla je. Rukom je potapšala krevet pored sebe I pomerila se da napravi mesta za Nejta. “Dodji, lezi I ispričaj mi priču pred spavanje.”
Nejt je spustio balerinu I progutao pljuvačku. Od udisanja mirisa Serenine sobe, sa Serenom u njoj, zabolelo ga je srce. Legao je pored nje, tela su im se dodirivala. Nejt je rukom obgrlio Serenu, a ona ga je poljubila u obraz I ušuškala se uz njega.
“Upravo sam bio kod Bler”, rekao je Nejt.
Ali, Serena nije odgovarala. Disala je ravnomerno. Možda već spava.
Nejt je ležao mirno, širom otvorneih očiju, dok mu je mozak ubrzano radio. Pitao se a li su on I Bler sad zvanično raskinuli. Pitao se, ako sad poljubi Serenu u usta I kaže joj da je voli, kako će reagovati. Pitao se da li bi sve bilo u redu da je otišao do kraja I vodio ljubav sa Bler.
Nejt je pogledao po sobi, upijajući sve poznate I voljene predmete, koje je gledao dok je odrastao I sasvim zaboravio na njih. Meda iz Škotske, obučen u kilt, koji je u otmenoj pozi sedeo na Sereninom toaletnom stočiću. Veliki ormar od mahagonije, sa poluotvorenim fiokama I njena odeća kako se prosipa iz njih. Mala braonkasta rupa na belom baldahinu, koji visi s njenog kreveta, a koju je on napravio cigaretom, u devetom razredu.
Na podu pored vrata stajala je Serenina crvena somotska torbica. Sadržaj se prosuo iz nje. Plavo pakovanje Goloaz cigareta. Novčanica od dvadeset dolara. I teget šal sa slovima Č. B., izvezenih zlatnim koncem.
Zašto je morala da pozajmi novac od njega, kad je kod sebe imala čak dvadeset dolara, pitao se Nejt. I šta će joj, kog djavola, šal Čaka Basa?
Nejt se okrenuo na bok, a Serena je tiho zastenjala kad joj se glava okrenula natrag na jastuk. Posmatrao ju je kritički. Tako je lepa I seksi I otvorena, I tako puna iznenadjenja. Vrlo je teško poverovati da je stvarna.
Serena je pružila ruke I obavila ih oko Nejtovog vrata, privlačeći ga sebi.
“Hajde”, promrmljala je, još uvek zatvorenih očiju. “Spavaj sa mnom.”
Čitavo Nejtovo telo postalo je napeto. Nije znao da li Serena misli samo da spava, ili da spava s njom, ali, definitivno, bio je uzbudjen. Svaki normalan momak bi bio, a Nejta je upravo to ohladilo.
Bilo je nečeg bezbrižnog u načinu na koji je Serena to rekla. Nejtu, izgleda, nije bilo teško da je zamisli kako radi sve one stvari za koje je čuo da je radila. Sa Serenom, sve je moguće.
Pogled mu je privuklo svetlucanje srebra. Bila je to sićušna srebrna kutijica, koju Srena drži na stočiću pored kreveta, puno njenih mlečnih zubića. Svaki put kad je Nejt dolazio kod nje, otvarao je somotom postavljenu kutijicu da vidi da li su svi zubi još uvek tu. Ali, ovog puta nije. Kako stvari stoje, Srena nije ista ona devojčica koja je izgubila sve te zube.
Nejt se izvukao iz njenog zagrljaja I ustao. Dokopao se Čakovog šala I bacio ga na krevet, ne primetivši da je umazan povraćkom. Onda je, I ne pogledavši Serenu, otišao, zalupivši vrata za sobom.
Usranko.
Na zvuk zatvaranja vrata, Serena je otvorila oči I udahnula miris sopstvene povraćke. Osetila je mučninu, zbacila pokrivač sa sebe I otrčala u kupatilo. Uhvatila se za ivice svog belog porcelanskog lavaboa I toliko se naprezala da povrati, da su je bokovi zaboleli od napora. Ništa nije izašlo. Serena je podesila tuš na najtoplije I preko glave svukla svoje ulepljenu Puči haljinu I ispustila je na pod. Sve što joj treba jesu tuš I piling.
Sutra će biti kao nova.

Možete li da poverujete šta je N uradio? Bio je ovakoblizu da dobije fino parče B-ine pite, ako znate na šta mislim. Valjda bi sad treblo da se divimo njegovoj samokontroli, njegovoj sposobnosti da starog džukaca zadrži u kućici. Ali, kladim se da B ne bi previše smetalo da je N samo držao usta zatvorena I nastavio, umesto što je postao sav moralan I ispričao joj sve što je radio sa S. Mislim, kome će B da da?
Pogrešila sam u vezi s momcima. Uvek sam mislila da će učiniti bilo šta, samo da smotaju devicu. Hoću da kažem, mislila sam da će se N svideti pomisao da B to nikad nije radila. Ali, izgleda da mu to uopšte nije bitno. Samo zbog toga, seks s njom postaje ogromna stvar sa kojom on ne može da se nosi, a da ne popuši veliku džidžu I sruči pola boce DžD. Baš razočaravajuće.
Nije da je odmah skočio ni na S-ine koske, a svi znamo da ona nikako nije nevina.
Možda N samo ima visoke moralne standarde.
Ooh, zbog toga ga još više gotivim.

Znate da me volite,
tračara

„Dene“, prošaptala je Dženi, bockajući brata u grudi. „Probudi se.“
Den je prebacio ruku preko očiju i šutnuo posteljinu. „Odlazi. Subota je“, promrmljao je.
„Molim te, ustani“, cvilela je Dženi. Sela je na krevet, bockajući ga neprestano, dok nije sklonio ruku da je pogleda besno.
„Koji je tvoj problem?“, rekao je Den. „Ostavi me na miru.“
„Ne“, insistirala je Dženi. „Moramo da idemo u šoping.“
„Kako da ne“, rekao je Den. Prevrnuo se na drugu stranu i okrenuo glavu ka zidu.
„Molim te, Dene. Moram da kupim haljinu za žurku u petak i ti moraš da mi pomogneš. Tata mi je dao svoju kreditnu karticu. Rekao je da možeš da uzmeš sebi smoking.“ Džen se nasmejala. „Pošto smo se izrodili u onu razmaženu, groznu decu kojoj su potrebni smokinzi i haljine, i svo to sranje.“
Den se okrenuo na drugu stranu. „Ja ne idem na tu žurku“, rekao je.
„Zaveži. Nego šta ćeš. Ideš i srešćeš Serenu i plesaćeš s njom. Ja ću vas upoznati. Ona je skroz kul“, brbljala je Dženi veselo.
„Ne“, rekao je Den tvrdoglavo.
„Pa, bar možeš da mi pomogneš da izaberem haljinu“, Dženi je napućila usne. „Jer ja idem. I hoću da izgledam lepo.“
„Zar ne može ćale da ide s tobom?“ pitao je Den.
„Aha, kako da ne. Rekla sam da hoću da izgledam lepo“, šalila se Dženi. „Znaš šta mi je tata rekao? Rekao je: ’Idi u Sirs, to je proletarska robna kuća.’ Šta god to značilo. Ja idem kod Barnija. Nikad nisam bila tamo. Kladim se da ljudi kao Serena van der Vudsen i Bler Valdorf tamo idu, kao, svakog dana.“
Den je ustao i zevnuo glasno. Dženi je bila skroz obučena i spremna da podje, a njena kovrdžava kosa bila je vezana u konjski rep. Čak je obukla i jaknu i cipele. Izgleda slatko i poletno, teško je reći joj ne.
„Takav si davež“, rekao je Den, ustajući i teturajući se ka kupatilu.
„Znaš da me voliš“, viknula je Dženi za njim.

