4. scena: Out in Brooklyn

Gledam u nju, malo je reći povređena onim što je rekla. Nisam luda, i znam da među Serenom i Natom ne cvetaju ruže . - A zašto je onda Serena otišla sa Danom posle žurke ? Naravno da smeš. - gledam u nju, i pokušavam da se nasmejem.

Stavim fotoaparat ispred sebe i namjestim objektiv. Slikam par slika dok se napetost među nama može nožem rezati.
"Možda si u pravu. Gledaj, možda sam bila malo okrutna prema tebi. Ako hoćeš, mogu ja popričati sa Nateom. Tako ću saznati osjeća li on nešto prema tebi i kako stvari stoje između njega i Serene"-nabacim najveći osmijeh koji sam mogla. Ipak mi je žao Jenny, ali joj neću otkriti pravi razlog zašto želim pričati sa Nateom.

Gledam u Vanessu, i zaista mi se čini da nema zadnje misli. Na kraju krajeva, Vanessa je naša, a UES mi je već dovoljno isprao mozak. Nasmejala sam se i zagrlila je dok je još držala aparat u ruci. - Hajde, idemo da se slikamo zajedno, možemo da svratimo u park. - Naravno da još uvek razmišljam o Nate-u, ali imam i druge stvari kojima se trebam posvetiti.

"Dobra ideja"-nasmiješim i zamolim dečka koji je stajao blizu nas da nas slika. Najprije smo se lijepo namjestila i on nas slikao, a onda smo se počele glupirati i smijati. Dečko se također počeo smijati te se nije mogao smiriti da nas više slika.
"Hvala ti"-nasmiješim se kada mi je vratio fotoaparat.
"Hajdemo do parka, možda i tamo slikam nešto zanimljivo"-uhvatim Jenny pod ruku i krenemo hodati.
"Jesi čula da u 'Rupi' svira neki novi bend sutra navečer? Mogle bismo ih otići pogledati"-pogledam u Jenny.

Spoiler:

Smejem se, jer mi je nedostajalo ovo druženje. - Hajdemo u park, šta znaš, možda i sretnemo nekog zanimljivog ? - namignem joj. - Oh, ko ? Bilo bi lepo da izađemo, možda bi i Dan mogao da pođe sa nama ?

"To bi bilo odlično. Odavno se nismo družili samo nas troje. Nedostaje mi to. Sjećaš se kad smo prije par godina za Noć vještica nas dvije na smrt preplašile Dana sa onom gumenom rukom i lažnom krvi u krevetu?"-počnem se glasno smijati pa mi se i Jenny pridruži dok su nas ljudi čudno gledali.

Počinjem se tresti od smijanja da me čak i stomak zabolio.
"Kad se... sjetim... tvoje face.... tada...."-nisam mogla nastaviti rečenicu od smijeha.
"Jesi za sladoled? Čula sam da ovdje neki čovjek prodaje jako dobar sladoled"-ustanem se i tražim pogledom gdje se on nalazi.

- Da, uvek su moji ispadi najsmešniji. - pokušavam da napravim ozbiljnu facu ali se ipak nasmejem. - Da, znam na koga misliš, kažem joj i odvedem je do prodavca u blizini. Uzimamo sladoled i sedamo na klupu u blizini. - Uvek ste nekako ti i Dan bolje išli od nas dve, ne znam, ali kad smo nas troje zajedno, uvek sam mislila da sam višak.

"Stvarno si se tako osjećala? Nije mi to bila namjera, možda smo se jednostavno Dan i ja našli u nekim stvarima, imamo sličan ukus."-slegnem ramenima.
"Mislim da se ti i ja definitivno trebamo češće družiti"-nasmiješim se. Iako mi trenutno kvari planove, moram priznati da mi je Jenny draga.

- Da, na to sam mislila. Moram da proverim kod njega gaji li kakva osećanja prema tebi. Sviđaš mi se mnogo više od Serene. Međutim, ako ti budeš sa Danom, onda će Serena otići Nate-u, a to moram da sprečim. Imaš li neki predlog ? - okrenem se ka njoj, razočarana, jer znam da je to jedini mogući ishod.