Što se Dena tiče, Barni je pun kretena, počev od lika koji mu je otvorio vrata, kreveljeći se na najljigaviji mogući način. Ali, Dženi se dopada, i mada nikad nije bila tu, čini se da zna sve o tom mestu. Zna da ne treba da se zamajava na nižim spratovima koji su puni dizajnirane odeće koju nikad ne bi mogla da priušti, i zaputila se pravo na poslednji sprat. A kad su se vrata lifta podigla, osetila se kao da je umrla i otišla u raj. Ima toliko lepih haljina da joj je voda pošla na usta, samo od gledanja. Želela bi sve da ih isproba, ali naravno da ne može.
Kad nosiš 75D, malo si ograničen. I, definitivno, potrebna ti je pomoć.
„Den, hoćeš da odeš do one žene i pitaš je da mi pomogne da nadjem ovo u mojoj veličini“, prošaputala je Dženi, opipavajući prstima uzanu haljinu od purpurnog somota sa visokim strukom i bretelama ukrašenim perlama. Izvukla je cenu. Šesto kinti.
„Gospode Bože!“, rekoa je Den, gledajući cenu preko njenog ramena. „Nema šanse.“
„Samo ću da je probam iz zezanja“, insistriala je Dženi. „Neću je kupiti.“ Prislonila je haljinu uz sebe. Gornji deo jedva da bi joj pokrio bradavice. Dženi je uzdahnula. „Hoćeš li, molim te, da odeš do one žene i pitaš je da mi pomogne?“, ponovila je.
„Što je ti ne pitaš?“, rekao je Den. Gurnuo je ruke u džepove svojih pantalona od rebrastog somota i naslonio se na drvenu policu za šešire.
„Molim te“, rekla je Dženi.
„Dobro.“
Den je otišao do žene prosede kose i izmučenog izgleda. Činilo se da celog života radi u prodavnicama odeće, a odmor uzima samo jednom godišnje i tad putuje u Atlantik Siti, Nju Džersi. Den je zamišljao kako na keju puši Virdžinia slims, jednu za drugom i brine se kako se devojke u radnji snalaze bez nje.
„Mogu li da ti pomognem, mladiću?“ pitala je žena. Na revru je imala identifikaciju, s imenom Morin.
Den se nasmešio. „Zdravo. Da li biste mogli da pomognete mojoj sestri da pronadje neku finu haljinu.“ Pokazao je na Dženi, koja je proučavala cenu svilene haline na preklop, sa karnerima na rukavima. Dženi je skinula jaknu i ostala u beloj majici. Den nije mogao da porekne tu činjenicu. Dude su joj, stvarno, ogromne.
„Da, naravno“, rekla je Morin i odlučno pošla ka Dženi.
Den je ostao gde je bio, osvrćući se po radnjih, s osećanjem da mu tu, definitivno, nije mesto. Iza sebe je začuo poznati glas.
„Izgledam kao časna sestra, mama, kunem ti se. Jednostavno je skroz pogrešno.“
„Oh, Serena“, rekao je drugi glas. „Mislim da je baš simpatična. A, da raskopčaš malo okovratnik. Eto. Vidiš? Baš kao Džeki O.“
Den se naglo okrenuo. Visoka žena srednjih godina sa bojom kose poput Seenine, stajala je jednom nogom unutar, a drugom izvan kabine ogradjene zavesom. Zavesa je bila malkice razdvojena, dovoljno da Den vidi delić Serenine kose, njenu ključnu kost, bosa stopala, sa noktima obojenim tamnocrvenim lakom. Obrazi su počeli da mu gore i zapalio je ka liftu.
„Hej, Dene, kuda ćeš?“, viknula je Dženi za njim. Ruke su joj već bile prepune haljina, a Morin je efikasno špartala po odeći, dajući joj, usput, svakakve korisne savete o ojačanim brushalterima i najnovijem donjem rublju koje ulepšava figuru. Dženi nikada nije bila srećnija.“
„Idem da overim stvari za muškarce“, promumlao je Den, gledajući nervozno ka onom kraju prostorije gde je spazio Serenu.
„Okej“, rekla je Dženi veselo. „Vidimo se dole za četrdeset pet minuta. Ako mi zatreba tvoja pomoć, cimnuću te na mob.“
Den je klimnuo glavom i uskočio u lift, čim se otvorio. Dole na muškom odeljenju dovukao se do kase i naprskao ruke Guči kolonjskom vodom, mršteći nos zbog jakog, italijanskog muškog mirisa. Osvrnuo se po zastrašujućoj, drvetom ukrašenoj prostoriji, tražeći toalet gde bi ga sprao. Umesto toga, našao je lutku u komplet večernjoj toaleti, a pored nje, gondolu punu smokinga. Den je opipao luksuzni materijal sakoa i pogledao etikete. Hugo Bos, Kelvin Klajn, DKNY, Armani.
Zamislio je kako ulazi iz limuzine, obučen u Armani smoking, sa Serenom ruku pod ruku. Klizeći niz crveni tepih kojim se stiže na žurku, odk muzika tutnji svuda oko njih, a ljudi se okreću i prigušenim glasom govore: „Oh.“ Serena će nasloniti svoje savršene usne uz Denovo uvo. „Volim te.“, prošaputaće. Ona će Den zastati, uzeti u naručje i odneti je natrag u limuzinu. Jebeš žurku. Imaju pametnija posla.
„Mogu li da Vam pomognem, gospodine?“, upitao je prodavac.
Den se naglo okrenuo. „Ne, ja...“, pokolebao se i pogledao u svoj sat. Dženi će gore provesti večnost, zašto ne i on. Dok je tu. Uzeo je Armanijev smoking i pokazao ga prodavcu. „Mogu li da dobijem ovaj, u mojoj veličini?“, rekao je.
Mora da mu je kolonjska voda udarila u glavu.

Dženi i Morin su pretresle svu izloženu odeću i Morin je napunila kabinu gomilom mogućih izbora, u odgovarajućoj veličini. Problem je što Dženi nosi samo broj trideset šest, ali grudi su joj bar petica, odgovaraju broju četrdeset dva. Morin je smatralda da će morati da nadju srednje rešenje i uzeti trideset osam, koju će popustiti u grudima i suziti na svim drugim mestima.
Prvih nekoliko haljina bile su katastrofa. Dženi je skoro rasturila rajferšlus na jednoj, pokušavajući da ga otkači od brusa. Sledeća nije ni prešla preko njenih grudi. Treća je bila potpuno besramna. Četvrta je taman, valjda, osim što je jarkonarandžasta i ima smešan karner preko nje, kao da je neko rasekao nožem. Dženi je prouvkla glavu kroz zavesu da bi našla Morin. Iz susedne kabine su, upravo, izašle Serena i njena majka i pošle prema kasi.
„Serena!“, pozvala je Dženi, ne razmišljajući. Serena se okrenula, a Dženi je pocrvenela. Ne može da veruje da razgovara sa Serenom van der Vudsen, dok nosi drečavonarandžastu haljinu, sa glupim karnerom.
„Zdravo, Dženi“, rekla je Serena, osmehujući joj se slatko. Prišla je i poljubila Dženi u oba obraza. Dženi je usisala vazduh i uhvatila se za zavesu da ne bi pala. Serena van der Vudsen je upravo poljubila.
„Vau, luda haljina“, rekla je Serena. Nagnula se da bi prošaptala Dženi na uvo: „Blago tebi što tvoja mama nije sa tobom. Navukla me da kupim najružniju haljinu u radnji.“ Serena je pokazala haljinu. Duga je i crna i totalno predivna.
Dženi nije znala šta da kaže. Poželela je da je ona devojka koja se žali što u šoping ide sa majkom. Poželela je da je ona devojka koja se žali kako je prelepa haljina ružna. Ali, ona nije ta.
„Je li sve u radu, mila?“, rekla je Morin, prilazeći i pružajući Dženi neko čudo od brusa, bez bretela, da ga isproba s haljinom.
Dženi je uzela brus i pogledala ka Sereni, dok su joj obrazi goreli. „Bolje da nastavim sa isprobljavanjem“, rekla je. „Vidimo se u ponedeljak, Serena.“
Pustila je zavesu da padne i zatvori se, ali ju je Morin povukla nekoliko centimetara. „To izgleda lepo.“, rekla je, klimajući sa odobravanjem na narandžastu haljinu. „Dobro ti stoji.“
Dženi je složila facu. „Imate li ovu, u crnoj boji?“, pitala je.
„Ali ti si premlada za crno“, rekla je Morin, mršteći se.
Dženi se, takodje, namrštila i predala Morin gomilu haljina koje je odbacila, zatvarajući joj, odlučno, zavesu ispred nosa. „Hvala na pomoći“, doviknula je. Strgla je narandžastu haljinu sa sebe, svukla svoj brus i dohvatila crnu haljinu od lasteks satena koju je sama izabrala. Bez brusa, navukla je haljinu preko glave i osetila kako klizi preko njenog tela. Kad se oglednula, mala Dženi Hamfri više nije bila u kabini. Umesto nje, stajala je opasna, droljasta seks boginja.
Da nabaci par opasnih štiklica, tange i malo Šanelovog Vamp ruža, i biće super. Nijedna devojka nikad nije premlada da nosi crno.

Nedeljni branč

U kasno nedeljno jutro, stepenice Metropoliten muzeja umetnosti bili su puni ljudi. Turista, uglavnom, I lokalnih stanovnika koji su došli u kratku posetu, kako bi se, zbog toga, hvalisali svojim prijateljima I zvučali kulturno.
Unutra, u Egipatskom krilu, služen je branč za sve članove upravnog odbora muzeja I njihove porodice. Egipatsko krilo je savršeno mesto za noćne žurke – blistavo od zlata I egzotike, sa mesečinom koja sija kroz moderne staklene zidove, sa dramatičnim efektom. Ali, sasvim je pogrešno za branč. Dimljeni lososi I jaja i mumificirani egipatski faraoni, stvarno se ne slažu. Plus, jutarnje sunce je jarko sijalo kroz kose staklene zidove, tako da je I najmanji mamurluk bio deset puta gori.
Ko je, ionako, izmislio branč? Jedino pristojno mesto na kojem treba biti u nedelju ujutru jeste krevet.
Soba je bila puna velikih okruglih stolova I sveže oribanih stanovnika Gornjeg Ist Sajda. Eleonor Voldorf, Sajrus Rouz, Van der Vudsenovi, Basovi, Arčibaldovi, I njihova deca bili su tu, svi posadjeni za jednim stolom. Bler je sedela izmedju Sajrusa Rouza I svoje majke, I izgledala nadrndano.
Nejt je, od petka, neprekidno bio uduvan, pijan ili obeznanjen, I izgledao je neuredno I nesigurno na nogama, kao da se tek probudio. Serena je nosila nešto od nove odeće koju je kupila prethodnog dana, u šopingu sa svojom majkom, I imala je novu frizuru, sa blagim stepenastim prelazima, koja je uokvirivala njeno lice. Izgledala je lepše nego ikad, ali bila je nervozna I razdražljiva, pošto je popila šest šolja kafe.
Sajrus Rouz je presekao na dva dela svoj omlet sa lososom I prazilukom I izručio ga na raženi djevrek. “Žudeo sam za jajima”, rekao je, zagrizavši gladno. “Znate kad vam telko govori da vam nešto treba?”, rekao je, ne obraćajući se nikome posebno. “Moje viče: ‘jaja, jaja, jaja!’”
A, moje viče: “Zaveži, jeb’o te”, mislila je Bler.
Bler je gurnula svoj tanjir ka njemu. “Evo, uzmi moj omlet. Mrzim jaja.”, rekla je.
Sajrus je gurnuo tanjir nazad. “Ne, ti rasteš. Tebi je to potrebnije više nego meni.”
“To je tačno, Bler”, složila se njena majka. “Pojedi svoja jaja. Dobra su za tebe.”
Bler je zatresla glavom. “Ne jedem kokošje abortuse”, rekla je tvrdoglavo. “Od njih mi je muka.”
Čak je pošao rukom preko stola. “Ja ću ih pojesti, ako ti nećeš.”
“O, pa sad, Čak”, coknula je gospodja Bas. “Nemoj biti prasence.”
“Rekla je da ih neće”, rekao je Čak. “Je li tako, Bler?”
Bler mu je predala tanjir, pazeći da ne pogleda ni Serenu ni Nejta, izmedju kojih je Čak sedeo.
Serena je bila zauzeta seckanjem svog omleta u kvadratiće, poput delova slagalice. Počela je od njih da gradi visoke kule.
Nejt ju je posmatrao krajičkom oka. Takodje, posmatrao je Čakove ruke. Kad god bi one kliznule ispod stoljnjaka I van vidokruga, Nejt je zamišljao kako miluje Serenine noge.
“Je li neko video rubriku Stil u današnjem Tajmsu?”, pitao je Sajrus, osvrćući se oko sebe.
Serena je naglo podigla glavu. Njena slika sa braćom Remi. Skroz je zaboravila na to.
Napućila je usne I potonula u stolicu, čekajući ispitivanje roditelja I svih drugih za stolom. Ali, nije ga bilo. To je deo njihovog društvenog koda, da se ne zadržavaju na stvarima zbog kojih im je bilo neprijatno.
“Dodaj mi pavlaku, Nejte, dušo?”, rekla je Blerina majka, istovremeno se osmehujući Serenu.
I to je bilo to.
Nejtova majka se nakašljala. “Kako napreduje žurka Poljubac na usnama, Bler? Jesu li devojke spremne?”, pitala je, cugajući svoj Seven end seven koktel.
“Da, skroz smo spremne.”, odgovorila je Bler uljudno. “Konačno smo sredili pozivnice. A, Kejt Spejd će poslati poklon torbe posle škole, u četvrtak.”
“Sećam se svih kotiljona koje sam nekad organizovala”, rekla je gospodja van der Vudsen, sa sanjivim izrazom na licu. “Ali, uvek smo najviše brinuli da li će se momci pojaviti.” Nasmešila se Nejtu I Čaku. “Ne moramo da brinemo zbog vas dvojice, zar ne?”, rekla je.
“Ja sam totalno za to”, rekao je Čak, žderući Blerin omlet.
“Biću tamo”, rekao je Nejt. Pogledao je Bler, koja je zurila u njega.
Nejt je nosio onaj zeleni kašmirski džemper koji mu je ona dala u San veliju. Onaj sa zlatnim srcem.
“Izvinite me”, rekla je Bler. Ustala je naglo I ustala od stola.