"Pa... zapravo imam"-rekla sam dovršavajući plan u glavi. Možda mi na kraju Jenny i može pomoći da riješim ovu zbrku.
"Mislila sam sutra porazgovarati sa Nateom kako bismo razdvojili Serenu i Dana. Jednom kad posvađamo njih dvoje, možemo Natea uvjeriti da ga Serena nije vrijedna i ti onda ostaneš sa njim"-nadala sam se da će mi Jenny pomoći jer mi inače cijeli plan može pomoći. Pogledam u nju i pokušavam uočiti i najmanje znakove slaganja ili neodobravanja.

Gledala sam u Vanessu i pitala se zašto ovo predlaže. Naravno, ona će ostati sa Danom , ali ja... Pogledala sam je još jednom, a onda sakrila lice u dlanove i zaplakala. Jednostavno me je izluđivala sva ova zbrka.

Spoiler:

"Jenny, reci nešto"-uhvatim ju za ruku i ugledam suze nanjezinu licu.
"Zašto plačeš? Reci mi molim te"-ugrizem se za usnu jer sam znala da sam ja kriva.

- Ma zaboravi. Toliko sam jadna, nije ni čudno što se Nate-u ne sviđam. Kao da sam ikad imala neku šansu. Samo ću da odem kod majke i da se nikad više ne vratim. - opet sakriva lice.

"Ne možeš tako razmišljati. Lijepa si i mlada, što ti je? Svidjela bi se svakom dečku"-zagrlim ju sa strane.
"I nemoj pomišljati da ideš odavde. Ovdje ti je obitelj i prijatelji. Nemoj zbog jednog dečka mijenjati cijeli svoj život."-pokvarim joj frizuru.
"Jesi sašila nešto dobro skoro?"-upitam.

Spoiler:

- Pa, očigledno ne svakom, konačno uspem da je pogledam, i osećam da su mi oči skroz mokre i natečene od plakanja.
- Ne znam, samo ne mogu više da ga gledam sa njom, a moraću ako budem ovde. Nisam, i to me takođe ubija. Neke ideje se javljaju, ali ako ti kažem da su sve ideje za muške stvari, znam da ćeš se smejati, kažem ti da ne mogu da ga izbacim iz glave.

Spoiler:

"Hahahahah"-počela sam se smijati.
"Pa što? Napravi mušku kolekciju, a neka ti Nate bude model"-namignem joj.
"Mislila sam ako imaš nešto sašiveno da mi posudiš za večeras. Ne znam što bih uopće obukla više, sve mi je dosadilo."-prevrnem očima i duboko udahnem.

-Da, kao da bi mi bilo lako da ih gledam, ona bi sigurno bila tu sa njim.. Mada, muška kolekcija i nije loša ideja.. samo sa nekim drugim modelom.. A što se tvoje haljine tiče, naravno da ćemo naći nešto, samo dođi večeras.. - razgleda okolo, i hvala da su već blizu njenog stana.

"Hvala ti, spasila si me"-nasmiješim joj se.
"Doći ću ja onda ranije kod tebe večeras pa se možemo zajedno spremiti"-došle smo do ulaza u Jennyinu zgradu pa zastanem malo.
"Hoćeš li ti onda pitati Dana da ide sa nama?"-pitam nervozno gledajući u Jenny pa u Danov prozor.

-Naravno, mada... - pogledam u nju, malo nervozna. - Znaš, pitaću Dana da pođe sa tobom, ali mislim da ja neću poći. Idite samo vas dvoje. Ali ne brini, pomoći ću ti sa odećom. - nasmešim se, ali shvatam i sama da je neuverljivo.

"Naravno da ćeš ići sa nama"-rekla sam pomalo oštro.
"Jenny, bila sam iskrena kada sam rekla da želim da budemo prijateljica, počevši od večeras."-nasmiješim se.
"Kad da dođem onda kod tebe?"-nakrivim glavu.

Nasmešim se - Ok, pa, dođi oko sedam, jer prvo moramo da ti nađemo haljinu.