Nejt je pošao za njom.
“Bler”, viknuo je, zaobilazeći ostale stolove, ignoršući svog druga Džeremija, koji mu je mahnuo sa drugog kraja stola.
Ne osvrućući se, Bler je još više ubrzala korak, dok su joj potpetice zveckale po podu od belog mermera.
Stigli su do hodnika koji vodi u toalet. “Daj, Bler. Žao mi je, okej? Možemo li, molim te, da razgovaramo?”, doviknuo je Nejt.
Bler je stigla do vrata ženskog toaleta I okrenula se, gurajući ih dopola svojom zadnjicom.
“Samo me ostavi na miru, okej?”, rekla je oštro, I ušla unutra.
Nejt je na trenutak zastao ispred vrata, s rukama u džepovima, razmišljajući. Tog jutra, dok je oblačila zeleni džemper koji mu je Bler dala, našao je malo zlatno srce ušiveno u rukav. Nikad pre nije ga primetio, ali očigledno je da ga je Bler stavila tu. Po prvi put je shvatio da je ozbiljno mislila kad je rekla da ga voli.
To je prilično uzbudljivo. I veoma laskavo. I nekako ga je navelo da je ponovo poželi. Ne ušiva svaka devojka zlatno srce u tvoju odeću.
Tu je u pravu.

Serena je očajnički morala da piški, ali nije mogla da izdrži da bude u toaletu u isto vreme kad i Bler. Ipak, pošto Bler i Nejta nije bilo pet minuta, Serena nije mogla više da trpi. Ustala je i zaputila se ka ženskom toaletu.
Poznate face podizale su pogled, dok je Serena prolazila pored njihovih stolova. Konobarica joj je punudila čašu šampanjca. Ali, Serena je odmahnula glavom, i požurila niz mermerni hodnik, ka toaletu. Brzi, teški koraci odzvanjali su za njom po podu i ona se okrenula. Bio je to Sajrus Rouz.
„Reci Bler da požuri ako želi dezert, hoćeš li?“, rekao joj je.
Serena je klimnula glavom i gurnula vrata ženskog toeleta. Bler je prala ruke. Podigla je pogled, zureći u Serenin odraz u ogledalu iznad lavaboa.
„Sajrus ti je rekao da požuriš ako želiš dezert“, rekla je Serena odsečno i ušla u kabinu, zatvarajuću vrata uz tresak. Svukla je gaćice i pokušala da piški, ali nije mogla, ne dok je Bler unutra.
Serena nije mogla da poveruje sebi. Koliko puta u prošlosti su ona i Bler išle zajedno u klonju, pričale i smejale se dok su piškile? Previše buta da bi brojala. A sad se Serena toliko stegla u Blerinom prisustvu, da ne može da piški? Da poludiš.
Nastala je tiha, nelagodna pauza.
Zar, prosto ne mrzite nelagodne pauze?
„Okej“, Serena je čula Bler kako govori, pre nego što je izašla iz toaleta.
Vrata su se zalupila, a Serena se opustila i počela da piški.

Sajrus je ulovio Nejta u muškom toaletu.
„Jeste li se ti i Bler posvadjali?“, pitao je Sajrus. Otkopčao je pantalone i stao kod pisoara.
Blago Nejtu.
Nejt je slegao ramenima, dok je prao ruke. „Kao“, rekao je.
„Pusti da pogadjam, u vezi sa seksom, je li tako?“, rekao je Sajrus.
Nejt je pocrvenoe i uzeo papirni ubrus iz automata. „Pa, nekako...“, rekao je. Stvarno nije želi da ulazi u to.
Sajrus pustio vodu u pisoaru i pridružio se Nejtu kod lavaboa. Oprao je ruke i počeo da petlja oko svoje kravate, koja je bila jarkoroze boje, sa žutom lavljom glavom na njoj. Baš Versaće.
Čitaj: baš džiberski.
„Jedino oko čega se parovi svadjaju jesu seks i novac“, primetio je Sajrus.
Nejt je stajao, s rukama u džepovima.
„U redu je, momče. Neću ti držati predavanje ili tako nešto. Razgovaramo o mojoj budućoj poćerki. Sigurno ti neću davti savete kako da joj se uvučeš u gaćice.“
Sajrus se nasmejao sam sebi i izašao iz toaleta, ostavivši Nejta da zuri za njim. Pitao se da li Bler zna da Sajrus planira da se oženi njenom majkom.
Nejt je odvrnuo slavinu i hladnom vodom poprskao lice. Proučavao je svoju facu u ogledalu. Sinoć je ostao do kasno s ekipom, igrajući glapave pijane fote, uz Tum rajder. Svaki put kad ugledaju bradavice Andjeline Žoli, moraju da piju. Pokušao je da utopi svoje misli o Bler i Sereni u svu cirku koju je mogao da proguta, i sad mu se to vraća. Lice mu je bledo, ispod očiju ima braonljubičaste krugove, a obrazi su mu upali. Izgleda kao akrep.
Čim se ovaj prokleti branč završi, ide u park da povuče koji dim na suncu i popije dva piva. Savršen lek za sve.
Ali, prvo će morati malo da flertuje s Bler. Dovoljno da je navede da ga ponovo poželi.
Bravo, momče.

Umesto da se vrati za svoj sto kad je izašla iz toaleta, Bler je krenula da potraži Kejtin i Izabelin sto.
„Bler! Ovamo!“, viknula je Kejti, lupkajući rukom po praznoj stolici pored nje. Njihovi roditelji i prijatelji zujali su po prostoriji, družili se, pa su devojke imale sto samo za sebe.
„Izvoli“, rekla je Izabel, dodajući Bler čašu punu šampanjca i soka od pomorandže.
„Hvala“, rekla je Bler i uzela gutljaj.
„Džeremi Skot Tomson je, upravo, bio do nas i pokušao da nas nagovori da idemo s njim u park.“, rekla je Kejti. Zakikotala se. „Nekako je sladak, znaš, na stršljenski način.“
Hej, kul reč!
„Ne pitajte. Znate s kim sedim?“
Druge dve devojke prigušeno su se nasmejale; nisu morala da pogadjaju.
„Jesi li videla onaj njen bilbord?“, Izabel je pitala Bler.
Bler je klimnula glavom i zakolutala očima.
„Što to treba da predstavlja, inače?“, rekla je Kejti. „Njen pupak?“
Bler i dalje nije imala pojma. „Koga je briga?“
„Ona nema srama“, usudila se Izabel. „Čak mi je nekako žao nje.“
„I meni“, složila se Kejti.
„Pa, nek vam ne bude“, rekla je Bler goropadno.
Grrr.

Nejt je otvorio vrata muškog toaleta u istom trenutku kad je Serena otvorila vrata ženskog. Hodnikom su se, zajedno, vraćali do stola.
„Nejt“, rekla je Serena, gledajući niz noge svoju novu suknju od braon brušene kože. „Možeš li, molim te, da mi objasniš zašto ne razgovaraš sa mnom?“
„Ne ne razgovaram sa tobom“, rekao je Nejt. „Vidiš, upravo sad pričam sa tobom.“
„Jedva“, rekla je Serena. „Šta se dogodilo? Šta nije u redu? Je li ti Bler rekla nešto o meni?“
Instinktivno, Nejt je pošao rukom ka unutrašnjem džepu jakne i opipao flašu viskija, tu skrivenu. Pogledao je u mermerni pod, izbegavajući Serenine prelepe, tužne oči.
„Trebalo bi da se vratimo“, rekao je Nejt, ubrzavajući korak.
„Dobro“, rekla je Serena, polako vukući za njim.
U grlu ponov ima taj kiselo slani ukus, ukus suza. Zadržava izh već jako dugo, i oseća kako se ogroman talas približava. Iznenada će početi da jeca, i neće moći da se zaustavi.
Kad su Serena i Nejt zauzeli svoja mesta za stolom, Čak se podruljivo osmehnuo, kao da nešta zna. Kako je bilo? Činilo se da pita njegovo lice. Serena je želela da ga udari.
Naručila je još jednu šolju kafe, sručila u nju četiri kašičice šećera i mešala i mešala, kao da pokušava da promeša rupu kroz šolju, tacnu, sto i pod, i da prokopa put ka grobnici nekog starog faraona, gde bi mogla da plače i plače, i gde je niko ne bi našao.
Nejt je naručio Bledi meri.
„Do dna!“, rekoa je Čak veselo, udarivši svoju čašu o Nejtovu i uzimajući veliki gutljaj.
Bler je ponovo sedela za stolom. Već je proždrala svoj zapečeni krem i sad je obradjivala majčin. Prepun je kokošijih abortusa, ali nije je briga – ionako će sve povrati za koji minut.
„Hej, Bler“, rekao je Nejt nežno, od čega je Bler ispustila kašiku, uz zveket. Nasmešio se i naguno preko stola. „To izgleda strava“, rekao je. „Mogu li da dobijem zalogaj?“
Bler je drhtavom rukom nervozno pošla ka srcu. Seksi Nejt. Njen Nejt. Bože, kako ga želi. Ali, neće se predati tako lako. Ima ona nešto što se zove ponos.
Bler se pribrala i gurnula tanjir prema njemu, uzela svoje piće i sruila ga u jednom gutljaju. „Možeš da pojedeš ostatak.“, rekla je, i ustala. „Izvinite me.“ Onda je odzveckala na svojim štiklama, da u ženskom toeletu zabije prst u grlo.
Baš mi je neka dama.

Mislim da S izgleda slatko na slici u kolumni Stil nedeljnog Tajmsa. Iako njeni profesori, verovatno, nisu bili oduševljeni što je vide kako nakautira martinije, tokom školsle godine. Da vam iskreno kažem, nekako me prošla cela ta priča. Mislim, zar nije dovljno što moramo da gledamo onu njenu sliku, svaki put kad koristimo javni prevoz? Očigledno je da vas nije prošlo, ipak.

Vaš e-mail
P: Ćao t,
Išla sam na izložbu u galeriji i potražila tvoju sliku. Veoma seksi. Svidja mi se tvoja kolumna, takodje. Carica si.
-velikiobožavalac

O: Dragi Velikiobožavaoče,
Samo da ne počneš da me proganjaš, inače sam, valjda, počastvovana.
-T
P: Draga Tračaro,
Kad sam videla S-inu sliku u novinama, sinulo mi je nešto! Da nisi ti S? Ako jesi, baš si lukava. Takodje, moj tata te voli i hoće da napišeš knjigu. On ima jake veze. Ako mi kažeš ko si, on te može napraviti slavnom.
-JNYHY
O: Ćao JNYHY,
I ti si veoma lukava. I mada ne bih da se hvalim ili tako nešto, ali ja sam već, na neki način slavna. Bolje reće – ozloglašena. Tim pre ti neću reći ko sam.
-T

Na sajtu

D vidjen kod Barnija, kako vraća fantastičan Armanijev smoking i iznajmljuje jedan mnogo manje fantastičan u običnoj radnji. Njegova sestra, Dž, vidjena kako kupuje rublje u La Pettite Coquette, iako joj je bilo frka, pa je odustala od tangi. N vidjen kako kupje veliku kesu vutre, u Central parku. Recite mi nešto novo. B vidjena u salonu DŽ. Sisters, gde su joj, ponovo, radili brazilsku depilaciju. Mora da je stara krenula da svrbi. S vidjena sa nogama proturenim kroz prozor, kako suši nokte. Ne verujem da je, u celom svom životu, provela ovoliko vremena kod kuće. Možda bi trebalo da nabavi mačku ili tako nešto. Mjau.

DVA PITANJA
Prvo: Da znate za žurku na koju niste poznavi, da li biste otišli, samo da ispizdite ljude? Ja bih.
Drugo: Da odlučite da odete na tu žurku, zar ne biste želeli svima da natrljate nos tako što ćete izgledati skroz bajno i ukrasti svačijeg dečka? Definitivno.
Ali, ko zna šta će S odlučiti. Ta devojka je puna iznenadjenja...
Bila sam nam zadala teme za razmišljanje dok se pedikiramo, čupkamo obrve i cedimo bubuljice.
Vidimo se na žurci!

Znate da me volite,
tračara

„Ružno, ružno, ružno“, rekla je Serena, gužvajući svoju novu crnu haljinu u loptu i bacajući je na svoj krevet.
Božanstvena Toka haljina? Daj, koliko ružna ona može da bude?
Svakog dana te nedelje, Serena je oblačila svoju kestenjastu uniformu, išla u školu, vraćala se kući, gledala malo TV, večerala, gledala još malo TV i išla na spavanje. Čak je malo radila i domaći. Ni s kim nije razgovarala, osim sa svojim roditeljima i nastavnicima i, možda, pozdravila u prolazu devojke u školi. Počela je da se oseća kao da je samo napola tu, kao senka stare Serene, devojke kou su ljdui nekad znali, ali više je se ne sećaju baš najbolje. I po prvi put u svom životu, osetila se ružnom i nazgrapnom. Čini joj se da joj oči i kosa nemaju sjaja, a da su njen prelepi osmeh i kul držanje sklonjeni do daljnjeg.
Sad je petak, veče žurke Poljubac na usnama. A, pitanje je na koje ne zna odgovor: ići ili ne?
Nekada, pred ovakve žurke, Serena i njene drugarice provodile su pola večeri oblačeći se zajedno – cirkajuć džin tonik, igrajući okolo u donjem rublju, isprobavajući ludačke odevne kombinacije. Ali, večeras, Serena svoj ormar prekopava sama.
Evo farmerki s rupom na nogavici, koju je napravila kad ih je zakačila na ogradu od bodljikave žice, u Ridžfildu. Tu je bela satenska haljina, koju je nosila na božićnoj igranci u devetom razredu. Stara kožna jakna njenog brata. Njene budjave patike za tenis, koje je trebalo da baci pre dve godine. A, šta je ovo. Crveni vuneni džemper – Nejtov. Serena ga je prinela licu i pomirisala. Miriše na nju, ne na njega.
Pozadi u ormaru bila je crna somotska haljina, u stilu dvadesetih, koju je Serena kupila sa Bler u jednoj radnji klasične odeće. To je haljina koja se nosi dok piješ i plešeš i lenjo uživaš u kući punoj ljudi koji se dobro zezaju. Podsetila je Serenu na zabavnu devojku, kakva je bila kad je kupila tu haljinu – na staru sebe, devojku kakva je bila do pre dve nedelje. Pustila je bademantil da padne na pod i navukla je haljinu preko glave. Možda će joj vratiti nešto njene moći.
Bosa, otapkla je do gardereobera svojih roditelja, gde su se oni spremali za svoje uštogljeno dešavanje.
„Šta mislite“, pitala je Serena, napravivši mali okret pred njima.
„Oh, Serena, nećeš valjda to da obučeš. Reci mi da nećeš“, uzviknula je njena majka, kačeći nisku bisera oko svog vrata.
„Šta joj fali?“, rekla je Serena.
„To je staro i šugavo“, rekla joj je gospodja Van der Vudsen. „Baš u takvoj haljini sahranjena je moja baba.“
„Šta fali odeći koju su kupila s majkom prošlog vikenda?“, primetio je gospodin Van der Vudsen. „Zar nisi kupila nešto što ćeš da obučeš za žurku?“
„Naravno da jeste“, rekla je gospodja Van der Vudsen. „Kupila je divnu crnu haljinu.“
„U kojoj izgledam kao debela časna sestra“, rekla je Serena nabusito. Stavila je ruke na kukove i pozirala ispred velikog ogledala svoje majke, u kojem se vidi cela figura. „Svidja mi se ova haljina. Ima nečeg u njoj.“
Njena majka je uzdahnula, ne odobravajući. „Dobro, šta Bler oblači?“, pitala je.
Serena je zurila u svoju makju i treptala. U normalnim okolnostima, ona bi tačno znala šta Bler oblači, sve do gaćica. A, Bler bi insistirala da idu zajedno da kupuju cipele, jer ako kupiš novu haljinu, moraš da imaš i novi par cipela. Bler obožava cipele.
„Bler je svima rekla da se obuku u stilu dvadesetih“, slagala je Serena.
Njena majka se spremila da odgovori, kad je Serena začula telefon u svojoj spavaćoj sobi. Da li je to Nejt zove da se izvini? Bler? Otrčala je niz hodnik, bosa, i žurno podigla slušalicu.
„Halo“, rekla je bez daha.
„Hej, kučko, Izvini što se nisam javljao neko vreme.“
Serena je duboko udahnula i sela na krevet. To je Erik, njen brat.
„Zdravo“, rekla je.
„Video sam te u novinama, prošle nedelje. Luda si, je l’ da?“, smejao se Erik. „Šta je mama rekla?“
„Ništa. Kao, da sad mogu da radim šta god hoću. Svi misle da sam, kao, upropašćena ili tako nešto“, rekla je Serena, pokušavajući da ubode prave reči.
„To nije tačno“, rekao je Erik. „Hej, šta ti je? Zvučiš tužno.“
„Aha“, rekla je Serena. Donja usna je počela da joj podrhtava. „Pomalo i jesam.“
„Zašto? Šta se dešava?“
„Ne znam. Treba da idem na neku žurku na koju svi idu. Znaš kako je“, počela je.
„To ne zvuči tako loše“, rekao je Erik nežno.
Serena je naslonila jastuke uz uzglavlje krevta i zavukla se pod jorgan. Naslonila je glavu na jastuke i zatvorila oči. „Jednostavno, više niko ne govori sa mnom. Ne znam, čak, ni zašto, ali otkad sam se vratila, svi se ponašaju kao da imam bolest ludih krava, ili tako nešto“, objašnjavala je. Suze su krenule da kaplju ispod njenih stisnutih kapaka.
„Šta je sa Bler i Nejtom? Oni mora da govore sa tobom“, rekao je Erik. „Oni su ti najbolji prijatelji.“
„Nisu više“, rekla je Serena tiho. Suze su joj sad slobodno lile niz lice. Uzela je jastuk i naslonila ga uz obraze da bi sprečila poplavu.
„Pa, znaš li šta ti je moj savet?“, rekao je Erik.
Serena je progutala pljuvačku i nadlanicom obrisala nos. „Šta?“
„Jebeš ih. Totalno. Ti si, kao, najkul devojka na zapadnoj hemisferi. Jebeš ih, jebeš ih, jebeš ih.“ Rekao je.
„Aha“, rekla je Serena sumnjičavo. „Ali oni su mi prijatelji.“
„Nisu više. Sama si rekla. Možeš da nadješ nove prijatelje. Ozbiljno ti kažem“, rekao je Erik. „Ne možeš da dozvoliš da kreteni naprave kretena od tebe. Samo moraš da ih odjebeš.“
To je savršen primer erikizma. Serena se nasmejala, obrisala svoj nos, koji je cureo, o jastuk i bacila ga preko sobe. „Okej“, rekla je, uspravljajući se. „U pravu si.“
„Ja sam uvek u pravu. Zato me je tako teško nabaviti. Ogromna je potražnja za ljudima kao što sam ja.“, rekao je.
„Nedostaješ mi“, rekla mu je Serena, glodjući nokat na malom prstu.
„I ti meni nedostaješ“, rekao je Erik.
„Serena? Idemo mi!“, čula je majku kako viče iz hodnika.
„Okej, moram da idem“, rekla je Serena. „Volim te.“
„Ćao.“
Serena je prekinula vezu. Na ivici njenog kreveta, stajala je pozivnica za žurku Poljubac na usnama, koju je Dženi napravila za nju. Zgrabila je i bacila u korpu za papir.
Erik je u pravu. Ne mora da ide na neku glupavu žurku samo zato što svi idu. Ona je, čak, i ne želi tamo. Ko ih jebe. Slobodna je da radi šta joj je volja.
Prenela je telefon do svog stola i prelistala gomilu papira, dok nije našla imenik učenica škole Kostans Bijar, koji je tog ponedeljka stigao poštom. Serena je čitala imena. Ne preskače samo ona tu žurku. Mogla bi da nadje nekog drugog da se druži sa njom.

„Jo“, rekla je Vanesa, kad je podigla slušalicu. Spremila se da izadje sa sestrom i njenim prijateljima, i bila je obučena u crni brus, crne farmerke i martinke. Nije joj ostala nijedna čista crna majica, i njena sestra je poukušavala da je ubedi da obuče crvenu.
„Zdravo. Je li to Vanesa Abrams?“, pitao je ženski glas, na drugom kraju.
„Da. Ko je to?“, rekla je Vanesa, stojeći ispred ogledala u svojoj spavaćoj sobi i prislanjajući crvenu majicu uz svoje grudi. Dve godine nije nosila nijednu drugu boju, osim crne. Što bi sad počela?
Molim vas. Neće valjda crvena maja da je pretvori u skakutavu čirlidersicu sa plavim repićima. Morali bi da joj isperu mozak da bi se to dogodilo.
„Serena van der Vudsen, ovde.“
Vanesa je prestala da se ogleda i bacila je majicu na svoj krevet. „Oh“, rekla je. „Šta ima?“
„Pa“, rekla je Serena. „Skroz razumem zašto si želela da odabereš Mardžori za ulogu. Znaš, za tvoj film? Ali, ti izgledaš kao da stvarno znaš šta radiš, a meni je stvarno potrebna neka dodatna aktivnost, ili će me gospodja Glos ubiti. Pa sam pomislila da pokušam da napravim svoj film.“
„Aha“, rekla je Vanesa, pokušavajući da skapira zašto je baš Serena van der Vudsen zove u petak uveče. Zar ne ide na neki bal ili tako nešto. Neki fête?
„Bilo kako bilo, pitala sam se da li bi mi pomogla. Znaš, da mi pokažeš kako se koristi kamera i šta god treba. Mislim, stvarno ne znam šta da radim.“, rekla je Serena. Uzdahnula je. „Ne znam, možda je pravljenje filma glupa ideja. Verovatno je teže nego što ja mislim.“
„Nije glupo“, rekla je Vanesa, sažaljevajući pomalo Serenu, uprkos sebi. „Mogu da ti pokažem neke osnovne fore.“
„Stvarno?“, rekla je Serena. Zvučala je oduševljeno. „Šta kažeš za sutra? Možeš li sutra to da uradiš?“
Subota je Vanesin vampirski dan. Obično se budi, negde, kad padne mrak i onda sa sestrom ili Denom, ide na večeru ili u bioskop.
„Bolje u nedelju“, rekla je.
„Okej. Nedelja.“, rekla je Serena. „Verovatno imaš mnogo opreme i toga kod kuće, je l’ da? Zašto ja ne bih došla kod tebe, tako da ne moraš da tegliš to naokolo?“
„Dobra ideja“, rekla je Vanesa.
„Okej“, rekla je Serena. Zastala je. Izgleda da joj se baš ne žuri da prekine vezu.
„Hej, zar nije večeras ona velika žurka u staroj zgradi Barnija?“, rekla je Vanesa. „Zar ti ne ideš?“
„A,a“, odgovorila je Serena. „Nisam pozvana.“
Vanesa je klimnula glavom, obradjujući tu informaciju. Serena van der Vudsen nije pozvana? Možda ona, ipak, nije tako loša.
„Pa, hoćeš da izadješ s nama večeras“, ponudila je Vanesa pre nego što je mogla da se zaustavi. „Moja starija sestra i ja idemo u bar, ovde u Vilijamsburgu. Njen bend ima svirku.“
„Volela bih.“, rekla je Serena.
Vanesa joj je dala adresu Fejv en dajma – bara u kojem svira njena sestra – i prekinula vezu.
Život je tako čudan. Jednog dana kopaš nos i jedeš krofne, sledećeg blejiš sa Serenom van der Vudsen.
Uzela je crvenu majicu, navukla je preko glave i oglednula se. Izgleda kao lala. Lala, sa tršavom crnom glavom.
„Denu će se dopasti“, rekla je njena sestra Rubi, stojeći na vratima. Pružila je Vanesi tamnocrveni karmin. Vamp.
„Pa, Den ne izlazi večeras“, rekla je Vanesa svojoj sestri zajedljivo. Natapkala je karmin i protrljala usne jednu o drugu. „Mora da vodi sestru na neki fensi bal.“
Još jednom se odmerila u ogledalu. Zbog ruža, njene velike braon oči izgledaju još veće, a košulja je nekako kul, ne drečava, pogledaj me način.
Vanesa je isturila grudi i nasmešila se, izazovno, svom odrazu. Možda mi se posreći, pomislila je. A, možda i ne.
„Nalazimo se s nekim iz mog društva“, obavestila je Vanesa svoju sestru.
„Muško, žensko?“, pitala je Rubi, okrećući se da bi odmerila svoju guzu u ogledalu.
„Žensko.“
„Ime?“, rekla je Rubi.
„Serena van der Vudsen.“
„Devojka čija je slika svuda po gradu?“, rekla je Rubi sa neskrivenim oduševljenjem.
„Da, to je ona.“, rekla je Vanesa.
„Pa, kladim se da je baš kul.“, rekla je Rubi, utrljavajući gel za kosu u svoje guste crne šiške.
„Možda“, odgovorila je Vanesa. „Verovatno ćemo otkriti večeras.“

"Kako je fantastično cveće", rekla je Beki Dormand, junior u Konstansu. Poljubila je Bler u oba obraza. "I kakva je opasna haljina!"
"Hvala, Bek", rekla je Bler, gledajući u zelenu satensku haljinu iz dvadesetih koju je obukla. Dobila ju je tog jutra, ali zbog haljine je morala da nosi stvarno tanke gaćice. Nervozna je zbog toga.
Kelner je prošao sa poslužavnikom na kojem je bio šampanjac. Bler je dohvatila jednu čašu sa poslužavnika i ispraznila je za sekund. To joj je već treća.
"Mnogo mi se svidjaju tvoje cipele", rekla je Bler. Beki je nosila crne sandale sa visokom potpeticom, sa kaiševima koji se vezuju sve do kolena. Savršeno se uklapaju uz njenu crnu baletsku haljinu i super visoki konjski rep. Izgleda kao balerina na esidu.
"Jedva čekam poklon torbe", cvilela je Laura Salmon. "Kejt Spejd, je li tako?"
"Čula sam da su u njih ubacili flourescentni kondom", kikotala se Rejn Hofšteter. "Zar to nije kul?"
"K'o da će to tebi zatrebati", rekla je Bler.
"Otkud ti znaš?", ljutila se Rejn.
"Bler?", začula je Bler kako je neko doziva drhtavim glasom.
Bler se okrenula i ugledala malu Dženi Hamfri kako stoji iza nje, izgledajući u svojoj crnoj satenskoj haljini kao žena-vonderbra.
"Oh, zdravo", rekla je Bler uzdržano. "Hvala, još jednom što si uradila pozivnice. Stvarno su ispale super."
"Hvala što si mi dozvolila da uradim", rekla je Dženi. Oči su joj letele po ogromnoj prostoriji, koja je pulsirala od ljudi i muzike i dima. Crne sveće, duge oko metar, u visokim staklenim vazama, ukrašenim paunovim perjem i mirišljavim belim orhidejama, treperile su na sve strane. Dženi u celom svom životu, nikad nije bila na nekom ovako kul dogadjaju. "Bože, ne znam nikog ovde", rekla je nervozno.
"Ne znaš?", rekla je Bler. Pitala se da li Dženi misli da će cele noći da razgovara s njom.
"Ne. Trebalo je da moj brat Den dodje sa mnom, ali mu se baš nije dolazilo, pa sam ga izmolila samo da me doveze. U stvari, znam jednu osobu", rekla je Dženi.
"Oh", rekla je Bler. "A koga to?"
"Serenu van der Vudsen", cvrkutala je Dženi. "Snimamo film zajedno. Je li ti rekla?"
Upravo u tom trenutku, kelner je ispred Blerinog nosa zamahnuo poslužavnikom sa sušijem. Bler je smotala rolnicu sa komadima tune i strpala je u usta. "Serena još nije ovde", rekla je, žvaćući halapljivo. "Ali, sigurna sam da će biti oduševljena kad te vidi."
"Okej. Onda bi trebalo da je ovde sačekam, valjda", rekla je Dženi i zgrabila dve čaše šampanjca, sa poslužavnika koji je kelner proneo. Jednu je dodala Bler. "Hoćeš da čekaš sa mnom?"
Bler je uzela šampanjac, nagnula glavu nazad i sručila ga niz grlo. Mučno slatkasto i gazirano piće nije se baš najbolje složilo sa sirovom ribom i algama koje je upravo pojela. Bler je od mučnine podrignula.
"Odmah se vraćam", rekla je Dženi, praktično trčeći prema toaletu.
Dženi je uzela gutljaj svog šampanjca i zagledala se u kristalni luster koji je visio sa plafona, čestitajući sebi što je uspela da se ubaci na takvo mesto. Upravo je o ovome oduvek sanjala. Zatvorila je oči i dovršila svoj šampanjac. Kad ih je ponovo otvorila, videla je zvezde, ali ne i Serenu.
Drugi kelner je prošao sa još šampanjca i Dženi je uzela još dve čaše. Kod kuće, sa tatom, popije malo piva i vina, ali nikad nije probala šampanjac. Ima divan ukus.
Pažljivo, nema tako divan ukus kad klečite u klonji i povraćate ga.
Dženi se osvrnula, ponovo tražeći pogledom Bler, ali nije mogla da je nadje. Tako je mnogo ljudi, i mada prepoznaje mnoga lica, nema nikoga kom bi mogla da pridje i razgovara. Ali, Serena će uskoro doći, mora da dodje.
Dženi je otišla do najnižeg stepenika mermernog stepeništa i sela na njega. Odavde će moći sve da vidi, uključujući i vrata. Čekala je, pijući šampanjac iz obe čaše i priželjkujući da joj haljina nije tako uska. Od nje je počelo da joj se vrti u glavi.
"Pa, zdravo", rekao je duboki glas, lebdeći negde iznad njene glave.
Dženi je podigla pogled. Oči su joj se zaustavile na reklami za afteršejv licu Čaka Basa, i usisala je vazduh. Najzgodniji moamak koga je ikad videla, a gledao pravo u nju.
"Hoćeš li me upoznati?", rekao je Čak, zureći u Dženine grudi.
"Sa kim?", pitala je Dženi, mršteći se.
Čak se samo nasmejao, i pružio joj ruku. Bler ga je poslala ovamo da razgovara s nekom cicom, a bio je skeptičan u vezi sa tim. Ali, više nije. Kakav kapacitet pluća. Ovo je, definitivno, njegovo srećno veče.
"Ja sam Čak. Jesi li za pls?"
Dženi je oklevala i pogledala ka vratima. Još nema Serene. Onda je pogled vratila na Čaka. Ne može da veruje da zgodan i samouveren momak kao što je on želi da pleše sa njom. Ali, nije obukla seksi crnu haljinu da bi sedela na stepenicama čatave večeri. Ustala je, manje sigurna na nogama nego pre, posle tolikog šampanjca.
"Naravno, hajde da plešemo", prošuškala je, padajući na Čakove grudi.
Provukao je ruku oko njenog struka i stisnuo je čvrsto.
"Dobra devojčica", rekao je, kao da se obraća psu.
Dok se teturala sa njim ka plesnom podijumu, Dženi je shvatila da Čak nije ni pitao kako se zove. Ali, tako je zgodan, a žurka tako bajna. Ovo će, sigurno, biti jedna od najnezaboravnijih večeri u njenom životu.
Da. Da znate da hoće.